Zrenjaninski ćurčija Vojin Đorđević

Istoriju ne pišu samo velika imena, već uglavnom mali ljudi čije priče nam uglavnom ostaju skrivene. Zato ovaj blog pokušava (između ostalog) da otkrije jednu drugu stranu istoriografije – onu manje elitističku.

Godine 2009. sam  bio pozvan od strane prijateljice da zabeležim podatke o jednom svojevremeno poznatom i priznatom zrenjaninskom ćurčiji. Pošto su se direktni potomci ovog ćurčije u to vreme već odselili iz grada, ostalo mi je jedino da analiziram stanje na terenu i potražim materijalne dokaze njegovog rada. Stara i dotrajala kuća sa velikom anfor kapijom i nizom pomoćnih prostorija u ulici Ive Lole Ribara u prvi mah nije pružala mnogo tragova nekadašnjeg ćurčijskog zanata. Međutim, podataka je ipak bilo dovoljno da zaključimo da je ćurčija Vojin Đorđević bio aktivan u periodu od tridesetih do šezdesetih godina XX veka.

Prilikom ovog istraživanja na terenu pronađena je kutija sa starim neprodatim krznenim kapama - šubarama (uglavnom manjih brojeva), ali i primitivna mašina za preradu kože. Ova mašina, koja je u međuvremenu verovatno i potpuno propala, korišćena je za kvašenje i pranje kože. Najznačajniji artefakt pronađen ovom prilikom je diploma ćurčije Đorđevića izdata povodom učešća na zanatskoj izložbi Opštine Zrenjanin iz 1957. godine. Interesantno je da ova izložba nije obrađena u stručnoj literaturi, a o njoj nema nikakvog pomena ni u monografiji grada iz 1966. godine.

D.V.