Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

уторак, 26. април 2011.

Titove posete Zrenjaninu II

19. novembar 1958.
Već u novembru iste godine, kako je i obećao prilikom prethodnog boravka, Tito je ponovo posetio Zrenjanin.  Ovog puta je došao u pratnji Jovana Veselinova i Milana Žeželja, a obišao je Servis „Naš dom“,  Kombinat „Servo Mihalj“ i Fabriku čarapa „Udarnik“. Posle obilaska Titu je priređen ručak. Potom je obišao Umetničku galeriju u Ečki, gde se zadržao do 17 časova, kada je krenuo za Beograd.
Tito je dočekan ispred zgrade Narodnog odbora sreza Zrenjanin. Ovog puta su ga, pored lokalnih zvaničnika dočekali i predsednik Narodne skupštine APV Stevan Doronjski, predsednik Izvršnog veća APV Geza Tikvicki i potpredsednik Izvršnog veća APV Đuro Jovanović.
Posle dobrodošlice, Tito je u radnim prostorijama predsednika Narodnog odbora sreza razgovarao sa zvaničnicima, nakon čega je krenuo u obilazak servisa „Naš dom“. I ovoga puta, na ulicama se okupio veliki broj ljudi, a „veoma raspoloženi“ predsednik im je otpozdravljao.
Tito je obišao Skrobaru i Šećeranu, gde je sa predstavnicima preduzeća razgovarao o procesima proizvodnje. Tokom obilaska, prema pisanju  lista Zrenjanin, Tito je bio „okružen posebnom pažnjom velikog broja radnika koji su za trenutak napustili svoja radna mesta da bi bili u blizini svog voljenog predsednika“.
Mada to nije bilo predviđeno planom, Tito je na molbu lokalnog zvaničnika, Milana Pribića, obišao i Fabriku čarapa „Udarnik“, gde su ga: „U svakom odeljenju dočekale srdačne ovacije radnica koje su iskoristile priliku i u dva maha se fotografisale sa drugom Titom“.
Nakon što je završio obilazak zrenjaninskih preduzeća, Tito se uputio ka  hotelu „Vojvodina“, gde mu je bio priređen ručak. Kao i ranije, veliki broj ljudi se okupio na ulicama, skandirali su Titu i zasipali automobil cvećem. Na ručku je uvodnu zdravicu održao Milan Pribić koji je između ostalog rekao: „(...)Vaš dolazak nam daje još više podstreka za izvršenje svih zadataka pred nama. (...) Mogu da kažem, a to je mišljenje svih nas ovde i čitavog naroda Jugoslavije, da nema teškoća koje s Vama na čelu, druže Tito, ne možemo savladati (...)“
Programom Titovog boravka nije bilo predviđeno da on govori, međutim, verovatno podstaknut atmosferom  i zdravicom domaćina, Tito je održao dug govor o napretku Zrenjanina i Jugoslavije uopšte. Govor je zabeležen u celini u listu Zrenjanin, a jednim delom i u ljubljanskom listu Ljudska pravica koji je izašao 20. novembra 1958. godine. U jednom delu zdravice, Tito je govorio o ulozi naroda Jugoslavije u tom napretku: „Mi, koji rukovodimo zemljom, ne bismo mogli učiniti toliko mnogo, kad ne bismo imali tako svijestan narod (...) kad bismo se odvajali od naroda i kad bismo stvari u svojim glavam konstruisali. Dužnost je svih rukovodilaca i svih komunista da prate život ljudi. Treba znati ući u lični život svakoga čovjeka i razumijeti njegove teškoće. (...) Mi nismo, razumije se, neki samarićani, mi smo komunisti, a komunisti moraju u prvom redu biti humanisti. (...) Drugovi, nas danas opet napadaju, prijete nam, upućuju nam psovke, i neprestano grde, jer bi htjeli da nas bace na koljena, ali nas niko ne može baciti na koljena. (...) Za nas je veoma utešno što se naši narodi ne obaziru na to. (...) Nama je gore malo teže, jer mi svakoga dana čitamo i slušamo sve te uvrede (...)“ U nastavku je Tito govorio o boljitku zrenjaniske privrede. Kada je završio, prisutni su mu snažno aplaudirali i skandirali „Tito – Partija“, „Mi smo Titovi – Tito je naš“, pevali „Druže Tito mi ti se kunemo“ i igrali kozaračko kolo.
25. oktobar 1969.
U subotu, 25. oktobra 1969. godine, Josip Broz Tito je peti put posetio grad Zrenjanin. Posetu je lokalnim zvaničnicima najavio Milenko Bojanić, tadašnji predsednik Izvršnog veća Srbije, a nakon nedelju dana, primljeno je i detaljnije obaveštenje o poseti. Tada je bilo planirano da se Tito zadrži u Zrenjaninu dva dana, i da drugi dan provede u lovu u obliženjem selu Ečka, ali je  poseta ipak skraćena na jedan dan.
Josip Broz je došao u Zrenjanin sa mnogobrojnom pratnjom, koju su činili Jovanka Broz, predsednik Saveza komunista Srbije, Marko Nikezić, predsednik Skupštine Srbije, Dragoslav Marković sa suprugom Božidarkom Damjanović – Kikom, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Miroslav Pečujlić, član Saveznog izvršnog veća Toma Granfil, član Saveta federacije Jovan Veselinov i predsednik Republičkog veća sindikata Dušan Bogdanov.
