Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

понедељак, 21. април 2014.

Nekoliko kratkih zapisa o Tatarima u Bečkereku (1597,1598,1698)

Usled čestih borbi sa Evropljanima turski pogranični garnizoni često su bili pražnjeni, pa su pukotine u odbrani često popunjavali južnoslovenskim plaćenicima ili savezničkim Tatarima. Na pražnjenje lokalnog garnizona u Bečkereku je svakako uticao banatski ustanak iz 1594. godine. Prvi zapis o Tatarima u Bečkereku nam govori da je 1597. godine u garnizonu bilo 30 tatarskih konjanika i 50 pešaka.

Gábor Kármán, Lovro Kunčević, The European Tributary States of the Ottoman Empire in the Sixteenth and Seventeenth Centuries, Brill 2013, str 290.

            Drugi i mnogo značajniji za istoriju grada jeste dolazak krimskog kana Gazi II Geraia (1551–1607) 30. avgusta 1598. u Bečkerek, vakuf fondaciju Mehmed paše Sokolovića, tokom Dugog rata. Turska vojska je u gradu čekala 45 dana pojačanje sa kanom na čelu, kako bi nastavila dalje napredovanje. Nakon svečanog dočeka kana u Bečkereku održano je savetovanje u kom pravcu treba da napreduje tursko-tatarska vojska. Savetovnju su pored kana učestvovali Saturdži Mehmed paša iz Pančeva, begovi, janičari, kao i predstavnici vakufa. Od tri moguća pravca (prema Lipi, Lugošu ili Velikom Varadinu) odlučeno je da se krene prema (danas Arad), koji je opsednut nakon predhodnog osvajanja Čanada.

Joseph de Hammer, Histoire de l'Empire Ottoman, Volume 6, Paris 1836. str. 345.
Feridun Emecen, Osmanli Klasik Çağinda Savaş, Istanbul 2014.

            Nakon sto godina, u vreme Velikog rata kada su vođene borbe za oslobađanje Banata od Turaka, Tatari se u vezi sa Bečkerekom ponovo javljaju u istorijskim zapisima. Dolaskom vojske Ežena Savojskog (1663-1736) u Banat borbe u neposrednoj blizini Bečkereka su se ponovo rasplamsale. Grupa od hiljadu Tatara je izvršila iznenadni napad, u leto 1698. godine na lager-magacin za snabdevanje austrijske vojske u Bečkereku. Pritom su zarobili 400 ljudi i sa plenom se uputila ka Temišvaru, koji je u to vreme bio pod opsadom. U borbama je ranjen i zarobljen sin palatinusa i vojnog stratega Pavla Esterhazija.

Joseph von Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches, Pest 1830. str 651.
M. de Hammer, Histoire de l'Empire ottoman,Volume 3, Paris 1844. str. 279-280.

            O pohodu Tatara Banatom jedan kaluđer iz Čanada 1687. ostavio je zapis: Togda behu Tatari naišli i pleniše Arad i ostala Vlaška biva zapustenija. Uvi togda tuga hrišćanskom rodu? Robče beše groš, a i po pola. Svakako da iskustva i kontakti Srba sa Tatarima tokom ratnih sukoba nisu bila laka i jednostavna, a u sećanjima su ostala duboko urezana.

Dušan J. Popović, Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, Beograd 1955. str 46.

















Tatarski kan Gazi II Gerai

петак, 18. април 2014.

Statistika Bečkerečkog finansijskog okruga iz 1862. (II deo – Komercijalna del.)

Drugi deo popisa donosi komercijalnu i trgovačku delatnost okruga. Među popisanim poreznicima nailazimo i na imena zanatlija (oštrači, berberini, staklari...), ali se oni izdvajaju iz predhodnog popisa po tome što se ne bave proizvodnom delatnošću već više uslužnom. U poređenju sa drugim okruzima primećuje da je manje specijalizovanih trgovina.

