Pretražujući
čudne kutke zetove zaostavštine našao sam simpatičnu dugmad napravljenu uz
pomoć konca omotanog oko metalnog prstena. Delovala su čudno arhaično i rađena
tehnikom koja meni nije bila toliko poznata. Ne znajući tačno o čemu se radi
ostavio sam ih sa strane u nadi da ću jednog dana saznati nešto više o njima.
Nisam ni sanjao da ću par godina kasnije listajući stari ženski časopis
Praktika naći upravo tekst o njima.
Prva
dugmad su izrađivana od raznih materijala kao što su metal, drvo, rogovi,
staklo itd. U jednoj grofoviji u južnoj Engleskoj, zvanoj Dorset, postojale su u
XVII veku manufakture dugmadi koje su prve proizvodile ovakav tip dugmadi.
Konac se prvobitno nanosio preko prstena isečenog od roga, dok je kasnije upotrebljavan
metal, a u moderno vreme plastika. Ove engleske manufakture su zapošljavale
više hiljada žena koje su dugmad najčešće izrađivale kod kuće. Dorset je bio
značajan centar za proizvodnju dugmadi sve do sredine XIX veka i industrijske
revolucije kada polako pada u zaborav. Njegovo mesto zauzimaju češke
manufakture iz Gablonca (češ. Jablonec) koje su i danas najpoznatiji svetski
proizvođači dugmadi i vrhunske bižuterije. U prvim decenijama XIX veka češke
manufakture su ovladale tehnikom u proizvodnji dugmadi tipa Dorset, a 1874.
osnovano je i prvo industrijsko preduzeće za proizvodnju istih. Međutim, do
upotrebe mašina u proizvodnji čekalo se sve do 1920-tih godina, kada ih je
primenio Antonin Šlezinger. Ova fabrika i dan danas proizvodi dugmad tipa
Dorset.
Postavlja
se pitanje koliko su stara dugmad koja posedujem i gde su proizvedena. Na ovo
pitanje je teško odgovoriti, jer generalno nije bilo puno varijacija tokom
vremena u oblicima i strukturi. Pošto znam da su dugmad ostala od zetove babe
onda sa velikom sigurnošću mogu reći da pripadaju periodu od pre II svetskog
rata. Što se tiče porekla moglo bi se reći da ova više pripadaju češkom modelu
rada. Dok se kod engleske dugmadi konac vuče od ivice prema centru dugmeta u
jednakim smerovima i razmacima, i tako stvara zvezdasta struktura, na ovim
dugmadima primetna su dva smera prevlačenja konca koji se ukrštaju. Na ovaj
način su dobijena dva niza konca koja su spojena jednostavnom ukrsnicom.
Dorset
dugmad su sigurno našla dobru primenu u izradi narodnih nošnji na ovim
prostorima. Ona su sasvim kompatibilna sa srpskim belim platnom i vezom, tako
da nas njihova pojava uopšte ne čudi. Svakako da bi neko buduće i ozbiljnije istraživanje
trebalo usmeriti u pravcu da se utvrdi da li su domaće ženske ruke bile vične
izradi ovakvih dugmadi jer njihova izrada nije bila previše komplikovana.
D.V.
Imam takvih dugmića kojekude na staroj posteljini, uvek sam mislio da je to neki folklor, ručni rad u nedostatku industrijskih proizvoda...kad ono ''Dorset'' :)
ОдговориИзбриши