Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

понедељак, 28. децембар 2015.

Plemićka porodica Dima grko-cincarskog porekla

Brojne grko-cincarske porodice su tokom XVIII veka emigrirale na prostor Banata iz južnih delova Balkanskog poluostrva. Među njima se našao i trgovac Emanuel Papademos – poznatiji i kao Dima, koji je sa porodicom došao iz Metima u Grčkoj. Zarad zasluga u trgovini i uloženog imetka dobio je austrougarsku plemićku titulu 1792. godine. Potomci Emanuela će kasnije koristiti predikt „de Papademo“.

Prema svedočanstvu dr Vojislava Dime (1889-1953) iz 1937. godine „stari“ su se bavili trgovinom, a jedan od pradeda je podigao crkvu u „Ćoroku“. Verovatno je u pitanju mesto Đorok (rum. Ghioroc) u blizini Arada, gde se kao ktitor hrama pominje Georgie Dima 1793. godine. U daljem svedočanstvu Vojislav navodi da porodica slavi Sv. Nikolu i da je u prošlosti živela u sledećim mestima: Aradu, Ćoroku, Mokrinu, Kikindi, Rumi, Temišvaru i Čakovu. Pored navedenih mesta Dime srećemo i u Čanadu, gde je 1847. godine zabeležen „poštenorodni“ Stefan Dima, koji je u to vreme obavljao dužnost računovođe čanadske skele. Iz Čakova nam je poznat Dimitrije (Dimo) Dima rođen 1855. godine, koji je tokom 1872/1873. pohađao VII razred gimnazije.

Od sredine XIX veka porodicu Dima sve češće srećemo u zapadnijim delovima Banata. Godine 1853. u Mokrinu je zabeležen Aleksandar Dima, koji je obavljao funkciju foršpanskog komisara iliti čoveka zaduženog za prevoz konjima i kolima. Tokom pedesetih godina XIX veka nailazimo na pomen Katarine Dime de Papademo, koja se udala za dubrovačkog plemića Antona Sorga (iliti Sjerkovića), koji je u to vreme bio na dužnosti nadzornika carine u Novom Sadu. Godine 1861. ovaj bračni par se seli u Bašaid gde Sorgo preuzima posao beležnika. Posle 1862. nastanjuju se u Mokrinu gde žive u kući pored velike stare škole.

Godine 1866. zabeležena je i gospođica Sofija Dima koja se pretplatila na knjigu Vuka Karadžića iz Srpskog Itebeja. Postoji više pokazatelja da je Sofija Dima bila bliska rođaka (sestra ?) Dušana J. Dime. Dušan je rođen 1853. godine u mestu Furlog (rum. Fârliug) u današnjem rumunskom delu Banata, koji je nekada bio sedište plemićke porodice Palikućevni. Godine 1875. Dušan je kao gimnazijalista dobio Tekelijinu stipendiju Matice srpske. U trenutku apliciranja za stipendiju navedeno je kao mesto stanovanja Kikinda. Međutim, u popisu pitomaca iz 1875. godine, koji je sastavio nadzornik Konstantin Pejičić uz pomoć samog Dušana Dime, napisano je da je iz mesta Itebej. Pretpostavka je da su Dime jedno vreme živele u Itebeju da bi kasnije prešle u Kikindu. Poslednji pomen Dima u Kikindi nalazimo 1892. godine, kada je S. Dima iz Kikinde odseo/la u hotelu Ugarski kralj u Budimpešti.

Nakon završene medicine u Gracu Dušan J. Dima (1853-1931) dobija posao lekara u Rumi 1883. godine. Tokom boravka u Rumi bio je vrlo aktivan u društvenom životu, a bavio se i pisanjem. Obavljao je funkcije gradskog većnika (1886), predsednika mesnog školskog odbora (1891-1895), predsednika Srpskog pevačkog društva (1902), a bio je i član društva Srpski soko (1905) i Srpske štedionice (1906). Dušan je najverovatnije bio oženjen Melanijom (dev) Nikolić, koja je 1886. bila član Srpske ženske dobrotvorne zadruge. Imali su sina Vojislava i ćerku Blanku. Interesantno je da 1910. godine ponovo srećemo ime Sofije Dima, koja je bila u odboru za podizanje spomenika J.J. Zmaju u Rumi. Dušanov sin dr Vojislav Dima je takođe bio ugledni lekar i od tridesetih godina XX veka je radio u Novom Sadu.


D.V.

четвртак, 24. децембар 2015.

Banatska dama u dva primerka

Prilikom nedavne posete kikindskom muzeju za oko mi je zapala slika pod nazivom "Portret dame u tilu". Slika od istog autora sa predstavom identične dame od relativno skoro se može videti na stalnoj postavci zrenjaninskog muzeja. Od ljubaznog osoblja iz muzeja u Kikindi sam dobio informaciju da je autor slike nepoznat, a da je ovaj rad ranije povezivan sa slikarom Nikolom Aleksićem (1808-1873), koji je jedno vreme živeo i radio u Kikindi.

Podaci o slici koja se čuva u zrenjaninskom muzeju su takođe skromni. Autor nije poznat, ali se osnovano pretpostavlja da je na slici prikazana dama pod nazivom Sofija Dima. Jedini podatak koji sam uspeo da pronađem o dami sa tim imenom nalazi se u popisu prenumeranata za knjigu "Srpske narodne pesme iz Hercegovine (ženske)", koju je priredio Vuk Karadžić 1866. godine. Prema ovom natpisu "gospođica Sofija Dima" se pretplatila na knjigu iz Srpskog Itebeja. S obzirom da je Sofija bila oslovljena sa gospođica možemo pretpostaviti da je u to vreme još uvek bila mlada i verovatno u godinama kao što je na slici i prikazana.

Likovna rešenja na sačuvanim slikama nam takođe otežavaju da bliže datiramo sliku, jer su sama po sebi pomalo kontradiktorna. Nasuprot brižljivo i nežno urađenom liku stoji šematski i pomalo naivno tretiranje tela i odeće. Ukočeno držanje tela i bidermajerska slatkoća u izrazu (rumeni obrazi, ruže, til...) sa druge strane opet nisu karakteristična za period oko 1866. kada je bidermajer već uveliko bio na zalasku. Možda će neko buduće istraživanje moći da odgonetne sa većom sigurnošću identitet gospođice, ali i majstora ovih portreta.

D.V.

недеља, 13. децембар 2015.

Fotografije Ištvana Oldala mlađeg

Bečkerečanin Ištvan Oldal, mlađi (1853 - 1925) bio je odličan naslednik očevog fotografskog zanata. Njegova snažna karakterizacija likova kroz fotografije i dobar osećaj za izražavanje emocija svojih mušterija ostaće za mnoge fotografe Bečkereka i Petrovgrada nedostižan cilj.


1. 1910. "Portret devojke"


2. oko 1915. "Zaljubljeni par"

3. oko 1920. "Portret Vojina Vorgića"

понедељак, 09. новембар 2015.

Zrenjaninski ćurčija Vojin Đorđević

Istoriju ne pišu samo velika imena, već uglavnom mali ljudi čije priče nam uglavnom ostaju skrivene. Zato ovaj blog pokušava (između ostalog) da otkrije jednu drugu stranu istoriografije – onu manje elitističku.

Godine 2009. sam  bio pozvan od strane prijateljice da zabeležim podatke o jednom svojevremeno poznatom i priznatom zrenjaninskom ćurčiji. Pošto su se direktni potomci ovog ćurčije u to vreme već odselili iz grada, ostalo mi je jedino da analiziram stanje na terenu i potražim materijalne dokaze njegovog rada. Stara i dotrajala kuća sa velikom anfor kapijom i nizom pomoćnih prostorija u ulici Ive Lole Ribara u prvi mah nije pružala mnogo tragova nekadašnjeg ćurčijskog zanata. Međutim, podataka je ipak bilo dovoljno da zaključimo da je ćurčija Vojin Đorđević bio aktivan u periodu od tridesetih do šezdesetih godina XX veka.

Prilikom ovog istraživanja na terenu pronađena je kutija sa starim neprodatim krznenim kapama - šubarama (uglavnom manjih brojeva), ali i primitivna mašina za preradu kože. Ova mašina, koja je u međuvremenu verovatno i potpuno propala, korišćena je za kvašenje i pranje kože. Najznačajniji artefakt pronađen ovom prilikom je diploma ćurčije Đorđevića izdata povodom učešća na zanatskoj izložbi Opštine Zrenjanin iz 1957. godine. Interesantno je da ova izložba nije obrađena u stručnoj literaturi, a o njoj nema nikakvog pomena ni u monografiji grada iz 1966. godine.

