Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

понедељак, 07. октобар 2013.

Protojerej bečkerečki Žarko Stakić (1864-1935)

(biografija)

- 1864. godine je rođen u Bačkom Petrovom selu (Stari Bečej)
- 1877/8. se konstatuje da je dobar đak – „odlikaš".
- 1885. preveo je sa nemačkog pripovetku za decu „Kaptal“ Franca Hofmana iz 1846. Pripovetka je objavljena u štampariji J. Grčića u Bečkereku.
- 1889. godine je rukopoložen za sveštenika, a iste godine se ženi sa Anom Jovanović iz Elemira
- 1891. sarađuje sa bečkerečkim informativno-kulturnim i političkim nedeljnikom Kolo.
- 1892. ime prote Stakića se nalazi među pretplatnicima za knjigu Život i priključenija Dositeja Obradovića.
- 1897. jerej Stakić admistrira obe bečkerečke parohije
- 1901. pomaže Pavlu Aršinovu u pisanju teksta o Konstantinu Danielu i šalje mu slikarevu umrlicu u Beograd.
- 1903. sarađuje sa Maticom srpskom i šalje izveštaj o duhovnom i materijalnom stanju u narodu. U svom izveštaju on pokazuje predrasude prema seljaštvu, ali skreće pažnju na ozbiljan problem da se usled nedovoljno pravoslavne literature, ljudi okreću ka protestantskim i rimokatoličkim izdanjima.
- 1904. spominje se kao protin pomoćnik
- 1907. prisustvuje tronisanju crkve od strane temišvarskog episkopa u Begej Sen Đurađu (danas Žitište)
- 1908. sveštenik Žarko Stakić iz Bečkereka je učestvovao na konferenciji u Turskom (Starom) Bečeju, koja je predložila osnivanje srpske demokratske stranke.
- 1908/1909. sastavio je parohijski letopis Vavedenskog hrama
- 1910. se nalazi kao redovni član u Saborskom odboru.
- 1912. napisao je tekst „Na Krstov-dan“ za Bogoslovski glasnik
- 1914. proizveden je za protoprezvitera i boravio je pri Uspenskom hramu.
- 1918. u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini je osnovano Srpsko nacionalno veće, a jedan od članova bio je i protoprezviter Žarko Stakić. Nakon ulaska vojske u Bečkerek i skupa ispred Županije, prota Žarko Stakić je u Uspenskom hramu držao blagodarenje i pozdravio srpsku vojsku.
- 1931. prota Žarko Stakić je pomogao osnivanje udruženja pod nazivom "Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica", koja je imala za cilj da podiže moral i narodnost jugoslovenskog naroda, pomaže duhovni rad SPC, skuplja materijalna sredstva za podizanje manastira i drugih verskih ustanova.
- 1934. na svečanoj akademiji u najboljoj dvorani u gradu (zgrada Opštine?) organizovana je svečana akademija udruženja Jadranska straža, a među prisutnima je istaknuto mesto je pripalo proti Žarku Stakiću.

Po ženskoj liniji prota Stakić potiče iz poznate senćanske familije Đorđević iz koje su potekli veliki kulturni pregaoci ove nacije. Brat od tetke mu je bio Stevan Sremac, ujak Jovan Đorđević (pisac himne Bože pravde), a sestrić arhitekta Aleksandar Deroko. Ovim biografskim podacima treba dodati da je ovaj dugogodišnji bečkerečki prota nakon završene bogoslovije radio i kao katiheta u u bečkerečkoj (danas zrenjaninskoj) gimnaziji, gde je kao vaspitač radio na uzdizanju omladine. Važio je za odličnog besednika, a za svoje zasluge odlikovan je naprsnim krstom i ordenom Sv. Save IV reda. Njegov sin je takođe bio poznati kulturni radnik i petrovgradski lekar Momir Stakić.

D.V.

PS
Tekst inspirisan željom M.V. – praunuke protojereja Žarka Stakića

Нема коментара:

Постави коментар