I grupa
Civilni inženjeri i tehničari (9)
Odžačari (11)
III grupa
Trgovine gvožđa – gvožđare (13)
Trgovine zlata, srebra i galanterije, juvelirnice (6)
Oštrači (4)
IV grupa
Trgovina posuđa (4)
Staklari i trgovine stakla (35)
V grupa
Trgovine soli (3)
VI grupa
Gostionice koje toče brendi 10
Trgovine ribom (2)
Trgovine mesom - mesare (104)
Baštovani (17)
Bakalske radnje (43)
Trgovine konoplje (15) *
Trgocina prosa i griza (1) **
Kuvaonice kafe (6)
Gostionice sa hranom i prenoćištem (3)
Trgovina brašnom (37)
Trgovine hranom (22)
Trgovina vinom (24)
Gostionice koje toče vino, pivo (8)
Birtije (204)
VII grupa
Fleckausbringer, čistač mrlja? (1)
Trgovina platna (2)
VIII grupa
Drvare (34)
Trgovine drveta za loženje (4)
Trgovine kože (21)
Trgovina sitnim stvarima, iz druge ruke (5)
IX grupa
Advokati (36)
Lekari (57)
Berberini (224)
Knjižare i antikvarnice (1)
Babice (32)
Kurschmiede, veterinari? (3)
Wasenmeister, strvoderi? (1)
XI grupa
Kolporter, ulični trgovac, hausirer (15)
Male trgovine (153)
Trgovine draperija (12)
Brokeri, trgovački posrednici (42)
Špedicije i transport (14)
Trgovine špeceraja (14)
Trgovine mešovite robe (374)
XII grupa
Pachter, posednik, renter stanova? (133)
Poštanski majstori (13)
Trgovci duvana, lotoa, štampe, poštanskih maraka (38)
XIII grupa
Horovođe, dirigenti (4)

*U celoj monarhiji zabeležena je samo još jedna ovakva prodavnica u okrugu Presburg.
**Jedina takva radnja u celoj monarhiji.

prev. prir. D.V.

Izvor:
Mittheilungen aus dem Gebiete der Statistik: Herausgegeben von der K. K. statistischen central-commission, Wien 1865.

среда, 16. април 2014.

Statistika Bečkerečkog finansijskog okruga iz 1862. (I deo – proizvodnja)

Finansijski Okrug Bečkerek je tvorevina revolucije 1848/9. i on približno predstavlja pređašnju Torontalsku županiju. Godine 1862. on još uvek postoji u zvaničnim dokumentima carstva, iako je 1860. ukinuto Vojvodstvo srpsko i Tamiški Banat. Prema popisu stanovništva iz 1857. godine na prostoru okruga je živelo 380.055 ljudi. Među većim mestima ističe se Bečkerek, koji je sedište okruga sa 16.328 stanovnika, a ništa manji nisu bili ni Velika Kikinda i Semikluš. Najveći deo drugih mesta su bila sela od nekoliko hiljada stanovnika. Sa obzirom da je Bečkerek bio u to vreme sedište okruga možemo predpostaviti da je dobar deo ovih zanimanja bio zastupljen i u samom gradu. Za neke radionice kao što je štamparija, ili fotograf znamo sigurno da su se nalazile u sedištu okruga.
U ovom popisu, sastavljenom na osnovu plaćenog poreza, zastupljene su proizvodne delatnosti, kao što su zanati, manufakture, industrijska preduzeća, građevinska delatnost i dr. U popisu vidimo bogate proizvodne mogućnosti okruga, ali i brojne nedostatke. Primera radi u okrugu u tom trenutku još uvek nije postojala parna mašina koju je koristio mlin. Takođe građevinska delatnost jeste bila razvijena u proizvodnji materijala, ali svakako da nije bilo dovoljno ljudi koji su bili izvođači radova. U celom okrugu nema zabeleženog arhitekte, ali treba imati u vidu da ih je u celoj monarhiji u to vreme ima svega 54.
Broj ljudi koji su radili u ovim delatnostima bio daleko veći, jer ovaj popis ne predstavlja broj radnika (osim u slučaju mlinova što je posebno istaknuto). Primera radi stolar je u svojoj radionici često imao pomoćnike i šegrte, ali je on za svoju radionicu plaćao jedan porez i pisan je u ovom popisu kao jedinka.