Tito i njegova delegacija pristigli su oko 10 časova u dvorište Fabrike skroba, gde ih je, u ime grada, pozdravio Dušan Radaković. Nakon toga je održan kratak sastanak sa rukovodstvom Kombinata „Servo Mihalj“, na kom je Titu, predočena: „Lakša, vedrija strana velikih problema ovog poljoprivredno-industrijskog giganta.“ Ipak, Tito je na sastanku u Skrobari, primetio da se od pređašnje njegove posete gotovo ništa nije promenilo u pogledu proširenja proizvodnje i asortimana. Uopšte, tokom čitave posete, utisak je lokalnog zvaničnika, Tito je pažljivo slušao, zapažao i postavljao pitanja. Nakon obilaska pogona Skrobare i razgovora sa predstavnicima Kombinata „Servo Mihalj“, Josip Broz Tito je održao govor u centru grada. Doček predsednika na Trgu slobode je opisan u listu „Zrenjanin“ ovim rečima: „Srdačno ispraćen i oduševljeno pozdravljen od mase građana, predsednik Tito sa suprugom Jovankom i svojom pratnjom se zatim uputio ka centru grada. Masa građana ispunila je ulice i trgove, kuda je prolazila kolona automobila, burno aplaudirajući i pozdravljajući najdražeg gosta. Ulice su ličile na ćilim zastrt cvećem. Trg slobode je bio ispunjen do poslednjeg milimetra. Kada je kolona automobila stala pred zgradom Skupštine opštine i kada su iz automobila izišli drug Tito i Jovanka iz desetine hiljada grla zaorilo se: Tito, Tito ! Tito – Partija!“
Tito je, prema listu Zrenjanin, nakon uvodnih formulacija i pozitivne ocene stanja u gradu, a zatim i stanja u čitavoj zemlji, rekao: „Htio bih ovom prilikom da kažem i nekoliko riječi o malobrojnoj grupi ljudi, uglavnom među tobožnjim intelektualcima, koji bi mogli da vide – kada bi to htjeli i kada bi došli među narod – da li je on zadovoljan ili nije rezultatima naše oslobodilačke i revolucionarne borbe i svim onim što je do danas postignuto. Ima čak i takvih slučajeva da se pojedinci usuđuju da otvoreno pred licem svih naših naroda vrijeđaju i skrnave, svojim poganim jezikom, žrtve našeg rata i koji pokušavaju da nas sramote pred čitavim svijetom. Takvim ljudima, drugovi i drugarice, i takvom njihovom ponašanju nema mijesta u našoj zajednici.
U našem razvitku mi smo došli do toga da je svakom građaninu omogućeno da slobodno izražava svoje mišljenje. Ali, to slobodno izražavanje mišljenja treba da bude konstruktivno, a ne destruktivno. Kritizerstvo koje dolazi iz nekih naših krugova nama ne donosi koristi, već nam štetu nanosi. U našem samoupravnom društvu, glavni faktor je naš radni čovjek, proizvođač. On stvara i on ima pravo da kaže šta nije dobro i šta bi trebalo popraviti, a ne oni koji nemaju ničega zajedničkog ni sa tim proizvođačima, ni sa ostalim radnim ljudima koji daju sve od sebe da bi se naše društvo brže kretalo naprijed.
Kod nas postoji visok stepen demokratije. To je socijalistička demokratija za one koji vole socijalizam i znaju koliko je naše društvo koštalo da bi postigli ono što je naša današnja stvarnost. To mora da bude demokratija za sve one koji ulažu svoje napore da bi se naša zemlja još brže razvijala i u industriji, i u poljoprivredi i u svakom drugom pogledu.
Vama je dobro poznat današnji ugled Jugoslavije u svijetu. Taj ugled je neprestano rastao od onog vremena kad smo se borili i oslobodili zemlju, pa do današnjeg dana. On raste i dalje zbog toga što su naši narodi jedinstveni, što su odnosi među našim republikama dobri, i što se u našoj zajednici, u prvom redu, gledaju interesi radničke klase, neposrednih proizvođača, interesi radnih ljudi. To je onaj faktor koji učvršćuje našu socijalističku Jugoslaviju, uprkos pokušajima onih koji unutar zemlje truju odnose među našim ljudima“.
U govoru ispred Skupštine opštine Tito je izneo optužbe koje će konkretizovati na sastanku sa lokalnim privrednicima i društveno političkim radnicima. Tada je govorio protiv drame „Kad su cvetale tikve“ koja je tog dana, 25. oktobra, trebalo da doživi šesto izvođenje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tito je, komentarišući predstavu, rekao: „Evo, na primer, nedavno ste videli, tu neki komad, kazališne neke tikvice. Kako cvate tikva, ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate jer je ona, izgleda potpuno gnjila, i tako dalje... Gde se blati naš društveni sistem, gde se hoće na svaki način da se naše društvo prikaže...kao društvo koje ne valja, to jest da nije to ono što bi trebalo da bude. To jest, on ne govori da je to socijalizam. Neće socijalizam, nego nešto drugo. Znate li vi šta on govori... A ko govori? Govori onaj koji je bio na mramoru, na Otoku, tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina...to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni. Njih odmah poduhvata propaganda u inostranstvu i piše: taj u Jugoslaviji piše...taj, taj, i tako, onda treba verovati. Jer inače, u jednom takvom jednopartijskom sistemu, kako kaže, jugoslovenskom, ne bi mogao da to piše kad to ne bi bila istina. I tako dalje... Vidite, te stvari nama smetaju. Ljudi iz naše sredine pljuju na nas, pljuju na naše tekovine i pljuju na žrtve koje smo dali da žive u našoj sredini, a već su jedanput se pokazali da oni ne vole ovu zemlju, da oni nisu, ovaj, ne spadaju u naše društvo, i sad već ponovno se javljaju. Onaj isti informbiroovac koji danas ima pravo, ovaj, te stvari raditi. Dakle, to je stvar komunista... Pa, bogamu, ima nas milion, milion komunista... Pa, mi moramo, odozdo treba da se te stvari... da se njega onemogući. Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego - naprotiv – da bude glas javnosti onaj koji će njih onemogućiti da se bave tim poslom“.