D.V.

понедељак, 26. октобар 2015.

Dopis iz Banata / Bečkereka (1844)

Iz Banata, 1. januar 1844.
Nisam hteo poštu propustiti, da vam ne javim, da sam ovih dana putovao kroz banatske predele, i to kroz Mokrin, Kikindu, Bašaid, Melence, Kumane i Elemir. I tako dođem u Veliki Bečkerek, gde je najveća čast srpska. Svuda su bogato ukrašene crkve sa važnim sveštenstvom snabdevene. Kako je to lepo i milina videti, gde je naš mili srpski rod, i gde svi u ljubavi i prijateljstvu žive, i veselo provode ovaj kratki zemaljski život. Gde su lepo sazidane škole i od strane dobrih i veštih nastavnika ustrojene. Kako Srbinu od radosti srce igra kada vidi da su deca koja školu pohađaju čisto obučena, umivena i očešljana. Čak i ako su od siromašnih roditelja, ona imaju čistu podugačku malu košulju i torbicu preko ramena, u kojoj drže svoje knjige, kako ih po odlasku i dolasku iz škole, ne bi poderali ili uprljali. Ova deca u redu i u tačno određeno vreme idu u školu, gde im katihete drže predavanja o veri i zakonu.
Što se tiče Velikog Bečkereka u njemu je naša pravoslavna crkva, koju krasi sveštenstvo i harmonijsko pevanje. Zarad pevanja plemenita opština je angažovala jednog odličnog "Pevčiku" koji decu obučava i horom u crkvi upravlja. Vredno je videti i čuti ovo pevanje, koje je svake pohvale dostojno. Njega treba preporučiti svim našim većim opštinama, gde lepa sloga i ljubav vlada, i gde bi se njime dičili i služili pri svetim hramovima.
Divna su i druga mesta za uveseljavanje u Bečkereku, kao što su dve bogate i po ukusu uređene Kasine, takođe i velika "soba" koja je bogato ukrašena i ustrojena za mladež i krasne gospođice, da svoje večernje zabave u njoj organizuju i da se sa svojim starima provode. Tu je i njihovo pozorišno mesto (teatar), koje po svom uređenju i ukrašeniju ne zaostaje mnogo. Samo šteta je što i pored sve kaldrme u kišno vreme je svuda blato.
Kiša je katkad poprskivala i zato su usevi u jesen vrlo lepi. Samo za one koji drže dosta ovaca i druge marve će biti teško, jer je ova godina sa senom dosta podbacila. Mnoge lađe na Tamišu stoje i žito se nosi u Stari Bečej. Kako sam rezumeo za najčistije žito primaju trgovci po 7 forinti...

Pisao: Anonim
Prilagodio tekst današnjim standardima sa predvukovske ćirilice: D.V.

Izvor:
Dopis iz Banat, Peštansko-budimski skoroteča, 1843, br. 90, str. 525.

петак, 16. октобар 2015.

Paralele iz prošlosti IX
















(levo) Dimitrije / Georgije Popović, prestona ikona Svetog Georgija sa ikonostasa Uspenskog hrama u Zrenjaninu (1795-1815)
vs.
(desno) Zaharija Orfelin, Sveti Georgije sa grafike manastira Hilandara (1779)

петак, 02. октобар 2015.

Orkan nad Bečkerekom 1931. godine

Severni deo Jugoslavije je opustošen orkanskim vetrom koji je izazvao veliku štetu. Oluja strašnog intenziteta posebno je besnela na području Bečkereka. Oko 150 domova je tom prilikom oštećeno. Olujni vetar je izazvao i nekoliko požara, koji su dodatno zakomplikovali tešku situaciju na širem području grada.

Izvor:
Orkaan over Joego-slavie, Leidsche Courant (24. 08.1931), str. 10.

четвртак, 24. септембар 2015.

Najstariji pomen poštara u Srbiji (ne)utiče na datiranje crkve u Ečki

Gradnja srpske prаvоslаvne crkve sa posvetom Sv. Nikоli je datirana na osnovu natpisa sa ikonostasa koji je još davno pogrešno pročitan. Ikonostas Šerbana Popovića oslikan je 1744. godine, ali natpis istraživačima tada nije bio dovoljno čitljiv, pa je umesto 1744. iščitana 1711. godina. Ova greška je zapisana još u crkvenom letopisu iz 1908. godine, a nakon toga i u brojnim drugim publikacijama. Podatak je tokom vremena prenošen i danas je ustaljeno mišljenje da je crkva starija od tri veka, iako je realnost možda nešto drugačija.
Pošto nema sigurnih podataka o samoj gradnji crkve moraćemo se poslužiti određenim analogijama. Crkva Sv. Nikole je 1744. godine dobila ikonostas tako da možemo konstatovati da je gradnja ili obnova u to vreme bila završena i da se pristupilo njenom unutrašnjem uređenju. Dobra paralela sa ovom crkvom je nekadašnja crkva u Gradnulici koja je sagrađena 1737. godine. Na osnovu sačuvanog opisa gradnuličke crkve možemo primetiti neverovatnu sličnost u osnovnim građevinskim oblicima sa crkvom u Ečki. Međutim, ova analogija svakako nije dovoljna za okvirno datiranje crkve.
Crkva u Ečki ima uzidan u priprati stari nadgrobni spomenik poštarevog sina, koji je po mnogo čemu specifičan. Ovaj nadgrobnik nam samo delimično može pomoći u datiranju same crkve. Natpis sa nadgrobnika glasi:
"ЗДЕ ПОЧИВАЕТЪ РАБЪ БЖIИ АЋИМЪ (...)ТАЕ ПОСТМАIСТЕР СИНЪ ПРЄСТАВИ(...) В ЛѢТО 1711“
Donja granica gradnje crkve dakle ne može biti ispod 1711. godine kada je nastao i ovaj spomenik, dok se njegova sekundarna upotreba desila očigledno kasnije. Postavlja se pitanje zbog čega je on upotrebljen prilikom gradnje crkve nedugo posle njegovog nastanka, posebno ako pretpostavimo da su bliski rođaci preminulog verovatno još uvek bili živi. Da li je ovaj spomenik možda donesen sa neke obližnje lokacije?
Ova pitanja nisu i jedina koja nas muče. Prema dosadašnjim saznanjima prvi pomen pošte u Bečkereku jeste na mapi Banata iz perioda 1723-1725. Opšte prihvaćeno mišljenje je da je poštanski saobraćaj u gradu ustanovljen nakon odlaska Turaka 1717. godine. Ovaj spomenik stoji nasuprot ovakvoj tezi, jer je nastao u vreme Turske vlasti. Još više nas zbunjuje to što je upotrebljena srpska transkripcija reči nemačkog porekla (nem. postmeister). Moja pretpostavka je da je Aćimov otac bio poštar u vreme Velikog (Bečkog) rata krajem XVII veka, kada su Bečkerek i okolina bili jedno vreme oslobođeni od Turaka. U to vreme ovom oblasti su gospodarile srpska milicija i carsko-nemačke trupe.  Sa germanskom vojskom tada je došla i organizacija poštanskih usluga, koja je verovatno bila u službi vojske.
Ovo istraživanje i dalje ostavlja brojna otvorena pitanja, ali nekoliko stvari je ipak jasno. Najstariji pomen poštara na prostoru Vojvodine i Srbije je iz 1711. godine, i on je živeo u Ečki ili njenoj okolini. Njegovo ime ne znamo, ali znamo da je imao sina Aćima. Pored ovih saznanja možemo konstatovati i da se gradnja crkve u Ečki zbila negde između 1711. i 1744. godine.

D.V.

понедељак, 14. септембар 2015.

