Položaj
Prvobitna crkva posvećena svetom Jovanu Nepomuku, zaštitniku banatskih katolika još od 1727. godine, nalazila se na približno istom mestu kao i današnja. U vreme gradnje crkve trg ispred nje se tek formirao. Tokom druge polovine XVIII veka on je dobio oblik pravougaonika, potpuno u skladu sa baroknim shvatanjima, ali i potrebama širokog prostora za parade, manifestacije, održavanje pijaca, izvršavanje kazne nad prestupnicima i drugim sadržajima. Sama crkva je orijentisana u pravcu sever-jug.
Istorijat I
Gradnja barokne crkve u gradu je bila uslovljena većim porastom broja katolika u gradu, ali je imala i za cilj stvaranje boljih uslova za nadolazeće koloniste. Gradska kapela nije bila dovoljna da primi veći broj vernika i zato se ubrzo nakon osnivanja nezavisne parohije u gradu 1753. godine pristupilo pripremama za gradnju nove crkve. Prema crkvenom šematizmu pripreme su počele još 1758. godine. Banatska zemaljska administracija iz Temišvara je uputila i zvanični zahtev Beču za gradnju nove crkve, a pregovori o troškovima su trajali sve do marta 1759. godine. Bečka centralna kancelarija odobrila je 2664 guldena i 40 krajcara za početak radova na crkvi, što je kasnije ratifikovala i Marija Terezija. Pomoć u gradnji crkve dali su i lokalni katolički parohijani, ali i pravoslavni Srbi. Radovi očigledno nisu tekli tako glatko, pa je crkva završena tek 1762. godine.
Arhitekta
Projekat nove bečkerečke crkve, kako je zapisano na originalnom planu koji se čuva u Beču, uradio je Franc Kaduš (Franz Cadusch), graditelj iz Novog Sada 1759. godine. Moguće je da je ovaj projektant bio poreklom iz poznate graditeljske nemačke porodice iz Brila. Gerhard Kaduš, poznat kao graditelj crkve u Pingsdorfu (Bril), imao je sina Franca Jozefa Kaduša, rođenog 1728. godine. Ovaj graditelj je jedno vreme (1767-1769) bio u službi Adama Fridriha (1708-1779), nadbiskupa Vircburga i Bamberga. Godine 1770. nalazimo ga u Kelnu gde projektuje jednu školu. Prilikom priprema za projektovanje škole priložio je svoju biografiju i kvalifikacije. U ovom dokumentu on se hvali svojim 21-godišnjim iskustvom, a nama je od posebnog značaja podatak da je osam godina radio kao provincijski arhitekta (Provincial-Landbaumeister). Sa velikom verovatnoćom možemo reći da je reč o istom arhitekti koji je projektovao i bečkerečku crkvu. Boravak arhitekata iz udaljenih nemačkih zemalja u Banatu nije bila retkost onog vremena. Primera radi, pravoslavni Vladičanski dvor u Vršcu radili su majstori iz udaljene Pruske (Prajske).
Stilske odlike
Crkva je zamišljena kao jednobrodni hram sa nešto užim delom za oltar prema severu, uz koji je trebala biti mala kapela (sakristija?) sa istočne strane. U zapadnom delu broda bio je hor koji je stajao na dva masivna stuba. Nad njim se uzdizao visoki zvonik sa baroknom kapom na vrhu. Prilikom obrade fasada postojao je nesklad. Glavna južna fasada je bogato osmišljena, dok su ostale sadržale samo ukrase u vidu pilastara i venaca. Prema projektu predviđeno je bilo po pet polukružno (?) zasvedenih prozora na bočnim stranama. Glavnu fasadu krasi trapezoidan zabat sa volutama, tako karakterističnim za crkve Banata iz druge polovine XVIII veka. U centru zabata je mali nepravilno oblikovani barokni prozorčić. Niže zabata, između pilastara su jedan prozor i dve slepe niše. Crkva ima dosta oblika karakterističnih za sredinu XVIII veka, kao što su ukrasi oko prozora i niša, ali i floralna ornamentika. Građevina je imala sve odlike hramova poznatih u nemačkoj istoriografiji kao banatska kolonistička crkva. Jedna od zanimljivosti koju možemo videti na projektu crkve jeste da je Kaduš pri vrhu zabata predvideo skulpturu svetog Jovana Nepomuka.
Sačuvana je stara fotografija, koja se pripisuje Ištvanu Oldalu, sa izgledom crkve pre njenog rušenja. Na ovoj fotografiji, verovatno najstarijoj sa prikazom grada, primećujemo da su relativno dosledno poštovani oblici koje vidimo na projektu. Nešto skromniji ukras na fasadama je sasvim razumljiv i skoro pravilo, ako se uporede projekti i izvedeni radovi onog vremena. Na fotografiji takođe ne vidimo baroknu kapu, koja je predviđena projektom. Kapa je stradala prilikom udara groma 1840-te godine, kada se toranj zapalio. Pored kape stradala su zvona i sat. Iako je popravka crkve nakon udara groma koštala 2753 forinte i 30 kruna zvonik očigledno nije do kraja sređen. Kada su nabavljena nova zvona, ona su montirana, kao što se vidi na fotografiji, ispred crkve.
Istorija II
Švapska crkva, kako su je zvali lokalni Srbi, uspela je da preživi katastrofalan požar iz 1807. godine, kao i druge gradske bogomolje. Najveći broj kuća sazidanih od trošnog materijala i pokrivenih slamom i šindrom nije bio te sreće. Godine 1817. konstatovano je da crkva više nije dovoljna da primi sve vernike, i tražena je dozvola za gradnju nove gradske crkve. Međutim, data je dozvola samo za gradnju sakristije, koja je doduše bila predviđena i prvobitnim projektom, ali izgleda nije bila izvedena. Sakristije su uglavnom služile za čuvanje crkvene riznice, odeždi i ostalih liturgijskih predmeta.
Nakon udara groma crkva više nikada nije povratila raniji sjaj. Vremenom je propadala sve više i više. Komisija koja je pregledala crkvu 1856. godine konstatovala je njeno prilično loše stanje i da ju je nemoguće srediti. Izgleda da su i temelji crkve bili popustili. Crkva je ipak opstala sve do trenutka kada su prikupljena sredstva za gradnju nove. 1865. uklonjeni su i poslednji ostaci ove barokne građevine.
D.V.
Odabrana literatura:
Die neue r. k. Pfarrkirche in Gr. Becskerek und ihre Geschichte, List Wohenblatt (14.7.1866) – ceo članak možete videti na Zrenjanistici
Hugo Rahtgens, Eine Bauschule in Koln 1770, Westdeutsche Zeitschrift fur Geschichte und Kunst, Trier 1908.
Swantje Volkmann, Die Architektur des 18. Jahrhundert im Temescher Banat, Heidelberg 2001.
Internet:
Thomas Gunzelmann, Adam Friedrich von Seinsheim als Landschaftsgestalter und Landesplaner, na: www.thomas-gunzelmann.net/dateien/Seinsheim_Bildschirm-72.pdf
Porodica Kaduš na: http://gw2.geneanet.org/index.php3?b=lissi74&lang=fr;p=gerhard;n=cadusch
Нема коментара:
Постави коментар