Banateka : Gacini iz Begej Sen Đurđa (danas Žitište)

(kratka istorija porodice)

Nastanak i poreklo prezimena (XVIII i XIX vek)

O poreklu porodica u Begejskom Sen Đurđu (Žitištu) prvi se bavio etnolog Jovan Erdeljanović. Nakon boravka u selu 2/3. oktobra 1926. ostavio nam je zanimljive zabeleške. Porodicu Gacin on ubraja među najstarije porodice u selu na osnovu porodičnog predanja i etnoloških karakteristika. Pripadali su onom sloju stanovništva koje je živelo i na prethodnoj lokaciji sela pre nego što je ono preseljeno na današnju lokaciju početkom XIX veka. Dušan Popović u svojoj knjizi nam prenosi podatke da se prezime Gacin javlja u Žitištu pre 1858. ali ne i pre 1809. godine. Moguće je da je formiranje prezimena završeno negde u prvoj polovini XIX veka kada se selo konačno skrasilo posle četiri pomeranja.

Prezime je nastalo od hipokoristika (od milja) Gaca koje vuče korene od ličnog imena Gavrilo. Potomci Gavrila ili Gace su ugradili očevo ime u prezime i postali Gacini. Potvrdu ovog imamo i u popisu porodica Žitišta iz 1858. kada su Gacini popisani kao Gavrilov. U crkvenim protokolima umrlih od 1779. do 1795. godine u selu se spominje jedan Gavrilo po zanimanju kovač. Ovo je svakako zanimljiv podatak za dalje istaživanje, jer bi upravo on mogao biti rodonačelnik porodice.

O rodonačelniku porodice Gacin saznajemo više u Erdeljanovićevim istraživanjima. On je imao dva rođena brata Miju i Peku od kojih su nastale porodice Mijatovi i Pekini. Sve tri porodice je vezivala zajednička slava Sv. Vartolomej. Čini se da u vreme Erdeljanovićevog boravka u Sen Đurđu prezime Pekin više nije postojalo. Porodica je prema popisima iz 1858. i 1908. godine postojala. Pored rodbinske veze sa porodicama Pekin i Mijatov postojale su jake veze i sa porodicom Đurđevi za koje se vezuje i predanje o osnivanju današnjeg sela. Erdeljanović veli da su sa Đurđevima bili kumovi ali su se posle ženidbom „oprijateljili“, a kumstva se „manuli“.

Slava porodice - Sv. Vartolomej (24. jun)

Sv. Vartolomej je jedan od 12 Hristovih apostola. Njegovo ime je često trpelo izmene u skladu sa narodnim verovanjima. Pa su ga tako nazivali Vartolomija, Vartoloma, Vratoloma, Vrtoloma. Na „Vratolomu“ niko ne radi teži posao. Izbegavalo se penjati se na drvo ili nekakvo uzvišenje, jer se narod plašio pada. Praznuje se radi vrtoglavice a na taj dan se ne kupa ni u rekama niti se bućka mleko. Vartoloma strogo kažnjava ljude koji rade u praznične dane - „Vrti, Vrtolome, udri, sveti Đermane..“ U nekim delovima Balkana Sv. Vartolomej je poštovan i kao gospodar „grada“, to jest letnjih pljuskova sa ledom.

Gacini krajem XIX i početkom XX veka

Istoriju porodice možemo pratiti dalje kroz nekoliko grana. Negde otprilike 70-tih godina XIX veka rođena su 4 brata Gacina (Ljuba, Levontije, Krsta i Andreja).

Najnesrećniju sudbinu od ova četiri brata imao je Krsta Gacin. U parohijskom letopisu doslovno piše: Krsta „koji je vazda miran i nije bio odan piću usmrtio je drugog čobanina i svog prijatelja Lazu Tucića“. Ovaj događaj se desio 1921. godine. Krsta nije ostavio potomaka tako da se njegova linija sa njim i završava.