Tamnica Munkač (1779/1785-1922)

Godine 1778. ukinuta je provincija Tamiški Banat, a Bečkerek je postao glavni grad reinstalisane Torontalske županije. Nova ugarska uprava preuzela je 1779. postojeće građevine i prilagodila ih svojim potrebama. U tom trenutku zatvor se nalazio u staroj džamiji iz turskog perioda, koja je svakako bila nepodesna ovakvoj nameni. Usled ovakvih okolnosti do 1785. godine izgrađena je nova građevina u okviru kompleksa Županije koja je dobila ulogu kaznione tj. apsane (videti prethodan post). Ova nova građevina preživela je veliki požar iz 1807. godine, iako je sud koji se nalazio u zgradi Županije tom prilikom izgoreo. Ostaje nam nepoznanica da li je zgrada zatvora nakon požara pretrpela određene popravke ili rekonstrukciju.
Na osnovu kasnije sačuvanih nacrta i prikaza izgleda fasade možemo reći da je zgrada imala odlike klasicizma, ali ne znamo tačno u kom trenutku je dobila ove karakteristike. Zatvor je 1864. godine pretrpeo adaptaciju, ali po svemu sudeći u osnovnim oblicima izgled nije bitno izmenjen. Na staroj graviri iz 1859. godine sačuvan je šematičan prikaz, koji ne odudara mnogo od izgleda građevine iz kasnijeg perioda.
Za građane Bečkereka (posebno srpske nacionalnosti) zatvor je često spominjan u negativnom kontekstu, a narod ga je iz nepoznatih razloga prozvao – Munkač. Pisac Dragaš (Jovan Dragašević?) 1879. godine je za ovu građevinu napisao: A treća važna velika zgrada; Na ovom mestu staroga grada; To vam je „munkač“ kuća prokleta; Tamnica ljuta zlodeonog sveta.
Izgradnjom nove Palate pravde sa zatvorom u periodu 1906-1908. tamnica Munkač je ostala bez funkcije. Prema Samuelu Borovskom (1912) trebalo je da se ponovo rekonstruiše u palatu kulture i muzej, dok bi se nasuprot nje gradilo novo pozorište. Prvi svetski rat je omeo ove planove, a nekadašnja tamnica je sve više propadala. Munkač je na kraju srušen 1922. godine, a na njegovom mestu je sagrađeno dečje obdanište 1935. godine prema projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.
Sećanje na tamnicu Munkač danas nosi pravoslavna crkva Sv. Arhangela Mihajla, poznata u narodu i kao Ruska crkva. Tradicija po kojoj je crkva nastala rekonstrukcijom Munkača koji potiče iz vremena turske vladavine svakako ne stoji. Zgrada Munkač ne potiče iz turskog perioda, a kamoli njen anex. Zgrada u kojoj je smeštena crkva izgrađena je kasnije kao zasebna građevina severno od zgrade Munkača. Ona nije vidljiva na detaljnoj mapi grada iz 1793. godine, pa možemo tvrditi da se njena gradnja zbila tokom XIX veka, i to pre 1881. godine kada jeste zabeležena na mapi grada. Moguće je da je ona sagrađena negde sredinom XIX veka u cilju širenja kapaciteta, kada je Bečkerek postao središte i okružnog i sreskog suda.

D.V.

















понедељак, 07. септембар 2015.

Skica/Plan Bečkereka iz 1785. godine

Preko internet portala Hungaricana dostupni su digitalizovani stari planovi regulacije Begeja koji skrivaju i poneki interesantan detalj o prošlosti današnjeg Zrenjanina. Na planu pod nazivom Hidraulični operacioni plan iz 1785. godine koji se čuva u Nacionalnoj arhivi Mađarske nalazi se i skica trgovišta Bečkerek. Na ovom crtežu (koji smo približno uklopili u današnje stanje na terenu) možemo istaći nekoliko objekata interesantnih za istoriju našeg grada:

1. Prvobitna zgrada Županije iz XVIII veka, koja je izgorela u požaru 1807. godine.
2. Prikaz džamije koja je sagrađena u drugoj polovini XVI veka. Pri džamiji bile su stražarnice i kapela, a 1779. godina služila je kao zatvor. U toj funkciji bila je do gradnje Munkača. Srušena prilikom gradnje Županije 1816-1820.
3. Nepoznata građevina čiji su niži delovi i temelji otkriveni 2012. godine. Videti tekst na linku:
http://banateka.blogspot.rs/2012/05/tragom-starog-graditeljskog-naslea-u.html
4. Najverovatnije je u pitanju stari magacin u kome se skladištila roba koja je putovala Begejom tokom XVIII i XIX veka. Srušen je oko 1881. a na njegovom mestu se danas nalazi srednja škola Nikola Tesla.
5. Najverovatnije je u pitanju čuvena tamnica Munkač. S obzirom da tamnicu nije moguće identifikovati na mapi grada iz 1779. godine, možemo pretpostaviti da je ona sagrađena u periodu 1779-1785. Zgrada tamnice je kasnije rekonstruisana i bila je u funkciji sve do 1908 godine. Srušena je 1922. godine.
6. Pod ovim brojem je najstariji sačuvani prikaz ograđenog kompleksa pivare.

D.V.

субота, 22. август 2015.

Šest godina Banateke

Korak po korak došli smo i do šeste godine postojanja Banateke. Oslonjeni samo na entuzijazam, koga nije manjkalo, uspeli smo nekako da ostvarimo kontinuitet i održimo koncept nezavisnog glasila koji brine o kulturi i istoriji grada i okoline na jedan poseban (često ličan) način. Verovatno usled takvih okolnosti reakcija javnosti i čitalaca nije bila zanemarujuća, o čemu nam ponajviše govore posete i čitanja kojih nije bilo malo (upravo smo prešli 50.000). S obzirom da nismo koristili nikakav vid reklame i promocije, čak ni globalne mreže (tipa Knjiga likova i sl) smatramo ovo izvanrednim uspehom. Redakciju Banateke u  narednoj godini čeka još puno izazova i prepreka, kao što je upis u osnovnu školu.

D.V.     

понедељак, 10. август 2015.

Arhitektonski konkursi iz V. Bečkereka krajem XIX i poč. XX veka

1885. Opština V. Bečkerek raspisuje konkurs za rekonstrukciju i dogradnju zgrade Opštine.
(Der Bautechniker br. 17, 24. April 1885, str. 200)

1889. Pastoralna kancelarija evangelističke reformatorske crkve raspisuje konkurs za gradnju nove crkve u Bečkereku.
(Der Bautechniker br. 3, 18. Januar 1889, str. 28)

1889. Torontalska Lokalna železnica iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju magacina za žitarice od gvozdene konstrukcije sa dimenzijama 42 x 12 metara.
(Der Bautechniker br. 35, 30. August 1889, str. 515)

1891. Torontalna županija raspisuje konkurs za gradnju škole za devojke u V. Bečkereku.
(Der Bautechniker br. 32, 7. August 1891, str. 521)

1891. Torontalska županija raspisuje konkurs za gradnju 10 objekata koji će biti u službi Opšte bolnice Torontala.
(Der Bautechniker br. 37, 11. September 1891, str. 603)

1893. Jevrejsko kulturno društvo iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju nove sinagoge u V. B.
(Der Bautechniker br. 43, 27. Oktober 1893, str. 785)

1894. Opština Bečkerek raspisuje konkurs za proširenje Gimnazije.
(Der Bautechniker br. 20, 18. Mai 1894, str. 376)

1898. Kancelarija Državne građevinske kancelarije iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za popravku rimokatoličke crkve.
(Der Bautechniker br. 5, 4. Februar 1898, str. 80)

1898. Raspisan je konkurs za gradnju zgrade koja je namenjena kolektivnom stanovanju. Najbolji projekta će biti nagrađen sa 400 fl. (Filera?) a ukoliko on bude detaljan nagrada će iznositi 500 fl. Kompletna gradnja ne može koštati iznad 75.000 fl. Krajnji rok za konkurs 1. septembar 1898. Na ovom konkursu nema napomenutog investitora, pa možemo konstatovati da je verovatno u pitanju privatno lice.
(Der Bautechniker br. 30, 29. Juli 1898, str. 619)

1901. Kancelarija Državne građevinske kancelarije iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju nove škole u Mužlji.
(Der Bautechniker br. 4, 25. Januar 1901, str. 76)

Prir. D.V.

субота, 08. август 2015.

