Ikonostas Šerbana Popovića iz Ečke (1744)

 Istorijat

Prilikom prvih istraživačkih radova u srpskoj pravoslavnoj crkvi sv. Nikole u Ečki 1955. godine pronađeni su delovi jednog rasklopljenog ikonostasa. Tom prilikom je pročitan delimično sačuvan natpis pri dnu carskih dveri na kome se nalazi ime Šerbana Popovića i godina slikanja. Ovo je jedan od retkih primera da se prvobitni ikonostas  crkve (kasnije zamenjen ikonostasom Teodora Popovića) sačuva u celosti tokom tako dugog perioda. Nažalost, on je danas završio na tri različita mesta i ljudima nije dostupan u onom pravom izvornom obliku. Jedan deo je ostao u crkvi (krst, arhitrav i ploča sa Deizisom), drugi deo se nalazi u zrenjaninskom muzeju (2 ploče sa povorkom apostola i carske dveri), a treći deo (tri prestone ikone- Hrist, Bogorodica i Jovan Krstitelj) bi trebalo da se nalazi u Vladičanskom dvoru u Vršcu. Ovaj poslednji skup ikona bio je deo velikog projekta u organizaciji Galerije Matice Srpske, Banatske eparhije i drugih institucija, kada su prikupljane i konzervirane sve ikone širom Banata koje nisu u liturgijskoj praksi. Kruna ovog poduhvata bile su izložbe u Novom Sadu i Beogradu. Tom prilikom je javnosti prezentovan deo prikupljenih ikona, među kojima i one Šerbana Popovića iz Ečke. Povod ovog teksta je bio da se napravi makar i delimična rekonstrukcija prvobitnog ikonostasa kako bi posetiocu mog bloga bila jasnija prava veličina ovog dela.

O slikaru...

Šerban Popović je počeo karijeru ikonopisca u slikarskoj družini Andreje Andreoviča koja je iz Vlaške pozvana u oslobođenu Srbiju da ukrasi zidove crkve manastira Vraćevšnice 1737. godine. Posle pada Srbije ponovo pod Turke 1739. članovi ove družine povlače se na sever u Banat koji je još 1718. godine pripao Habsburškoj monarhiji. U Banatu Šerban Popović, ali i drugi članovi prvobitne družine, pronalaze plodno tle za svoje buduće radove. Sa jedne strane trebalo je obnoviti sve one crkve i manastire koje su u periodu od kraja XVII i početka XVIII veka opustošene, a sa druge, Banat još uvek nije bio pod tolikim uticajem baroknog kulturnog modela koji je propagirala Karlovačka mitropolija, pa je zbog toga bio Meka brojnih zografa. Šerban Popović je bio član slikarskog udruženja iz Temišvara. Često je radio samostalno, ali i u saradnji sa drugim ikonopiscima. Učestvovao je u oslikavanju zidova hramova u Lipovi (1739/1740) i Modošu (1752-1755). Samostalno je uradio ikonostase u Ečki (1744), Ivandi, Dežanu (1761), a u saradnji sa svojim mlađim srodnikom Nedeljkom Popovićem ikonostas u Ostrovu (1746).

Duborez

                Značajan segment ovog ikonostasa jeste duborez. Njega je izradio sam Šerban ili neko od njegovih pomagača. Odlikuju ga jednostavne profilacije oko okvira za prestone ikone i predstava jevanđelista na carskim dverima. U vrhu carskih dveri tradicionalno je prisutan islamski luk, a u drugoj zoni su plitko profilisane duborezne arkade koje razdvajaju apostole. Ikonostas je krunisan drvenim krstom sa trolisnim završecima. Ukupno gledano, vidimo jednu težnju ka jednostavnošću (koja krasi i Šerbanove slikane radove) i valovitim oblicima.

Raspored ikona

Ikonostas iz Ečke po svojoj osnovnoj šemi potpuno odgovara ikonostasima post-vizantijskog nasleđa XVI i XVII veka. U prvoj zoni su smeštene četiri prestone ikone najpoštovanijih svetitelja. Do carskih dveri su ikone Isusa Hrista i Bogorodice, a po stranama Jovana Krstitelja i verovatno patrona hrama sv. Nikole. Centralno mesto u prvoj zoni zauzimaju carske dveri. Na njima je Šerban Popović uspeo da oslika sve one predstave koje se obično slikaju na dverima. Središnje mesto zauzimaju četiri jevanđelista, dok je iznad njih predstava Blagovesti, a ispod njih dva dvokrila heruvima. Vertikalno gledano, između jevanđelista u kružnim medaljonima, uklopljenim u postojeći ornament i kolorit, kriju se likovi careva i proroka Solomona i Davida. Ako saberemo širine prestonih ikona i carskih dveri videćemo da pretpostavljena širina prve zone ne odgovara niti širini druge zone, niti širini crkve. Prema tome možemo pretpostaviti da su na ikonostasu postojale i bočne dveri. U drugoj zoni su dve ploče sa po pet apostola između kojih je ploča sa pet  svetitelja. Na ovoj centralnoj ploči su Hrist, Bogorodica i Jovan Krstitelj koji čine kompoziciju Deizis i dva najpoštovanija apostola i utemeljivača crkve, Petar i Pavle. U vrhu ikonostasa na arhitravu stoji krst sa oslikanom predstavom Raspeća Hristovog.

