Elekova vila i njeni uzori

1. 1902. „Visoki zabat“, nacrt kuće u Brunu - Leopold Bauer (1872-1938)
2. 1902-1903. Gradska kuća u Rohlicu - Viktor Kraus i Kleophas Hollmann
3. 1901-1903. Vila Vajs - Josef Tolk (1861-1927) i Franc Kraus (1865-1942)
4. 1902-1907. Vila u Beču - Oskar Laske (1874-1951)
5. Poč. XX veka. Kuća Sibel u Gumersbahu - Cizel & Fridrih iz Kelna
6. 1910-1911. Vila Elek u Zrenjaninu – Viktor Beneš (1858-1921)

Vila Elek je značajno ostvarenje u istoriji arhitekture ne samo Zrenjanina već i šire. Ona pripada umetničkom stilu secesije, ali su uticaji na njen dizajn mnogo kompleksniji od pukog pripadanja ovom pravcu. U osnovi se prepliću uticaji bečke i češke secesije, ali je utisak da je zgrada rađena pod snažnim uticajem britanskog „Arts and Crafts“ pokreta čiji je predstavnik Čarls R. Mekintoš bio izuzetno popularan u Beču. Na formu građevine uticao je i arhitekta Leopold Bauer koji nakon 1900. godine pokušava da reformiše tradicionalnu porodičnu češku kuću putem novih stremljenja u arhitekturi. Međutim, utisak koji odaje građevina jeste i taj da je ona, iako rađena po usvojenim principima koji su tada bili daleko od provincijskog Banata, poprimila neke lokalne karakterstike. Oblici nisu toliko elegantni i vitki kao kod primera iz brdovite Češke i Austrije, već je građevina poprimila uticaj banatske ravnice.

            Na pet izdvojenih građevina (na slikama) koje prethode vili Elek možemo videti brojne elemente koji se pojavljuju i na zrenjaninskoj građevini, od načina upotrebe materijala kao što su kameni parapet, opeka u vidu pilastara i profila, pa do drvenog zabata. Tu su i druge bliskosti kao što su - razuđena forma građevina, izvijena krovna konstrukcija, raspored otvora. Čak i u detaljima vidimo sličnosti kao što je dekorativno meandrirajući raspored opeka ili sjedinjavanje više dimnjaka u jednu jedinstvenu formu. I u samoj funkciji građevine oseća se uticaj inostranih primera, kao što je isturena i vanredno osvetljena lođa, namenjena svakodnevnom boravku. Najviše paralela svakako Elekova vila ima sa kućom koju je projektovao sam projektant za svoje potrebe u Pragu.

Inženjer Viktor Beneš (1858-1921, Smihov-Prag)

Bio je arhitekta i građevinski preduzimač. Ostavio je dubok trag u industrijskoj arhitekturi Austrougarske. Afirmaciju je stekao sarađujući sa inženjerom Josefom Riksiem na projektu Mlin i uljara Fišel u Pragu (1899-1902). Kasnije se specijalizuje za izgradnju šećerana. Njegova firma je izgradila i projektovala šećerane u Belom manastiru (danas Hrvatska), Bečkereku 1910-1912. (danas Srbija), Trebiševu 1910-1912. (danas Slovačka), Hoenau na Marhu 1914. (danas Austrija), Nemčice na Hanou 1915-1916. (danas Češka) i drugim mestima. Kao arhitekta modernih stremljenja posebno se istakao u projektovanju sopstvene vile 1909-1910. u Smihovu (Prag). Godine 1908. postaje dopisni član (preteče) Češke akademije nauka i umetnosti, a stalni član 1920. Međutim, ubrzo umire 1921. godine. Posle smrti njegova kompanija je nastavila da radi.