Jozef Gutvilig, projektant Honvedske kasarne u Bečkereku

Prema podacima dostupnim na internet prezentaciji Zavoda za zaštitu spomenika iz Zrenjanina zgradu današnje Poljoprivredne škole projektovao je manje poznati arhitekta Rudolf Jaric. Međutim, teško je poverovati da je na konkursu za ovako značajnu državnu građevinu, kakva je bila Honvedska kasarna, mogao pobediti lokalni arhitekta. 
Austrijska umetnička hronika nam je još davno prezentovala jedno sasvim drugo ime. Prema ovom časopisu projektant Honvedske kasarne u Bečkereku bio je Jozef Gutvilig. Pošto je časopis izašao jula 1885. godine možemo pretpostaviti da se čin projektovanja zbio nešto pre ovog vremena. Prema tvrdnji ovog lista Gutvilig je u Bečkereku projektovao još nekoliko uspešnih građevina.
Ko je bio Jozef Gutvilig? Zna se da je pohađao Umetničku akademiju u Minhenu, da bi se kasnije školovao kod čuvenog arhitekte Teofila Hansena u Beču. U to vreme počinje sa projektovanjem više planova što ga dovodi u Budimpeštu gde dobija zvanje arhitekte. Najraniji projektantski pomen Jozefa Gutviliga nalazimo na konkursu za izgradnju gimnazije u Osjeku 1880 godine. Tokom svoje karijere projektovao je u maniru akademizma brojne građevina u Budimpešti kao što su: trospratnica Polak Henrika 1887, prizemnicu u Jozef ulici 1892, zgradu Preger Đule 1898. Kod Jozefa Gutviliga u Budimpešti boravio je i potonji arhitekta i dizajner Markus Geza (1872-1912). Sa svega sedamnaest godina on je radio u ateljeu u svojstvu crtača asistenta.

D.V.

Literatura:
Österreichische Kunst-Chronik Nr. 30, Wien (25. Juli 1885), str 588.
Dragan Damjanović, Biskup Strossmayer, Iso Kršnjavi, Herman Bollé i izgradnja zgrade kraljevske velike gimnazije u Osijeku, "Peristil br. 49., Zagreb, 2006., str. 129 – 150.
Internet:

субота, 01. август 2015.

Koncertne aktivnosti u Zrenjaninu IV (dopuna)

U postovima publikovanim tokom juna meseca uspeli smo na osnovu lične arhive da napravimo popis koncertnih dešavanja u Zrenjaninu za period od 15 godina (1994-2008). Ovaj post predstavlja dopunu prethodnim tekstovima i obuhvata vreme od 2001. do 2008. godine.

1. 2001. (21.01.)  En face (Lokacija: Pozorišni klub)
2. 2001. (11.03.) Instant Karma (Lokacija: Pozorišni klub)
3. 2001. (leto) Gloomy One (Lokacija: Žbun)
4. 2001. (26.10.) Del Arno Bend (Lokacija: Pozorišni klub)
5. 2001. (01.12.) Rambo Amadeus (Lokacija: Pozorišni klub)
6. 2001. (03.12.) T-Bone Fisher (SAD) (Lokacija: Pozorišni klub)
7. 2001. (Nov-dec.) Paor of Love (Lokacija: Pozorišni klub)
8. 25/26.01.2002. Manifestacija: Zrok 01 (Paor of love, Mist, Sepsa, Overdrive, Guliver, Gloomy One, Memlah, Impurita…) (Lokacija: Kulturni centar)
9. 2002. (09.02.) Jarboli (Lokacija: Mali Gong)
10. 2002. (09.03.) Obojeni program (Lokacija: Pozorišni klub)
11. 2002. (29.03.) Orthodox Celts (Lokacija: Pozorišni klub)
12. 2002. (12.04.) Kristali (Lokacija: Pozorišni klub)
13. 2002. (04.05.) Veliki prezir (Lokacija: Mali Gong)
14. 2002. (25.05.) So Sabi (Lokacija: Pozorišni klub – Atrijum)
15. 2002. (15.06.) Vasil Hadžimanov (Lokacija: Pozorišni klub - Atrijum)
16. 2002. (21.06.) Eyesburn (Lokacija: Pozorišni klub – Atrijum)
17. 2002. (29.06.) Point Blank (Lokacija: Mali Gong)
18. 2002. (28.07.) Negativ (Lokacija: Pozorišni klub - Atrijum)
19. 2002. (28.08.) Manifestacija: Dani Piva (Gluve kučke) (Lokacija: Žitni trg)
20. 2002. (05.10.) Jarboli (Lokacija: Mali Gong)
21. 2002. (08.11.) Eva Braun (Lokacija: Pozorišni klub)
22. 2003. (09.02.) Sepsa (Lokacija: Pozorišni klub)
23. 2003. (23.02.) Fulltone Point (Lokacija: Pozorišni klub)
24. 2003. (01.03.) Oružjem protivu otmičara (Lokacija: Pozorišni klub)
25. 2003. (04.04.) Orthodox Celts (Lokacija: Pozorišni klub)
26. 2003. (17.04.) Little Wings (Lokacija: Mali Gong)
27. 2003. (Maj) Instant Karma (Lokacija: Mali Gong)
28. 2003. (Maj) Veliki prezir (Lokacija: Pozorišni klub)
29. 2003. (27.09.) Gluve kučke (Lokacija: Pozorišni klub)
30. 2003. (05.11.) Midnight Thunder Express (Sietl, SAD) (Lokacija: Mali Gong)
31. 2004. (14.02.) Rambo Amadeus (Lokacija: Pozorišni klub)
32. 2004. (05.03.) Hic Et Nunc (Lokacija: Mali Gong)
33. 2008. (30.08.) Manifestacija: Dani Piva (Psihomodo pop) (Lokacija: Žitni trg)

Klubovi kojih nema:
- Mali Gong (2001-2004) – danas ne postoji; delimično razrušen i dograđen prostor do neprepoznatljivosti, a namena bitno izmenjena
- Žbun (2001) – klubić koji je radio nešto više od godinu dana u prostoru između nekadašnje Dramske i Pivnice.


Dopunu sastavile: A.B & M.B. 
Ulaznice
Flajer

недеља, 19. јул 2015.

Stare alatke za obradu drveta II

Koliko je stolarski zanat bio specifičan i duboko ukorenjen u privredi Zrenjanina možemo videti na brojnim primerima. Jedan od takvih primera je i postojanje model-stolara u gradu sredinom XX veka. Ovaj tip stolara je radio modele i kalupe za livenje najčešće predmeta od metala. Takav je bio i stolar Branislav iz Dolje koji je zarađivao pristojan novac od ove vrste zanata, a naručioci su mu stizali čak iz Italije. Svoj zanat je Branislav preneo i na sina, koji ipak nije pokazao dovoljnu dozu umešnosti. Takođe bi bilo značajno reći da je uspešnih stolara među svim narodnostima. Ovim zanatom su se bavili kako Srbi tako i Mađari, Nemci, Slovaci, pa čak i Italijani. Posebno je zanimljiv slučaj stolarske porodice But poreklom iz Trsta. U Zrenjanin su došla dva brata stolara - Ivan i Marjan But (kod koga je moj otac šegrtovao), dok je treći brat ostao u Trstu i nije se bavio ovim zanatom. Marjan je svoju radionicu imao kod nadvožnjaka (preko od benziske pumpe gde se danas nalaze zgrade), dok je Ivan imao radionicu kod škole Žarko Zrenjanin. Ivan se kasnije odselio za Rijeku, dok se Marjan oženio nemicom Adelom i dobio sina Bruna. Potomci Butovih i danas žive u Zrenjaninu. Bez obzira na tipove stolara i njihovu narodnost koji nam pomažu da steknemo opšti utisak o ovom zanatu, polazna tačka za njihovo proučavanje i dalje ostaju alatke.


1. Dvoručna testera (1900-1940); predviđena za dva rukovaoca i za sečenje većih komada. Dobro obučeni i vični ljudi (kakvih je posebno bilo u Bosni) uz pomoć ovakvih testera su sekli čak i daske. Danas ju je zamenila motorna testera.
2. Rende (1960-1970); služila ravnanju drveta i dasaka. Ovi primerci su proizvedeni od strane čuvenog proizvođača iz Osijeka (Ivo Marinković). Danas ih sve više zamenjuju električna renda.
3. Vinkle (1950-1970); služile obeležavanju drveta pod pravim uglom. Iako ih polako zamenjuju razne sprave u vidu lenjira i danas se često koriste.
4. Šrafciger (1920-1940); rani primerak šrafcigera za zavrtanje i odvrtanje šrafova. Nekada je imao drvene ručke. Danas se koriste moderniji tipovi šrafcigera sa namagnetisanom glavom i gumenim držaljem.
5. Svrdlo (1900-1930); služilo bušenju rupa. Danas ga zamenjuje električna bušilica.
6. Parketarski uglomer (1960-1980). Služi obeležavanju ugla pod kojim se seče parket prilikom postavljanja u vidu riblje kosti.
7. Citlinzi (1950-1970). Služe skidanju stare farbe i laka. Danas ih zamenjuju posebne špecije za skidanje farbe i drugi pribor kao što su šlajferice, lampe i sl.