Deo govora o komadu „Kad su cvetale tikve“ se u članku o Titovoj poseti u listu „Zrenjanin“ nalazi na samom kraju, pod podnaslovom „Ko blati tekovine naše revolucije?“ Govor je redigovan. U njemu je optužba  jasnija i spominje se tačno ime dramskog komada: „Pored problema o kojima smo ovdje danas razgovarali, mi se suočavamo i sa raznim, nama tuđim shvatanjima koja se na žalost javljaju u nekim sredinama. Čuli ste ovih dana da se daje pozorišni komad „Kad su cvetale tikve“ u kom se blati naš društveni sistem (...) Ali, toga se odmah dočepa inostrana propaganda, ističući da tako nešto ne bi moglo da se piše u sistemu kakav je jugoslovenski, da nije istina (...)“.
Osim toga, u listu „Zrenjanin“ je prenet i deo govora koji se odnosi na satirične novine „Jež“: „Naša štampa je dobra. Imamo veliki broj odličnih novinara, ali ima napisa u nekim listićima zbog kojih se čoveku diže kosa na glavi. Evo, na primjer, „Jež“. Šta je sve u tom listiću? To su antisocijalistički, antidruštveni motivi, protkani pornografijom. A ja se pitam ko ga finansira? A ima još takvih listića.
Događa se često da u našim renomiranim listovima izlaze članci čija je sadržina u raskoraku sa našim društvenim kretanjima i težnjama naših naroda. Takvi napisi, još više me ogorčavaju, kada ovako, kao danas gledam raspoloženje naroda, kada vidim radost naših ljudi. Svuda gledam kako je svijet lepo obučen, kako nam dobro izgledaju djeca i omladina i prosto mi srce igra. A sve je to odraz naših dostignuća. Potrebno je samo da se Savez komunista još snažnije zalaže, da još upornije radi, da bude budan, da sagledava negativne pojave i odlučno se bori protiv njih. Ne administrativno, već energično, idejno – političkom akcijom. Jedini pravilan pritisak jeste pritisak našeg socijalističkog društva protiv pojava koje su mu tuđe“.
Posle sastanaka u Skupštini opštine Tito je sa svojom pratnjom bio gost na ručku u restoranu hotela „Vojvodina“. Pre ručka se, u neformalnom  razgovoru sa Markom Nikezićem, Miroslavom Pečujlićem i Dušanom Radakovićem, osvrnuo na pitanje pozorišnog komada „Kad su cvetale tikve“: „Vidite, razmišljajući o cvjetanju onih tikvi, mi zanemarujemo, zaslijepljeni svojom ideologijom, da i na drugoj, suprotnoj strani, ima pametnih ljudi. Ispada da smo samo mi bogomdani i sposobni da tumačimo sve fenomene i usmjeravamo njihovo kretanje“, na šta mu je Marko Nikezić odgovorio: „Pamet, odnosno mudrost ne stanuje u jednoj kući““. Uopšte, Marko Nikezić se tokom oktobra 1969. godine distancirao od problema zabrane predstave „Kad su cvetale tikve“ i njenih posledica.
Titov govor je emitovan na državnom radiju, a zatim i na televizijskom Dnevniku. Njegovo javno protivljenje jednom dramskom komadu imalo je odjeka i u inostranim medijima. U tekstu koji je 27. oktobra 1969. godine, dva dana nakon Titove posete, pripremljen kako bi služio uredništvu Radija Slobodna Evropa, poklonjena je velika pažnja Titovom govoru u Zrenjaninu. Napisano je da je Tito optužio „neke neimenovane intelektualce za širenje ideja koje su strane jugoslovenskom sistemu“:  „On je naveo komad pod nazivom “Kad su cvetale tikve”, u izvođenju Beogradskog pozorišta, u kom je osuđena anti-sovjetska kampanja u periodu između 1948-1953. U ovoj drami, autor, Dragoslav Mihajlović tvrdi da je progon pristalica Kominformne bio brutalan poput fašističkog progona tokom poslednjeg rata. U govoru o ovoj drami Tito nije krio svoj ekstremni bes (…): “Do vraga! Nas ima milion, jedan milion komunista, i mi treba da ih napadnemo (pro-ruske elemente) odozdo.  Ja ne tražim sada njegovo (Mihajlovićevo) hapšenje. Nasuprot tome, sve mora ostati javno”.
Dalje se navodi da Dragoslav Mihailović nije bio uhapšen, ali da je njegov komad bio odmah skinut sa repertoara Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta u Beogradu.  Zatim je prenet deo Titovog govora koji se odnosi na novine „Jež“: „Video sam poslednji broj Ježa (24 oktobar) i ja sam prosto zgranut onim što oni pišu! Nama nisu potrebne takve stvari!”.
Tito je Zrenjanin napustio oko 15 časova i posle kratkog zadržavanja u selu Melencima, nastavio je svoj put prema Kikindi. U Melencima Tito se susreo sa majkom narodnog heroja Boška Vrebalova. U Kikindi je Tito obišao Livnicu i Industriju građevinskog materijala „Toza Marković“. Tito i ostali članovi delegacije ostali su na večeri u dvorcu Dunđerskih „Sokolac“, odakle su i krenuli za Beograd.