I grupa
Mašinista (1)
Proizvođači delova za satove (12)
Proizvođači muzičkih instrumenata (1)
Kolari 323
II grupa
Kovači (444)
Zeugschmiede, kovač stvari ? (1)
Kovač noževa (1)
Kovač mačeva (2)
Puškar (3)
Proizvođači sita (10)
Bravari (62)
Kovači bakra, kazandžije ? (6)
Proizvođači predmeta od zlata, srebra; juveliri (11)
Proizvođači predmeta od mesinga (3)
Proizvođač pojasa, steznika i sl. (1)
Vodoinstalateri (35)
III grupa
Ciglane (10)
Grnčari (20)
Krečane (7)
IV grupa
Proizvođač kiselog kamena – stipse (3)
Apoteke (17)
Mlinovi za ulje, boje i dr. (9)
Proizvođači sapuna (35)
Voskari (4)
Proizvođači štirka, pudera za kosu i sl. (2)
Proizvođač mastila (1)
V grupa
Proizvođači mesa; goveda, svinje.. (8)
Kobasičari (4)
Vlasnici mlinova i njihovi radnici (551)
Pekari (32)
Kolačari / Poslastičari (8)
Licederi (29)
Proizvođači piva (2)
Proizvođači likera, esencije punča, špiritusa i drugih alkoholnih pića (1)
Proizvođači sirćeta (4)
VI grupa
Proizvodnja tkanine (1)
Užari (81)
Tkači, platna od vune (86)
Farbari, svile i drugih tkanina? (26)
Proizvođači čarapa (10)
Proizvođači šnjirova i gajtana (16)
Proizvođač i trgovci iglama (3)
Tapacireri (6)
Proizvođači kišobrana, suncobrana i širmi (2)
Proizvođači pačina (12)
Krojači (420)
VII grupa
Štavioci kože, kožari (72)
Proizvođači opijata (1) *
Šusteri (391)
Čizmari (276)
Proizvođači pojasa (43)
Remenari, sedlari (23)
Krznari (238)
Proizvođač ranaca (1) **
Šeširdžije (42)
Proizvođači četki (2)
Proizvođači žice (2)
Proizvođači kartonskih kutija (1)
Slikar mapa i karti (1)
Knjigovezci (7)
Proizvođač pletenih stolica (1)
Pleteri korpi i drugih stvari (3)
Stolari (347)
Izrađivač dečijih igračaka (1)
Bačvari (81)
Tokari (20)
Izrađivači češljeva (31)
Pozlatari (23)
VIII grupa
Graditelj, baumeisteri (2)
Zidari (89)
Drvodelje, rade drvenu građu i sl. 55
Oni koji pokrivaju građevinu ? (4)
Kaldrmari (1)
Moleri (8)
Slikar, po građevinama i sobama (1)
Graver (1)
Štamparija (1)
Fotograf (1)
Vajar (1)
Slikari natpisa i znakova (2)

Napomene:
*Interesantno je da su proizvođači opijata u to vreme bile zastupljeni samo na teritoriji naseljenoj Slovenima (Vojvodina, Hrvatska)
**U pitanju je jedini proizvođač ranaca u celoj Austrougarskoj

prev. prir. D.V.

Izvor:
Mittheilungen aus dem Gebiete der Statistik: Herausgegeben von der K. K. statistischen central-commission, Wien 1865.

недеља, 13. април 2014.

Morbidno, ali zanimljivo.