D.V.

Zemljotres u Bečkereku 1893.

27. mart 1893.
Veliki Bečkerek.
Između 3 i 3 1/2 sata popodne opažen je zemljotres, koji se u tri puta snažno ponavljao u pravcu JZ - SZ (?). U prvom potresu popadali su brojni dimnjaci. U opštinskoj kući i u mnogim drugim su prepukli zidovi. (Neue Freie Presse)

Literatura:
P. S. Pavlović, Zemljotresi u Srbiji 1893. god. Sa dodatkom zemljotresa u okolnim zemljama, Spomenik Srpske kraljevske akademije XXXII, Beograd 1896.


среда, 08. јул 2015.

Stare alatke za obradu drveta I

U više navrata na Banateci smo pisali o nekadašnjim fabrikama nameštaja u gradu i o njihovim proizvodima. Međutim, dobar nameštaj u prošlosti nije mogao biti napravljen bez odlično obučenih majstora, kojih je sve do kraja XX veka bilo napretek. Neki majstori su se bavili drvorezom, drugi su bili parketari, treći, pak, klasični stolari (tišleri), dok su se žene često bavile politurom. Jedni su pravili nameštaj, drugi predmete za domaćice, dok su se treći izdržavali radeći poluproizvode kao što su tiple, ručke i sl. Međutim, glavna spona između majstora i konačnog proizvoda bile su alatke koje su bile nezamenljive i predstavljale su srce ovog zanata u prošlosti.
1. Testera (1900-1940) - specifičnog oblika namenjena sečenju tj. dubljenju drveta; često korišćena za izradu korita, naćvi i sl.
2. Švajcarsko svrdlo (1920-1940) - malo ručno svrdlo za bušenje rupa; danas ga zamenjuje električna bušilica.
3. Štreber (1920-1950) - služio označavanju drveta i povlačenju paralelnih linija; danas su ga zamenili olovka i lenjiri.
4. Testera (1930-1960) - uskog sečiva služila najčešće za proširivanje rupa i sl; danas se za ovu vrstu posla koriste električne ubodne testere.
5. Bušilica (1930-1960) - na ručni pogon; bila je spona do pojave električnih bušilica.
6. Klješta (oko 1900) - kao i danas ona služe za vađenje eksera i zakivaka, međutim, ovaj primerak je ručno iskovan od strane kovača i njena starost je nesumljiva.

D.V.

субота, 04. јул 2015.

Fotografije Maksa (Mikše) Goldmana

Maks Goldman (1886-1941) bio je samo jedan u nizu fotografa jevrejskog porekla iz Bečkereka/Petrovgrada. Pored fotografskog zanata bavio se i slikarstvom. Na njegovim fotografijama možemo primetiti da je prikupljao i kostime, koji su mu u neku ruku služili kao rekviziti. Čitaocima Banateke predstavljamo tri fotografije ovog majstora iz međuratnog perioda.

1. 1920-1935. "Devojka u nošnji"
2. 1920-1935. "Deca u kostimima"
3. 1930-1940. "Svadbeni trenutak"



















петак, 26. јун 2015.

Lecederska porodica Popović iz Bečkereka

U prvoj polovini XIX veka centar zanatstva Torontalske županije bio je Veliki Bečkerek. Među brojnim zanatima koji su negovani u gradu izdvaja se jedan po mnogo čemu specifičan. Ovo zanimanje se u to vreme zvalo lebceldersko (nem. Lebzelter). Naziv je došao sa nemačkog govornog područja, kao doduše i samo zanimanje. Kasnije, od kraja XIX veka, ime zanimanja trpi brojne izmene kako bi se što više približio srpskom jeziku, pa su danas u upotrebi reči kao što su leceder, licider ili licidar. Prvobitno se leceder bavio proizvodnjom peciva od meda (medenjaci), ali tokom vremena njegovi proizvodi postaju predmeti od testa, čija je osnovna funkcija pre svega dekorativna i ne toliko jestiva. Usled poznavanja rada sa pčelinjim voskom većina lecedera je ovladala i voskarskim zanatom, kako bi proširili svoju prvobitnu delatnost. Takav je bio slučaj i sa bečkerečkim lecederima.
Najznačajnija bečkerečka lecederska radionica bila je ona porodice Popović, u kojoj se zanat prenosio bar u tri generacije. Najstariji član ove porodice bio je Petar Popović (1799-1831). Značajne podatke o ovom lecederu nam daje njegov nadgrobni spomenik koji se „čuva“ u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Natpis sa nadgrobnika nam kazuje da su u vreme njegove prerane smrti od kolere Petrovi roditelji još uvek bili živi, da je imao braće, kao i to da je bio oženjen Anom tek 13 meseci. Ime Petra Popovića nalazimo i među naručiocima različitih knjiga, kao što su Zorica od Simeona Milutinovića – Sarajlije (1827), i O obhozdeniju s ljudma u prevodu Teodora Pavlovića (1831), koja je možda stigla i prekasno.
Imena prenumeranata za razna izdanja otkrivaju nam ime bečkerečkog lebcedera iz druge generacije Popovića. U pitanju je Isaija Popović (akt. 1838-1868) za koga ne možemo sa sigurnošću reći u kakvim je bio rodbinskim odnosima sa Petrom. Godine 1838. Isaija je kao srednje ime koristio Jovan, pa možemo pretpostaviti da mu se tako zvao otac. Isaija je naručivao mnoštvo knjiga u periodu od 1838. do 1847. godine sa čestom napomenom da to radi za sina Jovana. Knjige koje je Isaija naručiovao su bile različite tematike od poezije Lukiana Mušickog Stihotvorenija (1838), do istorijskih studija kao što je Istoričesko-kritičesko opisanie bitke kosovopol'ske (1847). Isaija Popović, ne samo da je bio ljubitelj knjige, već je bio i ugledan u bečkerečkom društvu. To možemo videti na oglasu doktora Hofenrajha iz lista Gross-Becskereker Wochenblatt koji publici pojašnjava lokaciju svoje ordinacije tako što kazuje da se ona nalazi preko puta kuće Isaije Popovića lebcedera. Ovaj oglas je značajan jer na pruža i druge informacije. A to je da je 1868. Isaija i dalje bio aktivan i da mu se kuća nalazila u Kermendskoj ulici (danas Dr Zorana Kamenkovića). Prema statističkom pregledu zanatskih delatnosti u približno vreme delovanja Isaije Popovića u Torontalskoj županiji je 1862. godine bilo svega 29 lecedera.
Tradiciju lecederstva u porodici Popović nastavio je sa velikim uspehom već pomenuti sin Isaije Popovića – Jovan. Godine 1870. on se oženio Dragoslavom – Micom najstarijom ćerkom pisca i plemića Joksima Novića (1806-1868). Do udaje ona je bila glumica u Novosadskom pozorištu. Pre 1885. godine Jovan Popović se nalazio na čelu Srpske zanatske zajednice, da bi nakon toga postao i predsednik Ujedinjene zanatske zajednice. Prema pisanjima savremenika u vreme života Jovana Popovića lecederski zanat je bio dominantno u srpskim rukama u predelima Ugarske gde su razume se i živeli. Ovaj pisac takođe dodaje da je oduvek među srpskom populacijom bilo vrednih i veštih majstora ovog zanata. Jovan Popović je ove tvrdnje svakako i potvrdio svojim učešćem na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti 1885. godine. O njegovom učešću Stevan Popović je napisao:
„Majstor Jovan je sam svojom rukom načinio dve grdne voštanice od čistoga voska od kojih je svaka metarsku centu teška – u njima devet svetnjaka od kojih svaki gori svojom čašicom do dna. Ko bi pripalio te voštanice gorile bi mu tri godine dana a vrednost im je do 800 forinti. Voštanice ove nisu livene no su rukom izvođene pa su uz čistu izradu urešene lepim srpskim i mađarskim voštanim trakama – srpskim i ugarskim grbom. Po sudu veštaka – Jovan Popović je ovom rabotom svojom prikazao remek delo liciderske veštine“
Nije nam poznato da li je majstor Jovan imao naslednika, ali s obzirom na status koji je uživao u društvu, možemo pretpostaviti da je zasigurno imao učenike koji su lecederski zanat širili dalje mlađim pokolenjima.

