Gvozdeni mostovi u Zrenjaninu (Prva polovina XX veka)

Veliki železnički most (1888-1937; 1937-do danas)

Železnički most je podignut za potrebe pruge Zrenjanin-Sečanj koja je građena u periodu 1887-1891. Od Sečnja jedan deo pruge produžen je ka Žombolju , a drugi prema Vršcu. Most je izgradila, a verovatno i projektovala nemačka firma Süddeutsche Brückenbau-AG (danas Hörmann Automotive) 1888. godine. Ovaj gvozdeni most je bio normalnog koloseka.Vremenom opterećenje koje je mogao da izdrži nije bilo dovoljno (samo 9 tona), jer su lokomotive i vagoni bili sve teži. Prvobitni plan 1936. godine je bio da se napravi rekonstrukcija postojećeg mosta i da se ojača struktura, a delovi naruče iz Nemačke. Ipak je kasnije odlučeno da se ode korak dalje i napravi novi most koji je otvoren 1. juna 1937. godine. Novi je kao i stari bio gvozdeni sa daščanim podom i mogao je da izdrži opterećenja od 18 tona. Tehničke radove oko podizanja mosta vršila je smederevska firma Sartid, dok je gvozdenu konstrukciju izradila fabrika vagona iz Slavonskog broda. Pored pruge normalnog koloseka na njemu se nalazi i pešačka staza. Ovaj most stoji i dan danas i zahteva hitnu sanaciju.

Mali železnički most (1898-sredina XX veka)

Mali železnički most je izgrađen 1898. godine za potrebe uskotračne železnice na relaciji Zrenjanin-Žombolj, kojom je saobraćao popularni Ćira. Posle I svetskog rata pruga je skraćena i dopunjena deonicom do Radojeva. Gradnja pruge inicirana je od strane grofa Čekonjića, čija su se imanja nalazila u pravcu Žombolja. Trebalo je obezbediti što brži i efikasniji prevoz robe ka gradu. Most se nalazio u produžetku Ruvarčeve ulice i u pitanju je rešetkasta konstrukcija podignuta na dva visoka stuba. 1932. godine odlučeno je da pruga više ne ide kroz centar grada, pa je most ostao van funkcije. Tako je bilo sve do II svetskog rata kada je demontiran, mada postoje neke indicije da se demontaža mosta desila i nakon rata. U blizini mesta gde je bio 1965. godine postavljen je betonski magistralni most, danas poznat i kao most kod Sup-a.

Mali most (1904-do danas)

(Most Franca Jozefa, Vuka Karadžića)

Mali most je podignut umesto ranijeg drvenog pokretnog mosta, koji je povezivao centar grada i Malu Ameriku i Budžak. Još tokom 1870-tih godina rodile su se prve ideje da se dva centralna gradska drvena mosta zamene gvozdenim. Međutim, od ideje do realizacije prošlo je 30-tak godina. Iako su prve ponude počele pristizati još 1893. godine grad nije mogao sam da isfinansira njihovu gradnju. Pošto je pitanje mostova ubrzo postala državna briga Ugarske, gradske vlasti više nisu mogle da bitnije utiču na njihovu gradnju. 1903. godine iz ministarstva trgovine stigli su projekti za gradnju mostova, a na zahtev gradskih vlasti odobreno je da kraljevski inženjer Gamboš Mihalj bude nadzornik i kontrolor gradnje. Pristupne puteve radila je firma Rauh & Fekete iz Budimpešte, Šlikova livnica iz tadašnje prestonice je uradila kranski sistem za podizanje mostova, a samu konstrukciju je uradila fabrika gvožđa državne železnice u Rešicama.

Gradnja je počela 1903. godine, a završena krajem naredne, kada je pušten u rad i sistem za podizanje mosta. Interesantno je da je gradnja Malog mosta bila mnogo skuplja od gradnje Velikog, jer je rad na temeljima, zbog kompleksnih i vizuelno efektnih oslonaca konstrukcije, bio mnogo komplikovaniji. Kuriozitet je bila i želja gradskog načelnika upućena ministarstvu da se prilikom projektovanja uzmu u obzir bitni estetski momenti. Zato je verovatno njegova konstrukcija bila estetski kompaktnija od teške i ne preterano moderne konstrukcije Velikog mosta. Dužina izgrađenog Malog mosta je iznosila 31m, širina 9m i visina 5,5m. Krasi ga pravilna lučna konstrukcija u vidu isečka kruga. Pretrpeo je nekoliko rekonstrukcija, kada je skinut i kranski sistem koji više nije bio u funkciji. Poslednja velika rekonstrukcija je izvedena 1999.

