Titove posete Zrenjaninu II

19. novembar 1958.

Već u novembru iste godine, kako je i obećao prilikom prethodnog boravka, Tito je ponovo posetio Zrenjanin.  Ovog puta je došao u pratnji Jovana Veselinova i Milana Žeželja, a obišao je Servis „Naš dom“,  Kombinat „Servo Mihalj“ i Fabriku čarapa „Udarnik“. Posle obilaska Titu je priređen ručak. Potom je obišao Umetničku galeriju u Ečki, gde se zadržao do 17 časova, kada je krenuo za Beograd.

Tito je dočekan ispred zgrade Narodnog odbora sreza Zrenjanin. Ovog puta su ga, pored lokalnih zvaničnika dočekali i predsednik Narodne skupštine APV Stevan Doronjski, predsednik Izvršnog veća APV Geza Tikvicki i potpredsednik Izvršnog veća APV Đuro Jovanović.

Posle dobrodošlice, Tito je u radnim prostorijama predsednika Narodnog odbora sreza razgovarao sa zvaničnicima, nakon čega je krenuo u obilazak servisa „Naš dom“. I ovoga puta, na ulicama se okupio veliki broj ljudi, a „veoma raspoloženi“ predsednik im je otpozdravljao.

Tito je obišao Skrobaru i Šećeranu, gde je sa predstavnicima preduzeća razgovarao o procesima proizvodnje. Tokom obilaska, prema pisanju  lista Zrenjanin, Tito je bio „okružen posebnom pažnjom velikog broja radnika koji su za trenutak napustili svoja radna mesta da bi bili u blizini svog voljenog predsednika“.

Mada to nije bilo predviđeno planom, Tito je na molbu lokalnog zvaničnika, Milana Pribića, obišao i Fabriku čarapa „Udarnik“, gde su ga: „U svakom odeljenju dočekale srdačne ovacije radnica koje su iskoristile priliku i u dva maha se fotografisale sa drugom Titom“.

Nakon što je završio obilazak zrenjaninskih preduzeća, Tito se uputio ka  hotelu „Vojvodina“, gde mu je bio priređen ručak. Kao i ranije, veliki broj ljudi se okupio na ulicama, skandirali su Titu i zasipali automobil cvećem. Na ručku je uvodnu zdravicu održao Milan Pribić koji je između ostalog rekao: „(...)Vaš dolazak nam daje još više podstreka za izvršenje svih zadataka pred nama. (...) Mogu da kažem, a to je mišljenje svih nas ovde i čitavog naroda Jugoslavije, da nema teškoća koje s Vama na čelu, druže Tito, ne možemo savladati (...)“

Programom Titovog boravka nije bilo predviđeno da on govori, međutim, verovatno podstaknut atmosferom  i zdravicom domaćina, Tito je održao dug govor o napretku Zrenjanina i Jugoslavije uopšte. Govor je zabeležen u celini u listu Zrenjanin, a jednim delom i u ljubljanskom listu Ljudska pravica koji je izašao 20. novembra 1958. godine. U jednom delu zdravice, Tito je govorio o ulozi naroda Jugoslavije u tom napretku: „Mi, koji rukovodimo zemljom, ne bismo mogli učiniti toliko mnogo, kad ne bismo imali tako svijestan narod (...) kad bismo se odvajali od naroda i kad bismo stvari u svojim glavam konstruisali. Dužnost je svih rukovodilaca i svih komunista da prate život ljudi. Treba znati ući u lični život svakoga čovjeka i razumijeti njegove teškoće. (...) Mi nismo, razumije se, neki samarićani, mi smo komunisti, a komunisti moraju u prvom redu biti humanisti. (...) Drugovi, nas danas opet napadaju, prijete nam, upućuju nam psovke, i neprestano grde, jer bi htjeli da nas bace na koljena, ali nas niko ne može baciti na koljena. (...) Za nas je veoma utešno što se naši narodi ne obaziru na to. (...) Nama je gore malo teže, jer mi svakoga dana čitamo i slušamo sve te uvrede (...)“ U nastavku je Tito govorio o boljitku zrenjaniske privrede. Kada je završio, prisutni su mu snažno aplaudirali i skandirali „Tito – Partija“, „Mi smo Titovi – Tito je naš“, pevali „Druže Tito mi ti se kunemo“ i igrali kozaračko kolo.