D.V.

Literatura:
Ur. Aleksandar M. Stanojlović, Monografija Petrovgrad, Petrovgrad 1938.
Stevan V. Popović, Srpska rađa na zemaljskoj izložbi u Budimpešti, Orao (1886), Novi Sad 1885.
Gross-Becskereker Wochenblatt, 7.3.1868, str. 4.
Mittheilungen aus dem Gebiete der Statistik: Herausgegeben von der K. K. statistischen central-commission, Wien 1865.
Đorđe Maletić, Istoričesko-kritičesko opisanie bitke kosovopol'ske od' g. 1389. Junija 15., Novi Sad 1847.
Prir. Georgije Mušicki, Lukiana Mušickog Stihotvorenija, Pešta 1838.
Prev. Teodor Popović, O obhozdeniju s ljudma, Budim 1831.
Sima Milutinović-Sarajlija, Zorica, Pešta 1827.
Internet:

Kalupi za testo iz prve polovine XX veka

четвртак, 11. јун 2015.

Koncertne aktivnosti u Zrenjaninu III (2004-2008)

1. 2004. (23.04.) Neno Belan (Lokacija: Pozorišni klub - Atrium).
2. 2004. Paor Of Love (Lokacija: Zanzibar)
3. 2004. (04.09.) Manifestacija: Dani Piva (Đura i Mornari) (Lokacija: Žitni trg)
4. 2004. (28.11.) Električni Orgazam (Lokacija: Pozorišni klub)
5. 2004. (18.12.) Manifestacija: Tribute to Gloomy One (Paor of Love, Gluve Kučke, Impurita..) (Lokacija: Kulturni centar – Velika sala)
6. 2004. (19.12.) Manifestacija: Tribute to Gloomy One (Grumen, Hurricane Bros.) (Lokacija: Zanzibar)
7. 2005. (15.08.) Kanda, Kodža i Nebojša (Lokacija: Pozorišni klub – Atrium)
8. 2005. (21.09.) Manifestacija: Strasijada / Dani Istre (Sake, Šajeta, Gustafi) Kulturni centar – Velika sala)
9. 2005. (11.11.) Filigrani - Tribute to Ekv (Lokacija: Pozorišni klub)
10. 2005. (18.12.) Horkeškart (Lokacija: Kulturni centar – Velika sala)
11. 2006. (28.05.) Sirens – SAD (Lokacija: Kulturni centar)
12. 2006. (20.07.) Manifestacija: 20. rođendan Pozorišnog kluba (Halftone Point / Bubnjari Bateria Sambansa (Lokacija: Plato ispred Pozorišta)
13. 2006. (12.08.) Memlah  (Lokacija: Pozorišni klub)
14. 2006. (13.10.) Hurricane Bros. (Lokacija: Klupče)
15. 2006. (16.12.) Kud Idijoti (Lokacija: Pozorišni klub)
16. 2007. (30.03.) Coma Stereo, Grobbellaar, Virvel (Lokacija: MK - Kulturni centar)
17. 2007. (24.07.) Manifestacija: Dani Piva (Partibrejkers) (Lokacija: Žitni Trg)
18. 2007. (24.07.) Ana Never (Lokacija: Klupče)
19. 2007. (09.09.) Annie / Grobbelaar (Lokacija: MK-Kulturni centar)
20. 2008. (10.05.) Manifestacija: Vikend u Gradu (Tanja Jovićević) (Lokacija: Ulica kralja Aleksandra I)

Zrenjaninski bendovi na gostujućem terenu
21.05.2005. (21.05.) Manifestacija: Tribute to Gloomy One (Paor of Love, Gluve Kučke, Virvel, Paprike, Impurita) (Lokacija: Dom Omladine – Beograd)

Nekadašnji klubovi:
Zanzibar (2003/2004) / Klupče (2006/2007) – prostor danas funkcioniše kao kafić, bez pretenzija ka alternativnim svirkama; još 1995. godine na tom mestu bio je kafe Lotus.
MK – poznat i kao Infuzija (2007) – prostor koji je samo s vremena na vreme otvoren za svirke

Zaključak:
Posle ubistva Đinđića 2003. godine stanje u Srbiji se drastično promenilo. Klubovi i bendovi su ušli u tržišnu borbu koju nisu razumeli, a za alternativnu misao ostalo je drastično manje prostora. Klubovi se zatvaraju i menjaju vlasnike, a lokalni bendovi postaju manje kreativni. Bendove sa porukom zamenili su dosadni i bezidejni tribjuti. Pink kultura i dalje ima potporu vladajućeg srpskog establišmenta, dok u isto vreme jedan Muse piše himnu za olimpijadu u Londonu.
Otvaranjem Srbije prema svetu postali su nam pristupačni veliki svetski bendovi sa kojima mali nisu mogli da se takmiče. Usled ovih okolnosti sve je manje zrenjaninskih svirki koje me dotiču, a polako me već stižu i godine....

D.V.
Ulaznice & Spisak pesama Električnog orgazma (2004)
Redakcija Banateke & prijatelji & pevači grupa Gustafi i Zbogom Brus Li ćopaju kiflice (2005)

уторак, 09. јун 2015.

Koncertne aktivnosti u Zrenjaninu II (1999-2003)