M.K.
Tekst je deo drugonagrađenog konkursnog rada za srednjoškolce u organizaciji Udruženja za društvenu istoriju na temu: Kult Josipa Broza Tita. Doživljaj običnog čoveka.

недеља, 10. април 2011.

Plajcova veduta Zrenjanina iz sredine XIX veka

Osnivanjem štamparije u Zrenjaninu 1847. Pavle Franc Plajc je dao snažan doprinos istoriji štamparstva i novinarstva na ovim prostorima. Međutim, likovna i grafička oprema njegovog štampanog dela do danas nije dovoljno rasvetljena. U dosadašnjim istraživanjima o bečkerečkoj štampi obrađen je samo umetnički period secesije sa početka XX veka, zahvaljujući kustosu Milevi Šijaković iz Narodnog muzeja, dok je izuzetno zanimljiv period druge polovine XIX veka ostao neobrađen.
Godine 1859. iz Plajcove štamparije je izašla jedna litografija sa prikazom grada. Plajc je štampao litografiju, ali je crtež radio neko od lokalnih slikara. Ako uzmemo u obzir umetnike koji su tada bili aktivni u gradu, jedno ime se nameće samo po sebi -  slikar i fotograf Ištvan Oldal. Postoji još nekoliko pokazatelja koji nas mogu uputiti ka mišljenju da Oldal stoji iza ove litografije. U oglasima lokalnih novina Oldal je često isticao da, pored slikarskih, crtačkih i fotografskih delatnosti, radi i litografije. Ako pogledamo ornamentiku oko same litografije videćemo njenu izuzetnu bliskost sa crtežima na poleđini Oldalovih fotografija (videti sliku dole). U pitanju je identična ornamentika u vidu cvetova i stilizovane loze, ali i njen specifičan način crtanja.
Na litografiji je primetan princip da se prikažu sve važnije građevine u gradu tog doba, iako iz ugla odakle je grad prikazan mnogi objekti ne stoje u realnom prostoru. Ovo je verovatno ostavilo za posledicu da su je pisci istorije zaobilazili, mada je litografija publikovana u obe gradske monografije. Sama kompozicija litografije nije loše komponovana, još je interesantniji ugao iz kog je grad prikazan, ali mnoga perspektivna rešenja nisu dobro izvedena. Dinamičnosti kompozicije doprinosi reka koja u polukrugu obilazi oko tek urbanizovane Amerike, ali i živost čamaca i brodića na njoj. Čamac-gondola u prvom planu izgleda kao jedan onih naslikanih na Kanaletovim prikazima Venecije. Da je veduta, kojim slučajem, urađena samo koju deceniju ranije pre gradnje Kasine i Pijarističke i Slovačke crkve, ali i pre urbanizacije i naseljavanja Amerike, naš grad bi odavao utisak malo bolje razvijenog sela. Ovako imamo utisak provincijske varošice koja će tek krajem XIX i početkom XX veka doživeti pravu eksploziju u svom razvoju.

Građevine:
  1. Pravoslavna crkva Uspenje Bogorodice (1746); iako položaj crkve u prostoru ne odgovara prikazanom, na nju upućuje karakteristična barokna kapa, koja koliko vidimo nije promenila svoj oblik prilikom restauracije 1896. godine.
  2. Katolička crkva Jovana Nepomuka (1759); na nju upućuje položaj u prostoru, ali i jednostavan četvorovodni krov na zvoniku, koji je postavljen 1840. nakon udara groma u prvobitni.
  3. Slovačka evangelistička crkva (1837)
  4. Pijaristička katolička crkva (1846)
  5. Sudski zatvor Munkač (18 vek?); ne zna se tačno kad je sagrađen, ali je u vreme izrade litografije bio najviša zgrada u gradu (ne računajući crkvene zvonike). Zgrada je 1864. rekonstruisana, a početkom XX veka je srušena.
  6. Gradska kasina (1835-1840); na kasinu upućuje karakterističan trougaoni zabat i istaknuti bočni rizalit, koji kasnijim prepravkama iz 1905. godine nisu promenjeni.
D.V.

недеља, 03. април 2011.

Popis bečkerečkih trgovaca (druga ½ XVIII - XIX vek)