25. oktobar 1969.

U subotu, 25. oktobra 1969. godine, Josip Broz Tito je peti put posetio grad Zrenjanin. Posetu je lokalnim zvaničnicima najavio Milenko Bojanić, tadašnji predsednik Izvršnog veća Srbije, a nakon nedelju dana, primljeno je i detaljnije obaveštenje o poseti. Tada je bilo planirano da se Tito zadrži u Zrenjaninu dva dana, i da drugi dan provede u lovu u obliženjem selu Ečka, ali je  poseta ipak skraćena na jedan dan.

Josip Broz je došao u Zrenjanin sa mnogobrojnom pratnjom, koju su činili Jovanka Broz, predsednik Saveza komunista Srbije, Marko Nikezić, predsednik Skupštine Srbije, Dragoslav Marković sa suprugom Božidarkom Damjanović – Kikom, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Miroslav Pečujlić, član Saveznog izvršnog veća Toma Granfil, član Saveta federacije Jovan Veselinov i predsednik Republičkog veća sindikata Dušan Bogdanov.

Tito i njegova delegacija pristigli su oko 10 časova u dvorište Fabrike skroba, gde ih je, u ime grada, pozdravio Dušan Radaković. Nakon toga je održan kratak sastanak sa rukovodstvom Kombinata „Servo Mihalj“, na kom je Titu, predočena: „Lakša, vedrija strana velikih problema ovog poljoprivredno-industrijskog giganta.“ Ipak, Tito je na sastanku u Skrobari, primetio da se od pređašnje njegove posete gotovo ništa nije promenilo u pogledu proširenja proizvodnje i asortimana. Uopšte, tokom čitave posete, utisak je lokalnog zvaničnika, Tito je pažljivo slušao, zapažao i postavljao pitanja. Nakon obilaska pogona Skrobare i razgovora sa predstavnicima Kombinata „Servo Mihalj“, Josip Broz Tito je održao govor u centru grada. Doček predsednika na Trgu slobode je opisan u listu „Zrenjanin“ ovim rečima: „Srdačno ispraćen i oduševljeno pozdravljen od mase građana, predsednik Tito sa suprugom Jovankom i svojom pratnjom se zatim uputio ka centru grada. Masa građana ispunila je ulice i trgove, kuda je prolazila kolona automobila, burno aplaudirajući i pozdravljajući najdražeg gosta. Ulice su ličile na ćilim zastrt cvećem. Trg slobode je bio ispunjen do poslednjeg milimetra. Kada je kolona automobila stala pred zgradom Skupštine opštine i kada su iz automobila izišli drug Tito i Jovanka iz desetine hiljada grla zaorilo se: Tito, Tito ! Tito – Partija!“

Tito je, prema listu Zrenjanin, nakon uvodnih formulacija i pozitivne ocene stanja u gradu, a zatim i stanja u čitavoj zemlji, rekao: „Htio bih ovom prilikom da kažem i nekoliko riječi o malobrojnoj grupi ljudi, uglavnom među tobožnjim intelektualcima, koji bi mogli da vide – kada bi to htjeli i kada bi došli među narod – da li je on zadovoljan ili nije rezultatima naše oslobodilačke i revolucionarne borbe i svim onim što je do danas postignuto. Ima čak i takvih slučajeva da se pojedinci usuđuju da otvoreno pred licem svih naših naroda vrijeđaju i skrnave, svojim poganim jezikom, žrtve našeg rata i koji pokušavaju da nas sramote pred čitavim svijetom. Takvim ljudima, drugovi i drugarice, i takvom njihovom ponašanju nema mijesta u našoj zajednici.

U našem razvitku mi smo došli do toga da je svakom građaninu omogućeno da slobodno izražava svoje mišljenje. Ali, to slobodno izražavanje mišljenja treba da bude konstruktivno, a ne destruktivno. Kritizerstvo koje dolazi iz nekih naših krugova nama ne donosi koristi, već nam štetu nanosi. U našem samoupravnom društvu, glavni faktor je naš radni čovjek, proizvođač. On stvara i on ima pravo da kaže šta nije dobro i šta bi trebalo popraviti, a ne oni koji nemaju ničega zajedničkog ni sa tim proizvođačima, ni sa ostalim radnim ljudima koji daju sve od sebe da bi se naše društvo brže kretalo naprijed.