1. 1999. (17.01.) Kanda, Kodža i Nebojša (Lokacija: Pozorišni klub)
2. 1999. (28.02.) Vlada Divljan & All stars band (Lokacija: Pozorišni klub)
...
3. 1999. (April) Dejan Cukic, Van Gogh.. (Lokacija: Trg Slobode)
4. 1999. (30.03.) Kanal Tvid, Guliver, Instant Karma, Hor Josif Marinković... (Lokacija: Trg Slobode)
5. 1999. (03.04.) Yu grupa, Nacija, Deca loših muzičara, Inspektor Blaža i Kljunovi, Panta i Naftaši... (Lokacija: Trg Slobode)
6. 1999.(Maj) Zana, Ana Stanić, Generacija 5, Ivana (Ex Tap)... (Lokacija: Trg Slobode)
7. 1999. (12.04.) Gru, Zabranjeno Pušenje, Suncokreti, Gile (El-Org)... (Lokacija: Trg Slobode)
8. 1999. (23.04.) Tnt, Sepsa, Guliver, Bonton, Mist, Kanal Tvid, Paprike, Wladiwostok... (Lokacija: Trg Slobode)
9. 1999. (24.04.) Mist, Bonton, Instant Karma, Gluve Kučke, Sančo... (Lokacija: Trg Slobode)
10. 1999. (April) Heroina, Panta i Naftaši, Cutwork, 6. Dan, Bla Bla Bluz, Veliki Prezir, Džukele, Eyesburn.. (Lokacija: Trg Slobode)
11. 1999. (25.04.) DJs Technocratia (Lokacija: Trg Slobode)
12. 1999. (Maj?) Kanal Tvid (Ispred Kulturnog Centra)
...
13. 1999. (03.07.) Bla Bla Bluz (Lokacija: Bašta Kulturnog Centra)
14. 1999. (16.07.) Del Arno Bend (Lokacija: Mali Gong)
15. 1999. (24.07.) B-ton (Lokacija: Kulturni Centar)
16. 1999. (13.08.) Panta Šiklja Nafta (Lokacija: Stefani)
17. 1999. (14.08.) Jarboli (Lokacija: Mali Gong)
18. 1999. (27/28.08.) Manifestacija: Stop The War (Word, Wladiwostock, Panta Šiklja Nafta, Čovek bez sluha, Cutwork, Guliver, Gluve Kučke, Dža ili Bu, Overdrive, Sunshine, Džukele, Eyesburn...) (Lokacija: Motel)
19. 1999. (16.10.) Wladiwostok & Paprike (Lokacija: Kulturni centar)
20. 1999. (30.10.) Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar (Lokacija: Pozorišni klub)
21. 1999. (19.11.) Darkwood Dub (Lokacija: Veliki Gong)
22. 1999. (25.12.) Disciplin A Kitschme (Lokacija: Veliki Gong)
23. 2000. (08.01.) Eyesburn (Lokacija: Veliki Gong)
24. 2000. (23.01.) Wladiwostok (Lokacija: Angolo)
25. 2000. (18.03.) Vrane (Lokacija: Velika sala Kulturnog Centra)
26. 2000. (19.03.) Orthodox Celts (Lokacija: Pozorišni klub)
27. 2000. (Septembar) Manifestacija: Izađi Na Crtu (Eyesburn, Atheist Rap, Darkwood Dub, Sunshine, Negative, Jarboli, Kanda Kodža i Nebojša, Orthodox Celts) (Lokacija: Trg Slobode)
28. 2000. (Oktobar) Deca Loših Muzičara (Lokacija: Ulica kralja Aleksandra I)
29. 2000. (Oktobar) Dragoljub Đuričić i bubnjari (Lokacija: Ulica kralja Aleksandra I)
30. 2000. (31.12.) Deca loših muzičara / Eyesburn (Lokacija: Trg Slobode)
31. 2001. (01.04.) Eyesburn / E-play (Lokacija: Pozorišni klub)
32. 2001. (05.07.) Atheist Rap / Nightshift (Lokacija: Trg Republike)
33. 2001. (27.07.) Manifestacija: Move (Meso, E-play, Dj-s) (Lokacija: Trg Republike)
34. 2001. (28.07.) Manifestacija: Move (Eyesburn, Dj-s) (Lokacija: Trg Republike)
35. 2002. (02.03.) Neverne Bebe (Lokacija: Steffani)
36. 2002. (13.04.) Manifestacija: Igraj za život (Miša Relić) (Lokacija: Kulturni centar – Velika sala)
37. 2002. (Maj) Instant Karma (Lokacija: Mali Gong)
38. 2002. (30.08.) Manifestacija: Dani Piva (Orthodox Celts) (Lokacija: Žitni trg)
39. 2002. (31.08.) Manifestacija: Dani Piva (Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi / Panta Šiklja Nafta) (Lokacija: Žitni trg)
40. 2002. (29.12.) Darko Rundek (Lokacija: Narodno Pozorište TJ).
41. 2003. (10.01.) Manifestacija: Zrok 02 (Paor of Love. Memlah, Trash Union, Fulltone Point..) (Lokacija: Kulturni centar – Velika sala)
42. 2003. (15.02.) Neno Belan & Fiumens (Lokacija: Pozorišni klub)
43. 2003. (Mart/April) Grumen session (Lokacija: tajna)
44. 2003. (31.05.) Fulltone Point (Lokacija: Mali Gong)
45. 2003. (15.07.) Grumen (Lokacija: tajna)
46. 2003. (09.08.) Panta Šiklja Nafta (Lokacija: Steffani).
47. 2003. (Avgust) Manifestacija: Dani Piva (Neno Belan & Fiumens) (Lokacija: Žitni trg)
48. 2003. (Avgust) Manifestacija: Dani Piva (Tanja Jovićević) (Lokacija: Žitni trg)
49. 2003. (30.09.) The Devastations / Australija (Lokacija: Mali Gong)
50. 2003. (13.12.) So Sabi (Lokacija: Mali Gong)

Zrenjaninski bendovi na gostujućem terenu
2002. (14.03.) Manifestacija: Zrok 01 (Gloomy One, Paor of Love, Memlah, Overdrive, Panta i Naftaši, Dj-s...) (Dom Omladine – Beograd)

Klubovi kojih nema:
- Atlantida (1996) / Lake (1996/1997) / Live & Loud (1998) / Veliki Gong (1999/2000) – danas ne postoji; na njegovom mestu je fitnes klub u Kulturnom centru
- Mali Gong (1999-2003) – danas ne postoji; delimično razrušen i dograđen prostor do neprepoznatljivosti, a namena bitno izmenjena

Preimenovanja:
Trg Republike - Odlukom gradskih vlasti 2010. ukinut je naziv trga, iako se zna da Republika simbolizuje borbu za moderno demokratsko društvo

Ulaznice

Spisak pesama sa nastupa Darkwood dub-a (1999)

Flajer










понедељак, 08. јун 2015.

Koncertne aktivnosti u Zrenjaninu I (1994-1998)

Predstavljamo vam popis rok koncerata u Zrenjaninu i okolini koje sam pohodio u ne tako davnoj prošlosti. Zbog čega je ovaj popis potreban?
Razloga je više... Sličnih arhiva na internetu nema. Većina prostora u kome su se svirke održavale bila su mesta velikih kreativnih energija, a vreme ih je odnelo. Većina lokalnih bendova koji su svirali u to vreme danas ne postoje, a čitav ovaj segment života grada postao je istorija.
Ovaj spisak iako nepotpun (jer je baziran na ličnom iskustvu, sećanjima i zapisima) lako potvrđuje tezu kako je danas Zrenjanin klinički mrtav grad što se tiče alternativnih rok dešavanja, produkcije lokalnih bendova i kreativnih ideja.

1. 1994. Kristali (Lokacija: L&M)
2. 1995. Oružjem Protivu Otmičara / predgrupa Doktori (Lokacija: Bašta MK)
3. 1995. Instant Karma (Lokacija: Dramska radionica)
4. 1995 (20.10.) Panta Šiklja Nafta (Lokacija: Dramska radionica)
5. 1995. Manifestacija: Brucošijada (Love Hunters, Oružjem Protivu Otmičara, Džuboks) (Lokacija: Viša-tehnička)
6. 1995/1996. Manifestacija: Zrenjaninska rokenrol scena (Jelena u Parku Jure, Free Shop, Gluve Kučke, Bonton, Overdrive, Kanal Tvid, Panta Šiklja Nafta) (Lokacija: Dom Mladosti – Velika sala)
7. 1996. Manifestacija: Rock Spektakl (Playboy, Obojeni Program, Van Gogh, Love Hunters, Električni Orgazam) (Lokacija: Hala Medison)
8. 1996. Van Gogh (Lokacija: Atlantida)
9. 1996. Love Hunters / predgrupa Rolingstonsi (Lokacija: Atlantida)
10. 1996. Manifestacija: Revija Vojvođanskih Bendova (Bonton, 16x8x23, 6. čulo + 2 benda) (Lokacija: Atlantida)
11. 1996. (27.07.) Manifestacija: Tour'd'Vojvodina (Love Hunters, Pero Deformero, 6. čulo, Agresija, Krematorijum, Protest, Grupa Građana,...) (Lokacija: Melenci)
12. 1996. Sivilo (Lokacija: Zanatlija)
13. 1996. Dream Dirt, Krematorijum, Sivilo (Lokacija: Bašta MK)
14. 1996. Atheist Rap (Lokacija: Pozorišni Klub)
15. 1996. Goblini / predgrupe Wladiwostock, Muve (Lokacija: Lake)
16. 1997. Van Gogh (Lokacija: Lake)
17. 1997. (06.04.) Kristali / predgrupa Ružne Religiozne Lutke (Lokacija: Pozorišni Klub)
18. 1997. (15.05.) Manifestacija: Peace Run (Kanal Tvid, Panta Šiklja Nafta, Lana i...) (Lokacija: Trg Slobode)
19. 1997. (23.05.) Deca loših muzičara (Lokacija: Lake)
20. 1997. (28.06.) Manifestacija: Vidovdanski koncert povodom svetskog dana muzike (Deca loših muzičara, Darkwood Dub, Free Shop (Lokacija: Trg Slobode)
21. 1997. (20.08.) Eva Braun / Lutke (Lokacija: Plato ispred Pozorišnog Kluba)
22. 1997. (21.08.) Ortodox Celts (Lokacija: Plato ispred Pozorišnog Kluba)
23. 1997. (23.08.) Playboy / Sunshine (Lokacija: Zeleno Zvono)
24. 1997. (06.09.) Atheist Rap (Lokacija: Zeleno Zvono)
25. 1997. (26.09.) Vlada Divljan & Old Stars (Lokacija: Pozorišni klub)
26. 1997. (10.10.) Kanal Tvid, Overdrive, Wladiwostock, Pasmaters (Lokacija: Zanatlija)
27. 1997. (31.10.) Bluekila (Nemačka) (Lokacija: Lake)
28. 1997. (13.11.) Overdrive (Lokacija: Zanatlija)
29. 1998. (22.01.) Love Hunters (Lokacija: Dom Mladosti)
30. 1998. (30.01.) Manifestacija: 20 godina Radio Zrenjanina (Mist, Wladiwostock, Overdrive, Jumanji, Kanal Tvid) (Lokacija: Live&Loud)
31. 1998. (07.02.) Goblini (Lokacija: Live&Loud)
32. 1998. (13.02.) Manifestacija: Rock Spektakl II (Playboy, Sunshine, Van Gogh, Zabranjeno Pušenje) (Lokacija: Hala Medison)
33. 1998. (20.03.) Block Out (Lokacija: Live&Loud)
34. 1998. (21.03.) Wladiwostock / Ime mi je reka (Lokacija: Live&Loud)
35. 1998. (03.04.) Džukele (Lokacija: Live&Loud)
36. 1998. (04.04.) N.B.G. (Lokacija: Live&Loud)
37. 1998. (19.04.) Manifestacija: Protiv Nasilja (Digresija, Prijatelji Porche Lynn, Kanal Tvid, Obojeni Program, NBG, Overdrive, Urgh!, Oružjem protivu otmičara, Kontrabanda), (Dom Mladosti – Velika sala)
38. 1998. (25.08.) Manifestacija: Dani Piva (Love Hunters, Vibe...) (Lokacija: Trg)
39. 1998. (26.08.) Manifestacija: Dani Piva (Kraljevski Apartman, Bloody Mary) (Lokacija: Trg)
40. 1998. (29.08.) Manifestacija: Dani Piva (Atheist Rap + Milan Mumin) (Lokacija: Trg)
41. 1998. (18.12.) Love Hunters / Unplugged (Lokacija: Pozorišni klub)