Abel(e)s Vilhelm – trgovina galanterije i nirnberške-modne robe (1845-1868)
Adamović Aleksandar – trgovac (1878)
Adamović Gavrilo (1790-1869)– trgovina kolonijalne robe (1827-1848)
Adamović Kiril - trgovac (1848)
Adamović Petar (oko 1760-1821) - trgovac
Adžić Petar – trgovac (1848-1849)
Ajbenšić Ižo - trgovac mešovitom robom (1895-1902)
Ajzenšteter Simeon & Comp. – opšta trgovina kratke i manufakturne robe (1844-1930); u pitanju je filijala firme čije sedište je bilo u Segedinu; od 1888. vodi je Ajzenšteter Ignjac, a od 1891. Robert A.
Ajzler - trgovac (1866)
Ajzler Žiga - trgovina mešovitom robom (1890-1902)
Auer & Šajber - trgovina komision (1870)
Atanasijević Georgije - trgovac (1848)
Anastasijević Nikola – trgovac (1862-1866)
Aronović Dimitrije – trgovac (1864-1870)
Aronović Petar - trgovac (1848-1862) iz Zemuna, sin Konstantin
Aronović Kosta - trgovac (1852)
Arsenović Konstantin - trgovina špeceraja i materijala (1848-1854)
Arsenović Petar – trgovina špeceraja i materijala (1862-1871)
Avakum Dućan(džija) – trgovina (1772)
Bakal Jovan – trgovina namirnicama (1773)
Bakal Života – trgovina namirnicama (1773)
Banjanin Gavrilo - trgovac (1823)
Beno Braća „Kod leptira“ – trgovina rublja, čarapa, pribora za krojače i modiste.. (osnovana 1870)
Berenji Bodog – trgovina gvožđem (1887)
Betelhajm J. B. – knjižara (1848-1866)
Bogo(j)ević Georgije - kupac? (1801)
Bolesni Anton – trgovina gvožđarske robe (osnovana 1890)
Boroević Georgije - kupac / trgovac (1801)
Bošković Uroš - trgovac (1814)
Bošković Petar - trgovac/kupac (1801-1817)
Bošković Antonije - trgovac (1822)
Božin Petar - trgovac (1829)
Brandl Johan - trgovina metala (1867)
Bubalović Pavle - trgovac (1822-1840)
Bubalović Pavla Jovan - trgovac (1827)
Bukovala R. (Nikola?)– trgovina (1862-1870)
Cimerer trgovina špeceraja i materijala (1870)
Crnjanski Lazar - kupac / trgovac (1801)
Crnjanski Jovan - trgovina špeceraja i materijala (1845-1870)
Cvetkov(ić) Dimitrije – trgovac (1827-1836)
Cvetković Kiril - trgovac (1829)
Čokrljan ? - trgovac (1774)
Čokrljan Jakov – žitarski veletrgovac (1791-1794)
Čokrljan Grigorije - trgovac (1822)
Čokrljan Sava - trgovac (1827-1843)
Dajč Jakov – trgovina nirnberške, kitničarske i kratke robe - "Kod Kranjca" (1867-1870)
Dajč Jakov i drugovi - izvozna trgovina hrane (osnovana 1896)
Dajč Martin – trgovina špecerajske i kolonijalne robe (osnovana 1898)
Dajč Neti – trgovina galanterije i nirnberške robe (1862-1870)
Danilović Georgije (Đoka) – trgovina špeceraja i materijala (1848-1870)
Daun Đula (Julije) – trgovina gvožđarske robe (osnovana 1867, radila do II svetskog rata)
Dimitrijević Arsenije - trgovina (1843-1844)
Dimitrijević D. Georgije - trgovina kratke robe (1847-1854)
Dimitrijević Dimitrije - trgovac (1822)
Dimitrijević Mihailo - trgovac (1829-1846)
Dimitrijević Kiril (Ćira) – trgovac (1827-1831)
Dimitrijević Kuzman (Kozma) - trgovina (1843-1844)
Dimitrijević Nestor (1782-1856) – trgovina špeceraja (1827-1856); Braća mu Kiril i Kuzman
Dimitrijević Petar – trgovina špeceraja i materijala (1827-1854)
Dimitrijević Stefan - trgovina špecerajske robe i materijala (1829-1844)
Dimitrijević Matej - trgovac (1831)
Distić Aleksandar - trgovac/kupac (1817)
Dragutinović Prok(opije?) – trgovac (1837-1838)
Dujaković Georgije – trgovina porcelana i keramike (1836-1870)
Dujaković Petar – trgovina  porcelanske i nirnberške robe (1836-1854)
Đakonović Petar - kupac / trgovac (1801)
Đurka ? - trgovac - kupuje volove iz Srbije (1817)
Đurković (ili Ćurković) Ladislaus - trgovina špeceraja i materijala (1862)
Ekštajn Adolf – trgovina kože i krzna (osnovana 1865, kasniji naslednik Jovan...)
Engl Samuel – trgovina kratke robe (1862-1870)
Ernst Ignjac - trgovina (1870)
Evgenijević Maksim (1795-1877) – trgovac svinjama (1838-1870); 1826-1830. trgovac u Perlezu i solar
Evtić Velizar - špekulant (1847)
Feter Salomon – trgovina galanterije i nirnberške robe (1844-1862)
Filković Pavle i Komp. - trgovina špeceraja i materijala (1869-1870)
Fišer - trgovina stakla (1870)
Forović Jovan Novosađanin – žitni trgovac (1855-1864)
Frajnd Samuel – trgovina kratke i manufakturne robe (osnovana 1821; od 1880-te vlasnici Lajoš i Adolf Frajnd)
Frombah Gustav - trgovina (1844)
Gavrilović Hristifor - trgovac (1829)
Georgijev Aleksandar (Bokinac) - trgovac (1848)
Georgijević Aleksandar (Čokinac) - trgovac (1843)
Georgijević Anastas-ije – trgovac (1814-1840)
Georgijević Kosta-ntin - trgovac (1822-1848)
Georgijević Lazar - trgovac (1822-1838)
Georgijević Mihail - trgovac (1814-1822)
Georgijević Sava - trgovac (1850)
Georgijević Stefan - trgovac (1822)
Georgijević & Stefanović - trgovina kratke robe (1854)
Gligorijević Jovan – trgovac i pčelar (1894)
Golucki Fanin – modista / prodaje kape i šešire (1869)
Grdanović Krsta - salcferšl (1831-1833)
Grković Krsta - trgovac (1829)
Grimbaum Leopold – krojačka trgovina (1862-1887)
Gros Abraham – trgovina kratke robe (1862-1870)
Gruber Andreas – trgovina metalne robe (gvožđe, čelik,mesing); (1854-1862)
Grujić Jovan - kupac / trgovac (1801)
Gutman Herman – trgovina (1862)
Gutman Sam. - trgovina kratke robe (1870)
(H)adžić Nikola – trgovac (1829-1848),brat Petar; izvozi do "Crnog mora"
(H)adžić Petar - žitarski trgovac (1823-1850)
Hadžić Georgije - trgovac (1843)
Haideger Georg – trgovina špeceraja i materijala / veletrgovac (1854-1870)
Hajm Bruder - trgovina (1870)
