Koliko je stolarski zanat bio specifičan i duboko ukorenjen u privredi Zrenjanina možemo videti na brojnim primerima. Jedan od takvih primera je i postojanje model-stolara u gradu sredinom XX veka. Ovaj tip stolara je radio modele i kalupe za livenje najčešće predmeta od metala. Takav je bio i stolar Branislav iz Dolje koji je zarađivao pristojan novac od ove vrste zanata, a naručioci su mu stizali čak iz Italije. Svoj zanat je Branislav preneo i na sina, koji ipak nije pokazao dovoljnu dozu umešnosti. Takođe bi bilo značajno reći da je uspešnih stolara među svim narodnostima. Ovim zanatom su se bavili kako Srbi tako i Mađari, Nemci, Slovaci, pa čak i Italijani. Posebno je zanimljiv slučaj stolarske porodice But poreklom iz Trsta. U Zrenjanin su došla dva brata stolara - Ivan i Marjan But (kod koga je moj otac šegrtovao), dok je treći brat ostao u Trstu i nije se bavio ovim zanatom. Marjan je svoju radionicu imao kod nadvožnjaka (preko od benziske pumpe gde se danas nalaze zgrade), dok je Ivan imao radionicu kod škole Žarko Zrenjanin. Ivan se kasnije odselio za Rijeku, dok se Marjan oženio nemicom Adelom i dobio sina Bruna. Potomci Butovih i danas žive u Zrenjaninu. Bez obzira na tipove stolara i njihovu narodnost koji nam pomažu da steknemo opšti utisak o ovom zanatu, polazna tačka za njihovo proučavanje i dalje ostaju alatke.
1. Dvoručna testera (1900-1940); predviđena za dva rukovaoca i za sečenje većih komada. Dobro obučeni i vični ljudi (kakvih je posebno bilo u Bosni) uz pomoć ovakvih testera su sekli čak i daske. Danas ju je zamenila motorna testera.
2. Rende (1960-1970); služila ravnanju drveta i dasaka. Ovi primerci su proizvedeni od strane čuvenog proizvođača iz Osijeka (Ivo Marinković). Danas ih sve više zamenjuju električna renda.
3. Vinkle (1950-1970); služile obeležavanju drveta pod pravim uglom. Iako ih polako zamenjuju razne sprave u vidu lenjira i danas se često koriste.
4. Šrafciger (1920-1940); rani primerak šrafcigera za zavrtanje i odvrtanje šrafova. Nekada je imao drvene ručke. Danas se koriste moderniji tipovi šrafcigera sa namagnetisanom glavom i gumenim držaljem.
5. Svrdlo (1900-1930); služilo bušenju rupa. Danas ga zamenjuje električna bušilica.
6. Parketarski uglomer (1960-1980). Služi obeležavanju ugla pod kojim se seče parket prilikom postavljanja u vidu riblje kosti.
7. Citlinzi (1950-1970). Služe skidanju stare farbe i laka. Danas ih zamenjuju posebne špecije za skidanje farbe i drugi pribor kao što su šlajferice, lampe i sl.
D.V.
1. Dvoručna testera (1900-1940); predviđena za dva rukovaoca i za sečenje većih komada. Dobro obučeni i vični ljudi (kakvih je posebno bilo u Bosni) uz pomoć ovakvih testera su sekli čak i daske. Danas ju je zamenila motorna testera.
2. Rende (1960-1970); služila ravnanju drveta i dasaka. Ovi primerci su proizvedeni od strane čuvenog proizvođača iz Osijeka (Ivo Marinković). Danas ih sve više zamenjuju električna renda.
3. Vinkle (1950-1970); služile obeležavanju drveta pod pravim uglom. Iako ih polako zamenjuju razne sprave u vidu lenjira i danas se često koriste.
4. Šrafciger (1920-1940); rani primerak šrafcigera za zavrtanje i odvrtanje šrafova. Nekada je imao drvene ručke. Danas se koriste moderniji tipovi šrafcigera sa namagnetisanom glavom i gumenim držaljem.
5. Svrdlo (1900-1930); služilo bušenju rupa. Danas ga zamenjuje električna bušilica.
6. Parketarski uglomer (1960-1980). Služi obeležavanju ugla pod kojim se seče parket prilikom postavljanja u vidu riblje kosti.
7. Citlinzi (1950-1970). Služe skidanju stare farbe i laka. Danas ih zamenjuju posebne špecije za skidanje farbe i drugi pribor kao što su šlajferice, lampe i sl.
D.V.
Нема коментара:
Постави коментар