Danielova slonovača na Svetskoj izložbi u Beču 1873. godine

Doktor Adolf Pokorni je došao iz Graca u Bečkerek na službu pri vojsci. Privremeno je stanovao kao podstanar kod Konstantina Daniela (1803-1873), gde je upoznao Adelu Daniel (ranije Cimerman), koju su Danielovi usvojili nakon prerane smrti jedinog deteta. Pokorni se 1854. godine ženi Adelom, a od Danielovih dobijaju novu kuću na korišćenje u neposrednoj blizini.

Odnosi između Pokornih i Danielovih su se kasnije drastično pogoršali. Kulminacija sukoba se desila nakon 1868. godine kada su Adolf i Adela otišli za Austriju. Konstantin njihovu kuću ubrzo prodaje, a svoju zaostavštinu usmerava ka sestričini Neri iz Lugoša i obezbeđuje joj 6.000 forinti. Daniel umire 25.05.1873. godine, a borba za bogato nasledstvo između Pokornijevih i rođaka iz Lugoša počinje. Prema sećanju Pavla Aršinova pokretnu zaostavštinu ili ono „što je bilo u kući“ su podelile sukobljene strane između sebe.

Početkom maja 1873. godine dr Adolf Pokorni na Svetskoj izložbi u Beču u okviru Umetničkog paviljona i ugarske sekcije „umetnost i umetnički zanati“ izlaže raspeće od slonovače visine 15 centimetara. Predmet nije datiran, ali se našao u grupi u kojoj su se našli predmeti iz prošlosti. Raspeće je verovatno bilo izuzetne izrade čim je prošlo selekciju komisije i bilo izloženo na tako značajnoj manifestaciji.

Postavlja se pitanje da li je ovaj rad u slonovači stvarno bio iz Danielove kolekcije. Sklonosti doktora Pokornog prema umetnosti nam nisu poznate, ali je značajan podatak da je prilikom aplikacije za izložbu kao mesto rezidovanja naveo Veliki Bečkerek. Sa druge strane iz istorijskih izvora nam je poznato da je Daniel živeo u relativnom blagostanju i u „bogato nameštenoj kući“. O bogatstvu enterijera nam govore i oglasi iz 1872. godine koje je Daniel davao pred kraj života rasprodajući deo imovine. Među predmetima koje je prodavao nalazile su se i „brojne umetnički rađene figure“.

Jedina činjenica koja može govoriti protivu činjenice da raspeće nije bilo u vlasništvu Konstantina Daniela jeste da je ono bilo izloženo u trenutku kada je on i dalje bio živ. Ali sasvim je realno očekivati da ga je Pokorni mogao dobiti na poklon od Daniela ili pak da ga je otuđio bez Danielovog znanja.

D.V.

Literatura:

Vukica Popović, Konstantin Daniel u svetlu novih dokumenata, ZNM XI-2, Beograd 1983.

Officieller Kunst-Catalog: Welt-Ausstellung 1873 in Wien, Wien 1873.

Fotografija sa izložbe dostupna na sajtu Austrijske nacionalne biblioteke:

http://www.onb.ac.at/