Ilijević - trgovina špeceraja i materijala (1870)
Jankahidac Simeon - trgovac (1829)
Janković Mihailo - kupac / trgovac (1801)
Janković Georgije – trgovina (1850-1862)
Janković Simeon - trgovac (1814)
Janković Stefan – trgovac (1822-1845)
Joca ? - trgovac čvarcima i kukuruzom sa Srbijom (1831-1834)
Jorgović Georgije - trgovac (1822-1854)
Jovanović Aleksandar - trgovac (1817-1848)
Jovanović (Braća, Ilija i Jovan) – trgovci (1837-1840)
Jovanović A. B. – trgovina pomodna (1869)
Jovanović J. B. – trgovina kratke robe (1862-1870)
Jovanović Pisarov Ilija - trgovina kratke robe (1831-1854)
Jovanović Jovan – trgovina špeceraja i materijala (1844-1862)
Jovanović (Pap Sava) Jovan - trgovac (1827-1837)
Jovanović udovica Marija - trgovina (1844)
Jovanović Teodor - trgovac (1814)
Jovanović Hristof. - trgovac (1834)
Kadić Jovan - trgovac (1834)
Kalman Homa (1852-1948) – trgovina drvene robe i igračaka (osnovana 1878)
Kanjiža Karl – trgovina stakla (1862-1870)
Kasapinović P.A. – trgovina pomodnih stvari (1868)
Kase Stefan - trgovac (1822)
Kekez Braća - trgovina špeceraja, materijala, farbi i papira (1870-1874)
Kelner F. - trgovina gvožđa (1870)
Kokić Jovan - trgovina galanterijske robe (kraj XIX veka)
Kokić Pavle - trgovac (1822-1827)
Kolarić (?) - trgovina (1844)
Kon Jozef Leopold – trgovina kože (1862-1874)
Kovač Ant. - žitarski trgovac (umro 1841)
Kovač Gedeon – trgovina muške i ženske konfekcije (osnovana 1887, preuzima je 1908. Frank Lajoš)
Kordovan(ski)džija Dimitrije - trgovac (1829-1846)
Kramolin Anton – trgovina špeceraja i materijala (1856-1862)
Krainov Ljubomir - trgovac momak? (1850)
Krestić Maleš - trgovac i formunder? (1814-1827)
Krestić Timotej - trgovac (1827)
Krstić Maksim - trgovac (1822)
Krishaber Karl – trgovina galanterije i nirnberške robe (1862-1864)
Krompić Konstantin - trgovac (1827)
Kudić Dimitrije - trgovac (1829-1848)
Kudić Jovan - trgovac (1829-1846)
Kupusarović Hranimir (umro 1848/1849) -  veletrgovac i posednik (1829-1846); 1862. kao trgovac se javlja Nikola Kupusarović
Lenđel Aleksandar - špecerajska kolonijalna i materijalna trgovina (1887)
Lihtental M. – trgovina (1862)
Liptai Stevan – trgovina šešira, cipela i muške mode (osnovana 1867, početkom XX veka preuzima je sin Dezider)
Luburić Jovan - trgovac / kupuje med iz Srbije (1820/1821)
Marjanović Eftimije - trgovac (1827)
Marković Aleksandar - trgovina špeceraja i materijala (1843-1854)
Marković J. - trgovina / rasveta? (1870)
Marković Simeon (Sima) - trgovac (1814-1834)
Marković Vukašin - trgovac (1829)
Matanović - trgovina stakla (1870)
Mateović Mihailo - trgovac (1846)
Mec Samuel – trgovina galanterije i nirnberške robe (1862)
Mencer (?) - trgovina 1844.
Mesnik Imre – trgovina kratke i pomodne robe (0snovana 1894)
Mihailović Aleksa - kupac / trgovac (1801)
Mihailović Ana - trgovina (1844)
Mihailović (Braća) – trgovina kratke robe i pamuka (1848-1870)
Mihailović Đoka - trgovac (1892)
Mihailović Jovan - trgovac (1836-1843)
Mihailović Mihailo - trgovac (1833)
Mihailović Georg - trgovac (1846)
Miletić (Milutinović) Teodor - trgovina (1842-1846)
Milinov(ić) Ignjat - trgovac (1846-1850)
Mišković J.B. - trgovina materijala i špeceraja (1870)
Molnar Karl - prodavac vina na veliko (1844-1862)
Musić Nikola - trgovina (1827-1844)
Musić Andreja - trgovac (1822-1833)
Napholc Johan - trgovina (1844)
Napholc Andreas - trgovina metalne robe (gvožđe, mesing...) (1854)
Nedeljković Dimitrije – trgovina špeceraja i materijala (1848-1870)
Nedeljković Filip & sin - veletrgovina špeceraja, materijala i kratke robe; ima predstavništva u Beču i Pešti (1854)
Nerandžić Jeftimije, velikobečkerečki kupac? (1810)
Nikiforović Mihailo i sin Georgije – trgovci (1830-1848); Georgije (1829-1850)
Nikiforović Danilo - trgovac (1831-1850); 1847. špekulant
Nikolić Aleksandar - trgovac (1827-1846)
Nikolić Đorđe - Kalvin - trgovac (1834-1850)
Nikolić Nana - trgovac (1829-1842)
Noe Samuel - trgovina / rasvete ? (1870)
Nojgrošl - trgovina (1870)
Novaković Katarina - trgovina porcelanske i keramičke robe(1844-1854)
Oblat i komp. - trgovina (1870)
Opolcer Rudolf – trgovina galanterije i nirnberške robe; loto (1854-1862)
Openhajmer - trgovina špeceraja i materijala (1870)
Panić Vladimir - trgovac (1848)
Pača Konstandin – trgovački kalfa (pomoćnik); (1827)
Pavlovići (Braća, Petar i Pavle) – trgovci (1829-1836)
Papić Jovan - trgovac (1822)
Pečenović Jovan – trgovac, dekretalni solar (1827-1843)
Pečenović Georgije - trgovac (1822-1834)
Pejić Aleksandar – trgovac (1826-1827)
Pejić Avram – trgovac (1814-1836)
Pejić Braća - trgovina kratke robe (1836-1854)
Pejić Aron - trgovac (1827-1830); senator (1830)
Petrović Gavril - trgovac (1846)
Pfan Karl – trgovina stakla (1862)
Pira Demeter Jovan – veletrgovac, špecerajska, materijalna i kolonijalna trgovina (1837-1867); 1870. radnju vodi udovica; kasniji naslednik trgovine bio je Lazar Pira
Plank Ana (udovica) - trgovina (1844)
Polak David - trgovina (1844-1870)
Polit Petar - trgovac (1850)
Popović Andrija - trgovac (1831)
Popović Arsa – trgovina manufakturne robe (druga polovina XIX veka)
Popović Eftimije - trgovina špeceraja i materijala  (1848-1854)
Popović Georgije – trgovac-knjigoprodavac (1817-1829) - spominje se i kao knjigovezac
Popović Isailo - trgovac (1850)
Popović Mijailo - trgovac (1892)
Popović Marko - trgovac (1833-1848)
Popović Stefan - trgovac (1843-1848)