Klubovi kojih nema:
- L & M – danas je u tom prostoru striptiz klub; Palata Srpske Zadružne banke
- Dramska radionica (Drc) – prostor zapušten; nalazio se u okviru Palate Dunđerski
- Bašta MK – nalazila se u dvorištu kuće Ignjaca Levija pored čuvene Tise
- Atlantida (1996) / Lake (1996/1997) / Live & Loud (1998) – danas ne postoji; na njegovom mestu je fitnes klub u Kulturnom centru
- Zanatlija – danas postoji, ali namena objekta je nešto drugojačija
- Zeleno Zvono – „slučajno“ izrešetano i spontano sagorelo

Preimenovanja:
- Dom Mladosti - je 1998. godine postao Kulturni centar
Ulaznice



Flajeri








































Fotografija: Goblini u Zrenjaninu (1996/1998) photo najverovatnije by Yenga

петак, 29. мај 2015.

Popis kuća u bečkerečkom distriktu 1717. godine

Nakon odlaska Turaka sa ovih prostora napravljen je prvi austrijski popis kuća tj. domova na prostoru bečkerečkog distrikta.  Popisu su pridodati podaci (u zagradi) o nekadašnjem ili današnjem nazivu naselja, položaju i stanju naselja u godinama koje slede.

- Becskerek: 100 kuća
(Bečkerek; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. je imao samo 37 domova)
- Schimig: 9 kuća
(Šimuđ; 1723/1725. zabeležen kao nenaseljen pod nazivom Schimogi; U periodu 1736-1740 zabeležen kao naseljen sa nazivom Schimoda; Prema mapi iz 1740. nalazio severno od Bečeja)
- Akacs: 13 kuća
(Akač; 1723/1725. obeležen kao naseljen; Prema mapi iz 1740. nalazio se severno od Arače, zapadno od Bočara; Tokom 1751-1753. stanovnici preseljeni u Beodru)
- Becsey: 20 kuća
(Turski ili Novi Bečej; 1723/1725. obeležen kao naseljen, 1727. imao je 45 domova)
- Kuman: 13 kuća
(Kumane; 1723/1725. obeleženo kao naseljeno; 1727. imalo je 17 domova)
- Borjas: 8 kuća
(Borđoš; lokalitet u blizini Novog Bečeja; 1723/1725. nenaseljen)
- Vagn: 22 kuća
(Vanj; potez kod Kumana; Verovatno brzo zapusteo)
- Felemer: 20 kuća
(Elemir; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. je imao 22 doma)
- Aradaz: 26 kuća
(Aradac; 1723/1725. obeležen kao naseljen)
- Martinzi: 12 kuća
(Martinci ili Martinica; potez kod Lukićeva; 1723/1725. obeleženo kao nenaseljeno)
- Batka: 24 kuća
(Batka; potez između Ečke i Perleza; 1723/1725. nenaseljena)
- Echka: 20 kuća
(Ečka; 1723/1725. obeležena kao naseljena; 1727. je imala 18 domova)
- Sihe: 30 kuća
(Siget ili Siga; nekadašnje naselje kod Perleza; 1723/1725. obeležena kao naseljena)
- Eche: 13 kuća
(nepoznato)
- Horlebeth: 30 kuća
(Orlovat; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. imao je 24 doma)
- Botosch: 40 kuća
(Botoš; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. imao je samo 6 domova)
- Scekun: 27 kuća
(Sečanj; 1723/1725. zabeležen kao naseljen; 1727. imao je 23 doma)
- Modos: 50 kuća
(Modoš / Jaša Tomić; 1723/1725. zabeležen kao naseljen, 1727. imao je 38 domova)
- Weign: 18 kuća
(Potez između Modoša i Pardanja)
- Partfein: 10 kuća
(Pardanj / Međa; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. imao je 30 domova)
- Debey: 39 kuća
(Srpski itebej; 1723/1725. obeležen kao naseljen; 1727. imao je 40 domova)
- Deszka: 15 kuća
(Deska; Potez između Torka i Itebeja; Zabeležen na mapi Banata iz 1761.)
- Boschnitava: 4 kuće
(Nepoznato ; Moguće da je reč o Bašaidu)
- Honroschin: 10 kuća
(1723/1725. zabeležen kao nenaseljen pod nazivom Mali Orosin; Nalazio se nešto južnije od Kikinde)

Prir. D.V.

Položaj naselja Borđoš uz Tisu prema Marsiljijevoj mapi sa početka XVIII veka









Literatura:
Kovách Géza, A Bánság demográfiai és gazdasági fejlődése 1716-1848. Szeged 1998.
Dušan Popović, Srbi u Banatu do kraja XVIII veka (Istorija naselja i stanovništva), Beograd 1955.

уторак, 26. мај 2015.

Priča o petrovgradskom ormaru

Početak priče
Ormar je napravljen 1937. godine kako stoji u natpisu na poleđini. Deda ga je kupio zajedno sa dva kreveta, koji su nažalost kasnije završili na Hvaru. Sasvim je moguće da je ormar produkt petrovgradskih proizvođača nameštaja, zašta ima više pokazatelja. Prvi i najznačajniji jeste taj da su u to vreme u Petrovgradu postojale samo dve prodavnice sobnog nameštaja, a obe radnje su držali lokalni proizvođači. Drugi pokazatelj jeste da se u Zrenjaninu još uvek mogu naći identični primerci u vlasništvu drugih osoba. Usled kvaliteta drveta i obrade moglo bi se reći da je verovatniji proizvođač ovog ormara fabrika nameštaja Anton Bence-a.
Stil i tehnika opričanog ormara
Njegova jednostavna i kubična linija inspirisana je poznim art deko-om, dok neobična struktura drveta razbija njegovu strogost i asocira na ranije stilove kao što je bidermajer. Za izradu ormara korišćene su tri vrste drveta. Glavna struktura ormara načinjena je od hrasta, prednji centralni paneli od dekorativnog ptičjeg javora, dok su manje bitni detalji, kao što su police i delovi pozadine, urađeni od lošijeg drveta tj. čamovine. Na metalnim bravicama za zatvaranje vrata stoji sačuvan natpis proizvođača – Vulkan.
Epilog priče i novi početak
            Tokom vremena ormar je promenio kuću, a još češće je menjao svoj položaj u prostoru. Godinama je pretrpeo brojna habanja, udarce i ogrebotine, a prvobitni lak je počeo sam da se ljušti. Zbog toga je postalo neophodno da mu se vrati stari sjaj i produži radni vek. Utrošeno je desetak dana na učvršćivanje strukture ormara, čišćenje starih slojeva laka i druge neophodne popravke, da bi se na kraju dobio komad, koji je danas skoro nemoguće pronaći u prodavnicama nameštaja.

D.V.
Petrovgradski ormar nakon restauracije