1890.
U Velikom Bečkereku, u Mađarskoj, počinje suđenje za 57 žena iz sela Melenci, koje su optužene sa trovanje svojih muževa i drugih bližnjih. Originalno je u ovom činu učestvovalo 80 žena, ali su 23 pobegle ili umrle, pre nego što je suđenje započelo. Otrov su žene dobile od dve profesionalne proročice (Sofije Ivanović i Ane Minić), koje su uhapšene još 1882. godine. Međutim, one su umrle nakon sedam godina u zatvoru, dok su se za to vreme prikupljani dokazi o njihovoj krivici. One su regularnom trgovinom sa ubitačnom drogom zaradile veću količinu novca.
U toku od dve godine u Melencima je iznenada i u sa velikim grčevima umrlo 38 ljudi. U početku su se ove iznenadne smrti pripisivale epidemijama. Vlasti su uverene da će dokazati krivicu žena, posebno jer je dobar deo njih priznalo krivicu.

Izvor:
Wholesale poisoning in Hungary, The Brisbane Courier ( 09.01.1890)


субота, 12. април 2014.

Stara solana – studijski epitaf

(1808/1817 - uskoro)

Stara ruina, poznata pod nazivom Solana, kako stoje stvari nikada neće videti bolje sutra, iako stoji pod zaštitom od 1968. godine. Ova zaštita kao da je doprinela da se na građevini od tada ništa ne uradi, već sve prepusti zubu vremena. Pošto je građevina državno vlasništvo ona snosi i odgovornost za njeno trenutno stanje, koje je od strane Zavoda za zaštitu spomenika okarakterisano kao očajno.
Solana je uvek privlačila ljubitelje starina i istraživače, ali malo je njih uspelo da napiše ozbiljniju studiju o njoj. Narodno predanje nam govori da je u pitanju građevina čija je funkcija vezana za so, ali šta to uopšte znači. Da li je u pitanju bila građevina u kojoj je so lagerovana, ili je pak građevina u kojoj je sušeno i soljeno meso, kako su mislili neki istraživači. Već na sam pogled na ovu nekada reprezentativnu građevinu shvatićemo da nije u pitanju nikakav industrijski objekat - magacin u kome se proizvodilo usoljeno meso ili lagerovane veće količine soli. Čak i položaj objekta u odnosu na reku koja je dugo bila glavna trgovačka saobraćajnica nije sasvim logičan.
Poneki istorijski podatak o građevini, a još više opšte istorijske okolnosti će nam pomoći da jasno definišemo funkciju ove građevine. Bečkerek se nekada nalazio na putu kojim se so transportovala iz udaljenih oblasti Vlaške i Erdelja prema Dunavu. So se transportovala od sredine XVIII veka vodenim putem – Begejskim kanalom.  Primera radi, u periodu od 01.08.1853. do 31.07.1854, kroz Bečkerek je prošlo 20.000 centnera soli. Trgovina soli je još od srednjeg veka bila pod državnim monopolom i nije mogao svako da se bavi njome. Zato su postojali posebni poverenici austrougarske države postavljeni carsko-kraljevskim dektetom koji su brinuli o transportu i trgovini. Godine 1834. u Bečkereku su postojala tri takva poverenika – salcferšla (nem. salzverschleiss): Kosta Grdanović, Jovan Pečenović i Stefan Popović. U pitanju su trgovci i uticajni ljudi onog vremena, a Kosta Grdanović je bio i član Kasine.
Postoji nekoliko istorijski zapisa koji spominju staru Solanu kao objekat u gradu. U tim zapisima ona je najčešće opisivana kao kancelarija za so (nem. salzamte), kao što je slučaj u knjizi Kraljevstvo Ugarska iz 1833. godine, ili ređe kao kuća soli (nem. salzhaus). U svom opisu Bečkereka, Elek Finješ 1839. solanu naziva kraljevskom kancelarijom za so. Ona to uistinu i jeste bila. Kancelarija za nadgledanje trgovine soli i prikupljanje poreskih prihoda, koja nije bila podređena lokalnoj ili županijskoj vlasti. Verovatno je to jedan od razloga zbog čega se nije našla bliže centru grada. U građevini jeste lagerovana određena količina soli i to samo za potrebe grada i okoline, a ne i za dalju trgovinu. Potvrdu ove teze imamo i u vreme ratnih zbivanja tokom 1848. Godina. Tada je kuća soli u Bečkereku postala i legitiman vojni cilj. Ustanici su dugo boravili na otvorenom terenu i imali su dovoljno mesa od stoke prikupljene na pustarama , ali da bi im meso duže trajalo bila im je potrebna so.
Tokom druge polovine XIX veka dolazi do raspada državnog monopola. Tada se u izvorima spominje kancelarija za so u Bečkereku, ali samo u okviru određenih enciklopedijskih prikaza grada, što je više produkt određenih prepisa podataka iz prošlosti, a ne dokaz njenog stvarnog postojanja. Prema Feliksu Milekeru Služba za so je ukinuta 1849. godine. Dokaz da je trgovina soli u privatnim rukama imamo i u podatku da u gradu postoji magacin soli u vlasništvu Hermana Gutmana u vremenu pre 1872. godine, na obali Begeja.
Svakako jedan od ciljeva ovog teksta je utvrditi vreme kada je mogla nastati sama građevina. Solana nije mogla biti sagrađena pre 1793. Godine, jer se na mapi grada iz tog vremena vidi da taj deo grada nije urbanizovan. Najverovatnije je to učinjeno posle 1808. kada je grad posle požara dobio nov plan regulacije. Mlađu granicu njene gradnje dali su nam  podataci iz 1817-1818. godine, kada su kancelariju za so u Bečkereku čuvali vojnici iz 12. Nemačko-banatske graničarske regimente. Sedam vojnika koji su se smenjivali svake nedelje u toku cele godine boravili su pri kancelariji i čuvali njene fondove. Iz ovih podataka zaključujemo da je stara Solana sazidana u periodu između 1808-1817. Godine. U prilog ovakvom datiranju ide i bliskost određenih arhitektonskih elemenata sa predhodnom zgradom županije građenoj u periodu 1816-1820, kao što su polukružne niže iznad prozora, konzole koje nose vence, simetričnost fasade i dr.
Stara solana je jedini preživeli izraziti primerak klasicizma u profanoj arhitekturi grada. Pored toga u pitanju je i jedna od tri najstarije svetovne kuće u gradu. Država je rekla svoje – ne treba nam, a nama pisarima ostaje samo da joj napišemo epitaf.