Popović Timotej - trgovac (1823-1830)
Popović & Stajić - trgovina (1844)
Prandel Johan – trgovina metalne robe (gvožđe, čelik, mesing); (1854-1870)
Prandel Pavle – trgovina metalne robe (gvožđe, čelik, mesing); (1862-1870)
Prodanović Živko - trgovac (1814)
Radojčić - trgovina / rasveta? (1870)
Rakić Kosta - trgovački pomoćnik (1892)
Racković Jeftimije - trgovac (1838-1850)
Raškov(ić) Marko – trgovac (1833-1850)
Rašković Stefan – trgovac (1780)
Ristić Teodor – trgovina kolonijalne robe (1837)
Ristić (Jovan?) - trgovina (1844)
Ristić Kiril - trgovac (1822-1827)
Ristić Kiril - mlađi - trgovac (1842)
Ristić Mihail - trgovac (1846)
Ristić Grigorije - trgovac (1831-1833)
Ristić Vasilije - trgovac (1840-1842)
Rozenfeld Josif -  trgovina starog gvožđa i drugih metala (osnovana 1850, kasnije 1890. prelazi u ruke Samuila)
Rozenfeld Moric – drvara (1862-1871)
Rozenfeld - trgovina stakla (1870)
Rosa (ili Roza) Ignjac - trgovina špeceraja i materijala (1870)
Rosa Bela - trgovina špeceraja (1882)
Ružić Mita – trgovina (osnovana 1871)
Sandter Karl – trgovina stakla (1862)
Savić Dimitrije - kupac / trgovac (1801)
Savić Aron - kupac / trgovac (1801)
Savić Jovan – trgovina mešovite robe  (1843)
Savić Sava – trgovac (1827-1834)
Savić Braća - trgovina kratke robe (1854)
Sekulić Antonije - kupac / trgovac (1801)
Sekulić Kiril – trgovina kratke i manufakturne robe (1854-1870)
Szekulesz (Sekulić?) L. - trgovina nirnberške, kratke i galanterijske robe (XIX vek)
Szekulesz & Heim- trgovina nirnberške, kratke i galanterijske robe (1870-1876)
Silvaši Franc – trgovina stakla (1862-1870)
Simić Aleksandar - trgovina (1844)
Slavnić Aleksandar – trgovački praktikant u Beču (1827), trgovac (1831-1852), trgovina kratke robe (1854-1862)
Slavnić Toma & Sin - Trgovina (1839-1844)
Smederevac Dimitrije - trgovac (1848-1850)
Srbesko Eftimije – trgovina špeceraja i materijala (1854-1862)
Stajić Georgije - trgovac (1822)
Stajić Simeon - Sima – trgovina špeceraja i materijala (1836-1870)
Stajić Jovan - trgovac (1829-1846)
Stanišić Daniel – trgovina porcelana i keramike (1848-1870)
Stanković Arsenije - kupac / trgovac (1801)
Stanojević Nikola - trgovac (1814)
Starčević - trgovina kratke robe (1870)
Stefan Moskal – trgovac knjigama iz Rusije (1773)
Stefanović Teodor - trgovina galanterije i nirnberške robe (1847-1854)
Stefanović S. Konstantin - trgovac (1848-1850)
Stefanović Samuilo - trgovina galanterije i nirnberške robe (1843-1854)
Stojanović Georgije - trgovac - gvožđar (1834)
Sto(j)ić Jovan – trgovina kolonijalne robe (1830-1850)
Stojković Simeon - trgovac (1814)
Subotić Georg & Pisarović - trgovina kratke robe (1854)
Šain Teodor – trgovac (1837)
Šain Georgije - trgovac (1827-1843)
Šajnberger i sin - trgovina (1870)
Šimić (Braća) – trgovci (1836-1838)
Šimić Jovan - trgovac (1842-1843); špekulant (1847)
Šimić Vasilije - trgovac (1848)
Šimić Filip - trgovina špeceraja i materijala (1854)
Šnicler - trgovina materijala i špeceraja (1870)
Šlezinger Ignjac – trgovina špeceraja i materijala (1862-1867)
Špicer Leopold – trgovina predmeta za igru i pribor za pušenje (1862-1870)
Štagelšmit Pavle „Kod crvene ruže“ – trgovina kratke, pomodne i manufakturne robe (osnovana 1839, od 1870. do 1905. radnju vodi sin Jovan)
Štajner Miša – veletrgovac hranom (1882-1883)
Štajnicer Geza – trgovina gorivnog materijala (osnovana 1892)
Tabaković Vladimir - trgovac (1829)
Tačul(j) Leontije - trgovac (1847-1848)
Tapavica Jovan - trgovac (1826-1843)
Tausig Braća - galanterija i nirnberška roba (1870)
Temer Braća (David, Moric, Samuel) – izvozna trgovina sirovina i zemaljskih proizvoda (koža, vuna, perje); (osnovana 1872)
Teodorović Simeon - trgovac (1822-1842)
Terzin Živojin (1869-1957) – trgovina manufakturne i kratke robe (osnovana 1894)
Terzić Nikola - trgovac (1822)
Tihi Robert – trgovina metalne robe (gvožđe, čelik, mesing); (1856-1862)
Til Nikola – trgovina metalne robe (gvožđe, čelik, mesing); (1862)
Tolvet Stefan - trgovina špeceraja i materijala (1870)
Traidhaimer Georgie - gvožđar (1834)
Udicki – trgovina mešovite robe (osnovana 1885)
Udicki Danilo - trgovac (1892)
Vabari Matija - trgovac (1850)
Vadas Đorđi – trgovina slamnatih šešira (1866)
Vajs Herman (Armin) – trgovina galanterije, nirnberške, kitnjaste i kratke robe (1861-1896)
Vajs Moric J. - trgovina kratke robe (1870)
Vegling (?) - trgovina (1844)
Vegling & Haršanji - trgovina špeceraja i materijala (1854-1870)
Veličkov(ić) Pavle - trgovac (1829-1834)
Velisavljević Jovan - trgovac (1831-1834)
Velisavljević Aleksandar - trgovac (1852)
Vekecki Jaša - trgovac (1850);
Veselinović Eftimije - kupac / trgovac (1801)
Veselinović Stefan - trgovac (1823)
Vlahović Petar – trgovac (1814-1836)
Vojinović Vuk - vinoprodavac (1831)
Volberger M. – magacin odeće (1870)
Vukov Gavril - trgovac (1801-1814)
Vukov Arsenije - kupac / trgovac (1801)
Vukov-ić Ignjat-ije – trgovac (1817-1834)
Vukov Dimitrije - trgovac (1848)
Weluszarljevitz (Velisavljević?) - trgovina (1870)
Zavišić Mihailo - trgovina špeceraja i materijala (1862)
Zanfir Georgije - trgovac (1829)
Živanović Teodor - trgovac, trgovina (1829-1848)
Živanović Lazar - trgovac (1847)
Živanović Arkadije - trgovac (1843)
Živković Dimitrije - trgovac (1862)
Živković Lazar - trgovac (1852)
Živković Teodor - trgovac (1847)
Živković  Živko - trgovac (1822)
Žik(g)ić Dimitrije – trgovac (1820-1844)

