Akvarel etnografa Nikole Arsenovića iz Bečkereka (1868)

Nikola Arsenović (1821/2-1887) nakon završenog krojačkog zanata i otvaranja sopstsvene radionice putuje prostorom na kome žive južnoslovenski narodi i beleži njihovu nošnju u vidu akvarela. Najveći deo njegovih radova (414 komada) je otkupila država Srbija i danas se čuvaju u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Među akvarelima Nikole Arsenovića nalazili su se nekada i oni urađeni u Banatu. Međutim, oni su često pozajmljivani slikarima, da im služe kao predlošci za nošnje prilikom rada na slikama. Ostalo je zapisano da su akvareli pozajmljivani slikaru Đorđu Krstiću u trenutku kada je radio sliku Sveti Sava blagosilja Srpčad i Đorđu Milovanoviću kada je radio Svetosavsku diplomu. Nije isključeno da su akvareli pozajmljivani i drugim slikarima. Usled čestih pozajmljivanja i nevraćanja akvarela od strane slikara ili na drugi način, akvareli nastali u Banatu su nestali, a sa drugih područja današnje Vojvodine ih je ostalo samo dvanaest.

Pored rada na beleženju nošnji u vidu akvarela Nikola Arsenović se zalagao i za otvaranje zanatskih škola. Takođe je radio i na priručniku koji je trebao da se u njima koristi. Prvi pokušaj otvaranje škole je imao juna 1868. godine u Kikindi, a već sredinom jula iste godine on boravi istim zadatkom u Velikom Bečkereku, a kasnije i u Rumi i Irigu.

Dolazak Nikole Arsenovića u Bečkerek možda nije slučajan jer je moguće da su u gradu boravili njegovi rođaci. Među bečkerečkim trgovcima se spominju imena Konstantina Arsenovića (1848-1850) i Petra Arsenovića koji je držao trgovinu špeceraja i materijala (1862-1871).

Od svih Arsenovićevih pokušaja za otvaranjem škole jedino je sigurno da je to uspeo da ostvari u Bečkereku. To nam je poznato jer je iza njega ostao akvarel pod nazivom „Zanatlijska škola u Velikom Bečkereku“. Prostorije za školu su 14. jula smeštene u domu srpske škole najverovatnije pri Uspenskom hramu. Škola je imala dvadeset polaznika i verovatnije je da je bila više kurs negoli prava škola.

Akvarel škole u Bečkereku, koji je poznat i pod nazivom „Kako Arsenović među Jugoslovenima Zanatlijska udruženja stvara“ do danas nije publikovan iako se čuva u Etnografskom muzeju i dostupan je istraživačima. Postoje samo šturi opisi, koji opisuju sliku kao žanr scenu. Na njemu je prikazana učionica sa polaznicima, školskim pomagalima i sa Arsenovićem kao predavačem. Akvarel je slikan u malom formatu, a postojalo je i nekoliko većih kojima se izgubio svaki trag. Iz Arsenovićevih pisanija znamo da je uradio nekoliko mlađih i većih varijanti škole sa namerom da ih proda. Ovi veći formati nisu otkupljeni za muzej i njima se gubi svaki trag.

D.V.

Literatura:

Nikola Zega, Zbirka Nikole Arsenovića, Narodna starina 5, Zagreb 1923.

Mitar S. Vlahović, National Costumes of Serbia, Beograd 1954.

Ljiljana Gavrilović, Jugoslovenski etnograf Nikola Arsenović, Beograd 2006.