D.V.

Odabrana Literatura:
- J. C. von Thiele, Das Königreich Ungarn: ein topographisch-historisch-statistisches Rundgemälde, das Ganze dieses Landes in mehr denn 12,400 Artikeln umfassend, Kaschau 1833.
- Mojsije Ignjatović, Biblioteka obrazovana dečieg u pripovedkama, basnama, pozorišnima igrama, Budim 1834.
- Elek Fényes, Magyar orszagnak,'s a' hozza kapcsolt tartomanyoknak mostani allapotja statistikai es geographiai tekintetben, Pesten 1939.
- Herman Klein, Der Ungar. Zeitschriftliches Organ für magyarische Interessen, Pesth (15.08.1848.)
- Dragoljub Čolić, Učešće Jevreja u razvoju privrede Banata, Zbornik 4, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1979.
- S. Eremija, Nasleđe u tragovima, (Zrenjanin, 10.03.2006)

- Zgrada stare ,,Solane”:
- Dave Dreyer, Austrian Military Records Part III: some observations and comments on the records of the 12th Deutch Banater Grenz Regiment:
- Salzamt

- Hvala gospodinu Dejvu Drejeru na pomoći oko utvrđivanja tačne godine kada su vojnici čuvali staru Solanu i ustupljenoj dokumentaciji.











Izvod iz mesečnog izveštaja 12. Nemačko-banatske graničarske regimente za septembar 1818. (Ratni arhiv, Beč)