Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

субота, 12. април 2014.

Stara solana – studijski epitaf

(1808/1817 - uskoro)

Stara ruina, poznata pod nazivom Solana, kako stoje stvari nikada neće videti bolje sutra, iako stoji pod zaštitom od 1968. godine. Ova zaštita kao da je doprinela da se na građevini od tada ništa ne uradi, već sve prepusti zubu vremena. Pošto je građevina državno vlasništvo ona snosi i odgovornost za njeno trenutno stanje, koje je od strane Zavoda za zaštitu spomenika okarakterisano kao očajno.
Solana je uvek privlačila ljubitelje starina i istraživače, ali malo je njih uspelo da napiše ozbiljniju studiju o njoj. Narodno predanje nam govori da je u pitanju građevina čija je funkcija vezana za so, ali šta to uopšte znači. Da li je u pitanju bila građevina u kojoj je so lagerovana, ili je pak građevina u kojoj je sušeno i soljeno meso, kako su mislili neki istraživači. Već na sam pogled na ovu nekada reprezentativnu građevinu shvatićemo da nije u pitanju nikakav industrijski objekat - magacin u kome se proizvodilo usoljeno meso ili lagerovane veće količine soli. Čak i položaj objekta u odnosu na reku koja je dugo bila glavna trgovačka saobraćajnica nije sasvim logičan.
Poneki istorijski podatak o građevini, a još više opšte istorijske okolnosti će nam pomoći da jasno definišemo funkciju ove građevine. Bečkerek se nekada nalazio na putu kojim se so transportovala iz udaljenih oblasti Vlaške i Erdelja prema Dunavu. So se transportovala od sredine XVIII veka vodenim putem – Begejskim kanalom.  Primera radi, u periodu od 01.08.1853. do 31.07.1854, kroz Bečkerek je prošlo 20.000 centnera soli. Trgovina soli je još od srednjeg veka bila pod državnim monopolom i nije mogao svako da se bavi njome. Zato su postojali posebni poverenici austrougarske države postavljeni carsko-kraljevskim dektetom koji su brinuli o transportu i trgovini. Godine 1834. u Bečkereku su postojala tri takva poverenika – salcferšla (nem. salzverschleiss): Kosta Grdanović, Jovan Pečenović i Stefan Popović. U pitanju su trgovci i uticajni ljudi onog vremena, a Kosta Grdanović je bio i član Kasine.
Postoji nekoliko istorijski zapisa koji spominju staru Solanu kao objekat u gradu. U tim zapisima ona je najčešće opisivana kao kancelarija za so (nem. salzamte), kao što je slučaj u knjizi Kraljevstvo Ugarska iz 1833. godine, ili ređe kao kuća soli (nem. salzhaus). U svom opisu Bečkereka, Elek Finješ 1839. solanu naziva kraljevskom kancelarijom za so. Ona to uistinu i jeste bila. Kancelarija za nadgledanje trgovine soli i prikupljanje poreskih prihoda, koja nije bila podređena lokalnoj ili županijskoj vlasti. Verovatno je to jedan od razloga zbog čega se nije našla bliže centru grada. U građevini jeste lagerovana određena količina soli i to samo za potrebe grada i okoline, a ne i za dalju trgovinu. Potvrdu ove teze imamo i u vreme ratnih zbivanja tokom 1848. Godina. Tada je kuća soli u Bečkereku postala i legitiman vojni cilj. Ustanici su dugo boravili na otvorenom terenu i imali su dovoljno mesa od stoke prikupljene na pustarama , ali da bi im meso duže trajalo bila im je potrebna so.
Tokom druge polovine XIX veka dolazi do raspada državnog monopola. Tada se u izvorima spominje kancelarija za so u Bečkereku, ali samo u okviru određenih enciklopedijskih prikaza grada, što je više produkt određenih prepisa podataka iz prošlosti, a ne dokaz njenog stvarnog postojanja. Prema Feliksu Milekeru Služba za so je ukinuta 1849. godine. Dokaz da je trgovina soli u privatnim rukama imamo i u podatku da u gradu postoji magacin soli u vlasništvu Hermana Gutmana u vremenu pre 1872. godine, na obali Begeja.
Svakako jedan od ciljeva ovog teksta je utvrditi vreme kada je mogla nastati sama građevina. Solana nije mogla biti sagrađena pre 1793. Godine, jer se na mapi grada iz tog vremena vidi da taj deo grada nije urbanizovan. Najverovatnije je to učinjeno posle 1808. kada je grad posle požara dobio nov plan regulacije. Mlađu granicu njene gradnje dali su nam  podataci iz 1817-1818. godine, kada su kancelariju za so u Bečkereku čuvali vojnici iz 12. Nemačko-banatske graničarske regimente. Sedam vojnika koji su se smenjivali svake nedelje u toku cele godine boravili su pri kancelariji i čuvali njene fondove. Iz ovih podataka zaključujemo da je stara Solana sazidana u periodu između 1808-1817. Godine. U prilog ovakvom datiranju ide i bliskost određenih arhitektonskih elemenata sa predhodnom zgradom županije građenoj u periodu 1816-1820, kao što su polukružne niže iznad prozora, konzole koje nose vence, simetričnost fasade i dr.
Stara solana je jedini preživeli izraziti primerak klasicizma u profanoj arhitekturi grada. Pored toga u pitanju je i jedna od tri najstarije svetovne kuće u gradu. Država je rekla svoje – ne treba nam, a nama pisarima ostaje samo da joj napišemo epitaf.

D.V.

Odabrana Literatura:
- J. C. von Thiele, Das Königreich Ungarn: ein topographisch-historisch-statistisches Rundgemälde, das Ganze dieses Landes in mehr denn 12,400 Artikeln umfassend, Kaschau 1833.
- Mojsije Ignjatović, Biblioteka obrazovana dečieg u pripovedkama, basnama, pozorišnima igrama, Budim 1834.
- Elek Fényes, Magyar orszagnak,'s a' hozza kapcsolt tartomanyoknak mostani allapotja statistikai es geographiai tekintetben, Pesten 1939.
- Herman Klein, Der Ungar. Zeitschriftliches Organ für magyarische Interessen, Pesth (15.08.1848.)
- Dragoljub Čolić, Učešće Jevreja u razvoju privrede Banata, Zbornik 4, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1979.
- S. Eremija, Nasleđe u tragovima, (Zrenjanin, 10.03.2006)

- Zgrada stare ,,Solane”:
- Dave Dreyer, Austrian Military Records Part III: some observations and comments on the records of the 12th Deutch Banater Grenz Regiment:
- Salzamt

- Hvala gospodinu Dejvu Drejeru na pomoći oko utvrđivanja tačne godine kada su vojnici čuvali staru Solanu i ustupljenoj dokumentaciji.











Izvod iz mesečnog izveštaja 12. Nemačko-banatske graničarske regimente za septembar 1818. (Ratni arhiv, Beč)

Нема коментара:

Постави коментар