Veliki most (1904-1969)

(Elizabetin most, Dositejev most, Bečkerečka ćuprija, Ajfelov most...)

Gradnja Velikog mosta na mestu ranijeg drvenog je počela 1903. godine, nešto posle početka gradnje Malog mosta. Tešku konstrukciju mosta ukrašavala su dva ulazna portala urađena pod uticajem istoricističkih stilova i secesije. Kranski sistem za podizanje je težio skoro trećinu težine konstrukcije samog mosta (koja je iznosila 40 tona) i mogao je centralni deo mosta da podigne za jedan i po metar visine kako bi ispod mosta mogao proći brod. Postojala je do II svetskog rata i posebna gradska služba koja je bila zadužena za podizanje mostova. Most je brutalno isečen 1969. godine zbog regulisanja toka Begeja i novih urbanističkih zahvata u starom gradskom jezgru na osnovu Direktivnog urbanističkog plana iz 1958. godine. Kontroverze oko uklanjanja mosta, i danas posle skoro 50 godina, ne prestaju. Od mosta je ostalo sačuvano jedino nekoliko fijala sa portala, koji krase parking brodogradilišta. Danas se na njegovom mestu nalazi pešački most koji povezuje nekadašnji Trg Republike i Žitni trg.

Most ka Vašarištu (neostvaren projekat)

1927. godine pokrenuta je inicijativa da se na kraju Ulice Kraljevića Marka napravi most koji bi povezivao Dolju sa Vašarištem. Postojalo je više razloga za podizanje mosta baš na ovom mestu. Konstatovano je da je u gradu velika gužva i koncentracija ljudi tokom pijačnih dana i da je Veliki most preopterećen. Sa druge strane, stanovnici Dolje nisu imali dobru komunikaciju sa Vašarištem, a samim tim i centrom grada, dok je treći razlog bio pogodan položaj i dobra i visoka obala za to. Uzori novom mostu prema ondašnjoj štampi trebali su biti Veliki ili Mali most. Učesnici na licitaciji su bili firme Vasilije Bikar & drug iz Beograda, koja je između ostalog i projektovala most, i Prva jugoslovenska tvornica vagona iz Slavonskog Broda, koja je trebala raditi konstrukciju mosta. Od mosta se na kraju odustalo, a ovaj deo grada je premošćen tek krajem XX veka, kada je urađen most koji povezuje Dolju i Šumicu.

Most (ćuprija) Berberskog (1928-1968?)

Gradonačelnik Bečkereka i vlasnik Daunove ciglane Đurica Berberski parcelisao je prostor oko ciglane i prodavao zemlju za buduće naselje. Kako bi naseljenici imali što bolji pristup gradu, izdejstvovao je gradnju jednog pešačkog mosta na kraju Ulice Toše Jovanovića, u blizini nekadašnjeg Daunovog pontona. 1927. godine konstrukciju mosta je izradila lokalna bečkerečka zanatska firma, dok je most pušten u saobraćaj naredne godine. U pitanju je bila rešetkasta konstrukcija sa kosim ispunama dužine 43 metra. Kao uzor ovom mostu poslužio je verovatno mali železnički most iz 1898. godine. Kako je most bio privatna inicijativa i investicija samog Berberskog, stanovnici sa prostora oko ciglane su morali plaćati putarinu. Gradskoj upravi su zbog toga 1928. godine počeli pristizati protesti građana, pa je tako nastao dogovor da stanovnici ovog predgrađa ne moraju da plaćaju putarinu. Tako je bilo sve do 1931. godine kada je most prodat beogradskom trgovcu Damjanu Kneževiću, koji nije hteo da poštuje takav dogovor, pa je zbog toga grad morao da angažuje čamac koji bi građane prevozio besplatno. Most je demontiran 1960-tih godina i na njegovom mestu podignut je lučni pešački most.

D.V.

Literatura:

Ur. Aleksandar M. Stanojlović, Monografija Petrovgrad, Petrovgrad 1938.

Ur. Todor Malbaški, Monografija Zrenjanin, Zrenjanin 1966.

Zoran Bundalo, Pruga Zrenjanin-Radojevo, Železnice br. 1-2, Beograd 1997.

Novine Torontal (Hirado) i dokumentacija Istorijskog arhiva - Zrenjanin

Internet:

http://www.hoermann-gustavsburg.eu/en/company/history/1859-1899.html

(stranica bila dostupna 31.06.2011.)