Nekoliko kratkih zapisa o Tatarima u Bečkereku (1597,1598,1698)

Usled čestih borbi sa Evropljanima turski pogranični garnizoni često su bili pražnjeni, pa su pukotine u odbrani često popunjavali južnoslovenskim plaćenicima ili savezničkim Tatarima. Na pražnjenje lokalnog garnizona u Bečkereku je svakako uticao banatski ustanak iz 1594. godine. Prvi zapis o Tatarima u Bečkereku nam govori da je 1597. godine u garnizonu bilo 30 tatarskih konjanika i 50 pešaka.

Gábor Kármán, Lovro Kunčević, The European Tributary States of the Ottoman Empire in the Sixteenth and Seventeenth Centuries, Brill 2013, str 290.

            Drugi i mnogo značajniji za istoriju grada jeste dolazak krimskog kana Gazi II Geraia (1551–1607) 30. avgusta 1598. u Bečkerek, vakuf fondaciju Mehmed paše Sokolovića, tokom Dugog rata. Turska vojska je u gradu čekala 45 dana pojačanje sa kanom na čelu, kako bi nastavila dalje napredovanje. Nakon svečanog dočeka kana u Bečkereku održano je savetovanje u kom pravcu treba da napreduje tursko-tatarska vojska. Savetovnju su pored kana učestvovali Saturdži Mehmed paša iz Pančeva, begovi, janičari, kao i predstavnici vakufa. Od tri moguća pravca (prema Lipi, Lugošu ili Velikom Varadinu) odlučeno je da se krene prema (danas Arad), koji je opsednut nakon predhodnog osvajanja Čanada.

Joseph de Hammer, Histoire de l'Empire Ottoman, Volume 6, Paris 1836. str. 345.

Feridun Emecen, Osmanli Klasik Çağinda Savaş, Istanbul 2014.

            Nakon sto godina, u vreme Velikog rata kada su vođene borbe za oslobađanje Banata od Turaka, Tatari se u vezi sa Bečkerekom ponovo javljaju u istorijskim zapisima. Dolaskom vojske Ežena Savojskog (1663-1736) u Banat borbe u neposrednoj blizini Bečkereka su se ponovo rasplamsale. Grupa od hiljadu Tatara je izvršila iznenadni napad, u leto 1698. godine na lager-magacin za snabdevanje austrijske vojske u Bečkereku. Pritom su zarobili 400 ljudi i sa plenom se uputila ka Temišvaru, koji je u to vreme bio pod opsadom. U borbama je ranjen i zarobljen sin palatinusa i vojnog stratega Pavla Esterhazija.

Joseph von Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches, Pest 1830. str 651.

M. de Hammer, Histoire de l'Empire ottoman,Volume 3, Paris 1844. str. 279-280.

            O pohodu Tatara Banatom jedan kaluđer iz Čanada 1687. ostavio je zapis: Togda behu Tatari naišli i pleniše Arad i ostala Vlaška biva zapustenija. Uvi togda tuga hrišćanskom rodu? Robče beše groš, a i po pola. Svakako da iskustva i kontakti Srba sa Tatarima tokom ratnih sukoba nisu bila laka i jednostavna, a u sećanjima su ostala duboko urezana.

Dušan J. Popović, Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, Beograd 1955. str 46.

Tatarski kan Gazi II Gerai