Ljuba Gacin (moj pradeda) je imao četiri ćerke (Draginju, Macu, Danicu i Koviljku). Nakon I svetskog rata kada je sprovođena agrarna reforma kao „mesnom agrarnom interesu“ dodeljena mu je dodatna zemlja za obrađivanje (2 jutra i 800 kvadratnih hvati). Ova zemlja je uglavnom dodeljivana na osnovu broja članova porodice i njihovog godišta. Sve četiri ćerke su bile udate u različitim mestima. Moja baba Draginja-Draga (1906-1954) je bila udata u Srpskom Itebeju za ratara i ribara Dušana Novakova (1896-1954) i imala je šestoro dece. Maca (1895- 1982) je bila udata za Vojina Vorgića (1892-1982) iz Zrenjanina. Nisu imali potomaka, ali su zato othranili jedno od Dragine dece. Koviljka-Kova (verovatno najstarija sestra) je udata u Elemiru za porodicu čije je špicname Sovrin? i imala je dvoje dece. Danica je bila udata za obućara Milana Petrovačkog iz Žitišta i imali su dvoje dece. Milan se nalazi u popisu zanatlija između dva svetska rata a obrađivao je i zemlju, pa mu je nakon I svetskog trata dodeljena zemlja (3 jutra i 800 kvadratnih hvati).

Treći brat Andreja Gacin je imao troje dece (Aleksandra, Savu i Agnicu). Sava je bio oženjen Nemicom i nije imao dece. Aleksandar je bio oženjen Martom Katić i imao je troje dece. Prilikom agrarne reforme nakon I svetskog rata Aleksandru je dodeljena zemlja (2 jutra i 200 kvadratnih hvati). Agnica je bila udata za Dušana Moldovana i imala je dvoje dece.

Prve tri grane porodice Gacin su imale dosta ženskih potomaka (ili ih nisu uopšte imali), tako da se prezime sačuvalo samo u četvrtoj grani Levontija Gacina. On je bio oženjen Milevom Grujin i imao je petoro dece (Krstu (r.1894), Tinku, Milojka, Sandu i Darinku). Tinka je bila udata za Vasu Ravića i nije imala dece. Sanda je bila udata u selu Kumane i umrla je mlada bez potomaka. Darinka (najstarija ćerka) je bila udata u Đurkine. Verovatno je rano ostala bez muža jer je nakon I svetskog rata ona označena kao nosilac porodice. Dobila je od države tada 5 jutara zemlje. Imala je četiri sina. Jedan od njenih sinova Milorad (r. 1900) je zadržao majčino prezime Gacin, dok su ostala braća ostavila prezime Đurkin. Milojko Gacin je bio crkveni pojac. Kao i svi Gacini onog vremena bavio se zemljoradnjom, pa je tako 1927. zabeležen i kao član reparske zadruge. U vreme agrarne reforme nije dobio puno zemlje (1 jutro). Oženjen je bio Marinom Lalić i imao je troje dece. Krsta Gacin je bio oženjen Velinkom Kirćanski i imao je petoro dece. Iz Žitišta se preselio za Zrenjanin, a nakon II svetskog rata radio je u Narodnom magacinu (NA-MA).

Priča o Brani Gacinom

U monografiji Žitišta, Ljubice Budać, objavljena je priča o Brani Gacinom. Ne znam se kada je ona mogla nastati i preneću je u direktnoj autorkinoj interpretaciji.

“Najsiromašniji stanovnici nisu imali sredstva za tako kvalitetnu hranu. Sačuvana je anegdota o siromašnom crkvenjaku Brani Gacinom koji je koji je obožavao da igra lutriju, nadajući se preokretu svoje sudbine. Da bi se našalili sa njim, seoski mangupi su tajno prepisali broj njegove srećke i objavili da je taj broj dobio premiju. Sav srećan, Brana je rešio da proslavi ovaj dugo očekivani dobitak, te je došavši kući rekao svojoj ženi Marici: lupaj dva jajeta u rezance”.

Za kraj

Porodica Gacin ne pripada kategoriji velikih porodica i danas postoji svega nekoliko domaćinstava koja i danas nose ovo prezime. Ipak brojni potomci Gacinih, iako ne nose ovo prezime, mogu se naći širom Banata i Vojvodine, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji.

Literatura:

Dušan Popović, Srbi u Banatu do kraja XVIII veka (Istorija naselja i stanovništva), Beograd 1955.

Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu, Novi Sad 1992.

Ljubica Budać, Begej Sveti Đurađ – Žitište, Žitište 2000.

Veselin Čajkanović- Petar Bulat, Srpski mitološki rečnik, Beograd 2007.

Dejan Ajdačić, Specijalizacija svetaca u folkloru pravoslavnih Slovena (www.rastko.net)

U prikupljanju podata imao sam pomoć priličnog broja ljudi, ali bih ovom prilikom istakao ponajviše Branislava Gacina iz Žitišta, čija sećanja i dalje ne blede.