Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

четвртак, 05. април 2018.

ЈАПАНИЗАМ У БАНАТУ: 1869-1969.

16. маја 2018. године у Малом салону Народног музеја Зрењанин у оквиру манифестације Национална недеља музеја биће отворена изложба под називом "Јапанизам у Банату" аутора кустоса- историчара уметности Дејана Воргића. По први пут у виду изложбе публика у Србији имаće прилику да се упозна са термином Јапанизма и његовом уметничком рефлексијом у датом простору.

Народни музеј Зрењанин има дугу традицију чувања и неговања јапанске културе на простору Баната. Након Другог светског рата, када је маја 1945. организована и постављена стална поставка Музеја од стране тадашњег кустоса Лазара Николића и сликара Васе Поморишца, на њој су се између осталог нашли и предмети израђени у Јапану. Много година касније (2005) ово ће бити поновљено захваљујући дугогодишњем вишем кустосу Примењене збирке Милеви Шијаковић. Године 2009. Уметничко одељење Музеја организовало је са великим успехом „Дане јапанске културе“, који су подсетили јавност како на јапанску уметност у прошлости, тако и на њена савремена стремљења. „Јапанизам у Банату“ представља логичан след ове манифестације, а непосредни повод је пре свега обележавање 50 година од потписивања првог и још увек за Србију важећег споразума о културној сарадњи између тадашње ФНР Југославије и Јапана. Ова изложба, са једне стране, има за циљ да презентује покретна културна добра која потичу са простора Јапана, или су пак настала под његовим утицајем, а чувају се у банатским јавним збиркама и приватним колекцијама. Са друге стране, она истражује културне и уметничке везе између Баната и Јапана пре званичног потписивања уговора о културној сарадњи 1968. године.




субота, 29. јул 2017.

Kaštel (nekad i sad)


















Ako uporedimo crtež kaštela u Ečki koji je publikovan u budimpeštanskom listu Vasarnapi Ujsag 1865. godine sa trenutnim stanjem i fotografijom Zavoda za zaštitu spomenika iz Zrenjanina, možemo videti da se arhitektonski sklop građevine nije bitnije promenio. Verovatno krajem XIX veka, kada je kaštelom upravljao grof Feliks fon Harnonkur (1857-1934), promenjena je krovna konstrukcija niske ulazne kule i proširena badža na krovu građevine. To su jedine vidljive promene na osnovu priloženih ilustracija, što nas navodi na zaključak da današnja građevina tokom dva veka postojanja nije izgubila svoje osnovne prvobitne karakteristike.

недеља, 28. мај 2017.

Ograde i balkoni

Generalni urbanistički plan Zrenjanina iz 1958. bacio je na kolena kulturno istorijske spomenike u gradu, dok su arhitektonske intervencije na užem gradskom jezgru tokom šezdesetih godina ruinirale veliki broj ambijentalnih celina i mikroambijenata, koje su davale dušu i integritet ovom gradu. U tim smutnim vremenima mnoge su građevine ostale bez svojih dekorativnih elemenata. Tako su na primer skinute ograde ispred bočnih krila današnje zgrade Opštine, zgrade Austrougarske banke (danas Ogrev), oko Reformatorske crkve i dr. Balkone su izgubile građevine kao što su ona Hranimira Kupusarevića, Živka Vukova i hotela Vojvodine (danas Komercijalna banka). Nestali su i oni primerci sa zgrada koje su u potpunosti srušene, kao što su Magistrat i Jankovićeva kuća. Najveći deo ovih umetničko-zanatskih dekorativnih elemenata završio je na nepoznatim lokacijama. Opisujući dešavanja iz tog perioda istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Vukica Popović (1919-1998) je napisala: „...u ovom gradu takva skrnavljenja su potpuno normalna pojava. Ovde je zakon uništavati kulturne spomenike“.
Zahvaljujući jednom sačuvanom privatnom pismu iz 1971. godine koje je Vukica Popović uputila Oliveri Milanović-Jović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika saznao sam da ipak nisu svi balkoni i ograde završili u livnicama ili na deponijama. Tragom ovog pisma uspeo sam da lociram nešto od balkona i ograda, koje je u neku ruku spasio Dr Milan Purkov (1928-2009) ugradivši ih tokom druge polovine šezdesetih godina u svoju privatnu kuću. Ovaj čuveni neuropsihijatar i ljubitelj umetnosti kupio je tada već skinuti balkon sa Jankovićeve kuće i deo ograde sa kapijom koja je nekada krasila prostor ispred Reformatorske crkve. Ovi elementi danas ne stoje u svom prirodnom, umetničkom i istorijskom okruženju, ali nam zato ostaju kao svedočanstva burnih prošlih vremena i umetničkih stremljenja. 
Masivni balkon sa Jankovićeve kuće je danas jedini materijalni ostatak sa nekadašnje zgrade Muzeja, koja je podignuta 1854. i srušena 1964. godine, da bi se na njenom mestu podigla zgrada GIK-a. Izrađen je livenjem u duhu romantičarske neogotike tokom druge polovine XIX veka i stilski je veoma blizak ogradi ispred Uspenskog hrama u Svetosavskoj ulici. Sačuvan je u potpunosti uz minimalne prepravke da bi se prilagodio terasi na kojoj je danas postavljen. Ograda sa Reformatorske crkve izrađena je na samom kraju XIX veka i pripada poznom istoricizmu. Na kući doktora Purkova nalazi se samo jedan njen deo ugrađen u ogradu sa prednje strane kuće i na balkonu.
Ostaje nam nada da ćemo u budućnosti uspeti da pronađemo i dokumentujemo još ovakvih primera, kako bi dobili potpuniju sliku starog gradskog jezgra koje danas više ne postoji.

D.V.




недеља, 05. март 2017.

Uskoro "Na raskršću"

Povodom predstojećih u uskršnjih praznika predstavićemo Vam izložbu hrišćanskih sakralnih predmeta iz Arheološkog odeljenja i Zbirke primenjene umetnosti. Izložba je nastala kao plod saradnje dva odeljenja sa ciljem da se predstavi više desetina predmeta iz domena verske kulture u rasponu od X do XX veka. Sve prikupljene muzealije potiču sa prostora Zrenjanina i Banata, što ne znači samo da su tu napravljene, već i da su tu bile u upotrebi. Autorski tandem čine arheolog Aleksandar Šalamon i istoričar umetnosti Dejan Vorgić.