Kod nas postoji visok stepen demokratije. To je socijalistička demokratija za one koji vole socijalizam i znaju koliko je naše društvo koštalo da bi postigli ono što je naša današnja stvarnost. To mora da bude demokratija za sve one koji ulažu svoje napore da bi se naša zemlja još brže razvijala i u industriji, i u poljoprivredi i u svakom drugom pogledu.

Vama je dobro poznat današnji ugled Jugoslavije u svijetu. Taj ugled je neprestano rastao od onog vremena kad smo se borili i oslobodili zemlju, pa do današnjeg dana. On raste i dalje zbog toga što su naši narodi jedinstveni, što su odnosi među našim republikama dobri, i što se u našoj zajednici, u prvom redu, gledaju interesi radničke klase, neposrednih proizvođača, interesi radnih ljudi. To je onaj faktor koji učvršćuje našu socijalističku Jugoslaviju, uprkos pokušajima onih koji unutar zemlje truju odnose među našim ljudima“.

U govoru ispred Skupštine opštine Tito je izneo optužbe koje će konkretizovati na sastanku sa lokalnim privrednicima i društveno političkim radnicima. Tada je govorio protiv drame „Kad su cvetale tikve“ koja je tog dana, 25. oktobra, trebalo da doživi šesto izvođenje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tito je, komentarišući predstavu, rekao: „Evo, na primer, nedavno ste videli, tu neki komad, kazališne neke tikvice. Kako cvate tikva, ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate jer je ona, izgleda potpuno gnjila, i tako dalje... Gde se blati naš društveni sistem, gde se hoće na svaki način da se naše društvo prikaže...kao društvo koje ne valja, to jest da nije to ono što bi trebalo da bude. To jest, on ne govori da je to socijalizam. Neće socijalizam, nego nešto drugo. Znate li vi šta on govori... A ko govori? Govori onaj koji je bio na mramoru, na Otoku, tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina...to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni. Njih odmah poduhvata propaganda u inostranstvu i piše: taj u Jugoslaviji piše...taj, taj, i tako, onda treba verovati. Jer inače, u jednom takvom jednopartijskom sistemu, kako kaže, jugoslovenskom, ne bi mogao da to piše kad to ne bi bila istina. I tako dalje... Vidite, te stvari nama smetaju. Ljudi iz naše sredine pljuju na nas, pljuju na naše tekovine i pljuju na žrtve koje smo dali da žive u našoj sredini, a već su jedanput se pokazali da oni ne vole ovu zemlju, da oni nisu, ovaj, ne spadaju u naše društvo, i sad već ponovno se javljaju. Onaj isti informbiroovac koji danas ima pravo, ovaj, te stvari raditi. Dakle, to je stvar komunista... Pa, bogamu, ima nas milion, milion komunista... Pa, mi moramo, odozdo treba da se te stvari... da se njega onemogući. Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego - naprotiv – da bude glas javnosti onaj koji će njih onemogućiti da se bave tim poslom“.

Deo govora o komadu „Kad su cvetale tikve“ se u članku o Titovoj poseti u listu „Zrenjanin“ nalazi na samom kraju, pod podnaslovom „Ko blati tekovine naše revolucije?“ Govor je redigovan. U njemu je optužba  jasnija i spominje se tačno ime dramskog komada: „Pored problema o kojima smo ovdje danas razgovarali, mi se suočavamo i sa raznim, nama tuđim shvatanjima koja se na žalost javljaju u nekim sredinama. Čuli ste ovih dana da se daje pozorišni komad „Kad su cvetale tikve“ u kom se blati naš društveni sistem (...) Ali, toga se odmah dočepa inostrana propaganda, ističući da tako nešto ne bi moglo da se piše u sistemu kakav je jugoslovenski, da nije istina (...)“.

Osim toga, u listu „Zrenjanin“ je prenet i deo govora koji se odnosi na satirične novine „Jež“: „Naša štampa je dobra. Imamo veliki broj odličnih novinara, ali ima napisa u nekim listićima zbog kojih se čoveku diže kosa na glavi. Evo, na primjer, „Jež“. Šta je sve u tom listiću? To su antisocijalistički, antidruštveni motivi, protkani pornografijom. A ja se pitam ko ga finansira? A ima još takvih listića.