Tradicionalizam

Šerban Popović ikone slika u jednom postvizantijskom maniru sa elementima provincijske varijante epohe Brankoveanu, negovane u kneževini Vlaška krajem XVII i početkom XVIII veka. Sve figure su naslikane prema ustaljenim ikonografskim šemama i bez suvišnih detalja. Pozađe nema nagoveštaje pejzaža, a bogata klasična arhitektura je vidljiva samo na predstavi Blagovesti. Figure su rešene površinski i sa dosta graficizma. One su statične i deluju doslovno zamrznute u svojim pozama. Prestone ikone odlikuje monumentalnost, kako u veličini tako i u proporcijama. Dobar primer za ovo je ikona Jovana Krstitelja na kojoj je cela površina ispunjena dopojasnom figurom. Fon se vidi samo malo pri vrhu ikone. Harmonični odnosi među većim bojenim površinama i intenzivan kolorit takođe su jedna od bitnih odlika Šerbanovog rada. Posebno su zanimljivi odnosi između zelene i snažno crvene boje. Izvesna sloboda u koloritu upečatljiva je za mnoge pridošle zografe koji su delovali u Vojvodini početkom XVIII veka. Tradiciji u izrazu može se pripisati i velika upotreba zlata prilikom oslikavanja svetiteljskih nimbova, fona, krovova slikane arhitekture.

Određenu ikonografsku zanimljivost vidimo na prestonoj ikoni Isusa Hrista. Dopojasnoj figuri Hrista pridodate su figure Bogorodice i Jovana Krstitelja u oblacima. Ovakva kompozicija je poznata kao Deizis, ili simbolično skraćeni Strašni sud. Ovome doprinosi i tekst (koji je obično pisan uz scene Strašnog suda) na otvorenoj knjizi koju drži Hrist: Priđite blagosloveni oca mojega; primite carstvo...(Mt. 25:34). Postavlja se pitanje zašto je Šerban u dva navrata na ikonostasu kompoziciono i ikonografski istakao predstavu Deizisa?

Uticaji Baroka

Ikonopisac Šerban Popović, iako se držao tradicionizma u svom radu, nije ostao imun na uticaje baroka. Ovi uticaji su doduše bili nešto izraženiji u njegovom kasnijem radu. Na ovom ikonostasu  Šerban upotrebljava baroknu biljnu ornamentiku na carskim dverima ispunjavajući prostor oko jevanđelista. Nežne modelacije lica svetitelja sa finim prelazima, posebno onih na prestonim ikonama, takođe su produkti zapadne umetnosti. Uticaji baroknog kulturnog modela osećaju se i u određenim ikonografskim detaljima. Figura Jovana Krstitelja na prestonoj ikoni naslikana je sa krilima. Ova tema je bila izuzetno popularna među slikarima XVIII veka. U ruci Preteče Krilatog je rotulus sa ispisanim rečima: Pokajte se ljudi, jer se približava carstvo nebesko (Jn. 1:29, Mt. 3:2, Mt. 3:10). Ovaj natpis naglašava hrišćansku poruku o svrsishodnosti žrtve i pokajanja, a takve poruke u okviru novoprihvaćenog baroknog modela će imati sve veći i veći značaj. Tekst je i u određenoj korelaciji sa tekstom na prestonoj ikoni Hrista.

Zaključak

                Naizgled samo, ovaj ikonostas deluje kao konglomerat brojnih uticaja, kako u ikonografskom tako i u stilskom pogledu. Šerban Popović je sve to uspeo da pretoči u svoj jasan i upečatljiv izraz. Ako pogledamo samo broj njegovih saradnika i sledbenika postaće nam jasno koliko je njegova pojava u onovremenom Banatu bila značajna i kolikog je traga ostavila.

P:S: Mali predlog

Lokalni političari su u skorije vreme obilazili crkvu sv. Nikole u Ečki i nudili svoju pomoć u sređivanju crkve i porte. Ne bi bilo loše da grad pomogne obnovu ove značajne crkvice, a zauzvrat dobije delove ikonostasa koji se još uvek čuvaju u crkvi, a nisu u liturgijskoj praksi. Na taj način bi se spojili delovi iz crkve i Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Ne bi bilo zgoreg napomenuti i da je cela priča o obnovi crkve podstaknuta uvreženim mišljenjem da crkva ove godine slavi 300-tu godišnjicu, iako taj podatak verovatno nije tačan.

D.V.

Odabrana literatura:

Vukica Popović, Velikobečkerečki slikarski ateljei, Zrenjanin 1969

Dejan Medaković, Srpska umetnost XVIII veku, Beograd 1980.

Dejan Radovanović, Zaštita i obnova Srpske pravoslavne crkve u Ečki, Glasnik DKS br.18, Beograd 1994.

Jelena Knežević, Ikone iz zbirke Narodnog muzeja u Zrenjaninu, Zrenjanin 1993.

D. Živanov- R. Kulić, Ikone Banatske eparhije, Novi Sad 2002.

Ljiljana Stošić, Srpska umetnost 1690-1740, Beograd 2006.

Napomena:

Šema delimične rekonstrukcije sadrži po dve fotografije objavljene u publikacijama Ikone Banatske Eparhije i Ikone iz zbirke Narodnog muzeja u Zrenjaninu.