Rečnik:
Bakal (tur) – trgovac namirnicama
Špeceraj (nem) – začini i životne namirnice, bakalska i kolonijalna roba
Kolonijalna roba – neprerađeni proizvodi iz država nekadašnjih evropskih kolonija (kafa, šećer, čaj, začini)
Moskal (ili Moskovit) – trgovac koji je donosio ruske bogoslovske knjige i prodavao ih po vašarima

Literatura:
Bilo bi previše ako bih navodio kompletnu literaturu iz koje sam vadio podatke za sve ove trgovce. Zato ću istaći monografiju grada iz 1938. i nemačku knjigu Grosses Adressbuch des.. iz 1862. godine, koje su poslužile za osnovni okvir. Trgovci iz druge polovine XVIII veka mogu se naći u ranim popisima grada publikovanim u knjizi Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, D.J. Popovića, a ne bi bilo zgoreg napomenuti ni rad etnologa Rajke Grubić, Zanatlije i trgovci u prošlosti Zrenjanina, iz 2007. godine. Osnovni kostur je dopunjavan reklamama iz onovremenih listova (Vasarnapi Ujsag, Gr.-Becskereker Wochenblatt), popisima pretplatnika na određene knjige iz onog vremena i podacima iz drugih knjiga i tekstova gde se sporadično javljaju bečkerečki trgovci.

20.11. 2011. Stranica dopunjena podacima iz knjige: Grosses Adressbuch.. tom 14. (Ungarn und Siebenburgen), Nirnberg 1844.

Napomena:
U zagradi su date godine koje sam pronašao u literaturi i one predstavljaju kada je trgovina ili trgovac zabeležen u gradu, ali one sigurno nisu krajnje vremenske granice njihovog delovanja. Svakako da i broj trgovaca nije konačan, niti su ovim istraživanjem obuhvaćene sve trgovačke branše. Isključene su drogerijske (ali i neke druge) koje su bliže apotekarstvu nego trgovini.