Događa se često da u našim renomiranim listovima izlaze članci čija je sadržina u raskoraku sa našim društvenim kretanjima i težnjama naših naroda. Takvi napisi, još više me ogorčavaju, kada ovako, kao danas gledam raspoloženje naroda, kada vidim radost naših ljudi. Svuda gledam kako je svijet lepo obučen, kako nam dobro izgledaju djeca i omladina i prosto mi srce igra. A sve je to odraz naših dostignuća. Potrebno je samo da se Savez komunista još snažnije zalaže, da još upornije radi, da bude budan, da sagledava negativne pojave i odlučno se bori protiv njih. Ne administrativno, već energično, idejno – političkom akcijom. Jedini pravilan pritisak jeste pritisak našeg socijalističkog društva protiv pojava koje su mu tuđe“.

Posle sastanaka u Skupštini opštine Tito je sa svojom pratnjom bio gost na ručku u restoranu hotela „Vojvodina“. Pre ručka se, u neformalnom  razgovoru sa Markom Nikezićem, Miroslavom Pečujlićem i Dušanom Radakovićem, osvrnuo na pitanje pozorišnog komada „Kad su cvetale tikve“: „Vidite, razmišljajući o cvjetanju onih tikvi, mi zanemarujemo, zaslijepljeni svojom ideologijom, da i na drugoj, suprotnoj strani, ima pametnih ljudi. Ispada da smo samo mi bogomdani i sposobni da tumačimo sve fenomene i usmjeravamo njihovo kretanje“, na šta mu je Marko Nikezić odgovorio: „Pamet, odnosno mudrost ne stanuje u jednoj kući““. Uopšte, Marko Nikezić se tokom oktobra 1969. godine distancirao od problema zabrane predstave „Kad su cvetale tikve“ i njenih posledica.

Titov govor je emitovan na državnom radiju, a zatim i na televizijskom Dnevniku. Njegovo javno protivljenje jednom dramskom komadu imalo je odjeka i u inostranim medijima. U tekstu koji je 27. oktobra 1969. godine, dva dana nakon Titove posete, pripremljen kako bi služio uredništvu Radija Slobodna Evropa, poklonjena je velika pažnja Titovom govoru u Zrenjaninu. Napisano je da je Tito optužio „neke neimenovane intelektualce za širenje ideja koje su strane jugoslovenskom sistemu“:  „On je naveo komad pod nazivom “Kad su cvetale tikve”, u izvođenju Beogradskog pozorišta, u kom je osuđena anti-sovjetska kampanja u periodu između 1948-1953. U ovoj drami, autor, Dragoslav Mihajlović tvrdi da je progon pristalica Kominformne bio brutalan poput fašističkog progona tokom poslednjeg rata. U govoru o ovoj drami Tito nije krio svoj ekstremni bes (…): “Do vraga! Nas ima milion, jedan milion komunista, i mi treba da ih napadnemo (pro-ruske elemente) odozdo.  Ja ne tražim sada njegovo (Mihajlovićevo) hapšenje. Nasuprot tome, sve mora ostati javno”.

Dalje se navodi da Dragoslav Mihailović nije bio uhapšen, ali da je njegov komad bio odmah skinut sa repertoara Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta u Beogradu.  Zatim je prenet deo Titovog govora koji se odnosi na novine „Jež“: „Video sam poslednji broj Ježa (24 oktobar) i ja sam prosto zgranut onim što oni pišu! Nama nisu potrebne takve stvari!”.

Tito je Zrenjanin napustio oko 15 časova i posle kratkog zadržavanja u selu Melencima, nastavio je svoj put prema Kikindi. U Melencima Tito se susreo sa majkom narodnog heroja Boška Vrebalova. U Kikindi je Tito obišao Livnicu i Industriju građevinskog materijala „Toza Marković“. Tito i ostali članovi delegacije ostali su na večeri u dvorcu Dunđerskih „Sokolac“, odakle su i krenuli za Beograd.

M.K.

Tekst je deo drugonagrađenog konkursnog rada za srednjoškolce u organizaciji Udruženja za društvenu istoriju na temu: Kult Josipa Broza Tita. Doživljaj običnog čoveka.