Učešće Veliko-bečkerečke fabrike tepiha na Svetskoj
izložbi u Parizu zabeležio je mađarski časopis Primenjena umetnost (Magyar Iparművészet) za jul 1900. godine. Među
publikovanim tepisima najpoznatijih mađarskih dizajnera onog vremena nalaze se
i oni izvedeni u bečkerečkoj fabrici.
:Dizajneri
Pal Horti (Videti članak –
Veliko-bečkerečka fabrika tepiha u nemačkom zapisu iz 1900)
Robert Nadler (1858-1938)
-
Peštanski slikar, pedagog i dizajner. Posle studija u Minhenu i Beču posvećuje
se pedagoškom radu i postaje zagovornik narodnih motiva i mađarske secesije.
Višestruko je nagrađivan za svoja likovna dela i jedno vreme bio je predsednik
Udruženja mađarskih umetnika.
Značajne podatke o bečkerečkoj fabrici tepiha prezentira
nam i S.Borovski u svom kapitalnom delu iz 1912. godine – Torontalska županija.
On, doduše, navodi da je fabrika tepiha osnovana 1895. godine od strane
holandske kompanije, što svakako nije tačan podatak. 1903. godine još uvek
nedovoljno finansijski stabilnu fabriku kupuje industrijalac i posednik Lazar
Dunđerski, koji dalje proširuje kapacitete. U vreme pisanja članka Borovskog
fabrika nosi naziv Prva mađarska fabrika
tepiha i tapacirunga. Tepihara ima pet svojih objekata u kojima radi oko
250 radnika, a upošljava i oko 100 ljudi iz kućne radinosti. U njoj postoji
parna mašina od 96 konjskih snaga, koja pokreće 50-tak razboja. Specijalnost fabrike
je izrada smirna i ručno rađenih tepiha. Tepisi se prodaju širom Mađarske i
Hrvatske, a izvoze se u Austriju(?), Srbiju i Ameriku. Da je finansijska
izdrživost same fabrike još uvek pod znacima navoda vidimo i iz podatka da
prima subvencije od države.
Literatura:
Borovszky Samu,Magyarország vármegyéi és városai. Torontál vármegye. Budapest 1912.
Нема коментара:
Постави коментар