Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

недеља, 26. децембар 2010.

Misteriozne kule Plankove bašte

U najstarijem sačuvanom parku u gradu, u okviru zgrade Crvenog krsta, nalazi se jedna kula nepoznatog ili možda poznatog porekla. Nekada su postojale dve, ali je jedna usled lošeg stanja srušena, a druga konzervirana i uklopljena u novu zgradu izgrađenu 1936. godine. U okviru Crvenog krsta se nalazilo i sklonište za decu od bombardovanja, koje je tokom Drugog svetskog rata bilo mesto okupljanja ilegalaca. Danas je procenjeno da kula zajedno sa novijom zgradom nema nikakve vrednosti, a pre nekoliko godina je postojala ideja da se kroz park protera put i tako uništi sve što bi nas sećalo na Franju Planka.
Teza I
Početkom XIX veka vlasnik zemljišta na kome su se nalazile kule je bio apotekar Franc Plank (1796-1874). Uz pomoć grada on je na svom zemljištu od bašte uredio park, sazidao kupatilo i podigao kasinu. Posle 1844. godine on prodaje ili ustupa gradu  svoju imovinu i odlazi u potragu za pustolovinama. U drugoj polovini XIX veka prostor oko kula je dopunjen sa nekoliko manjih objekata koje su sve do početka XX veka služile kao gradski rasadnik cveća i drugog rasada. Danas nema kasine a ni kupatila, a od poklona ovog dobrotvora ostade nešto izmenjen park (bez staklene bašte i dr.) i kula. Dosadašnji arhivski podaci nisu objasnili poreklo plankovih kula. Potvrdu da je Plank sazidao kule nalazimo u svedočanstvu njegovog mlađeg kolege apotekara Lipota Mencera. Po njegovom mišljenju kule su građene oko 1840-te godine kao ukras parku.
Ove kule stilski pokazuju uticaje romantizma i poznosrednjovekovnih graditeljskih tradicija. Kulu krase arhitektonski elementi kao što su pilastri, timpanoni, lukovi (na otvorima) i kalota. Kada danas pogledamo ovu rustično građenu kulu videćemo veliko bogatstvo oblika na malom sačuvanom prostoru. Ono što treba posebno istaći je to da građevina nosi orijentalne karakteristike. Pored prelomljenih lukova tu su i testerasto raspoređene opeke na kapitelima pilastra i na vencu timpanona iznad prozora. Plank je verovatno imao uzor u nekim građevinama iz turskog perioda koje su tada još uvek postojale u gradu.
Najbližu stilsku paralelu kulama možemo naći u zvoniku manastira Bazjaša koji je sagrađen negde u periodu 1855-1860. Istom duhu pripada i kapela (danas manastir) kod Bavaništa. Da su Plankove kule ostavile veliki utisak na druge ljude dokaz je i podizanje kule u parku spahije Kiša 1874. godine. Nažalost ova kula nije sačuvana i danas se u žitišćanskom parku vide samo njeni skromni ostaci.
Romantizam se kao stil javio krajem XVIII veka, ali je svoj procvat doživeo u prvim decenijama XIX veka. Na ovim prostorima u arhitekturi on se javlja tek nakon 1850. godine, a u kombinaciji sa drugim stilovima ostaje živ sve do početka XX veka. Sa tim u vezi Plankove kule su pravi pioniri romantizma u nas.
Teza II
Prva teza možda jeste tačna, ali nešto nas tera da mislimo da nešto tu ne štima. Do sada se sve oslanjalo na izjavu apotekara Mencera (rođen 1835.). Ako uzmemo u obzir da su kule podignute kako on veli oko 1840. onda vidimo da je Lipot tada imao svega nekoliko godina. To znači da nije bio svedok događaja, već samo neko ko je čuo određene priče. Postoji i jedna nelogičnost u izlaganju apotekara, a vezana je za godinu gradnje. Izgleda da su Plankove kule bile podignute i pre 1836. godine. Prilikom tražnje kredita za podizanje Kasine Plank izjavljuje da su kupatilo i park gotovi i uređeni.
Druga stvar koja je izuzetno bitna jeste da su kule sagrađene na veštačkom brdašcu koje je zasigurno imalo nekakav raniji kultni karakter. Ono je označeno i na mapama sa kraja XVII veka. Ispred brdašca je u to vreme išao put koji je vodio u utvrđeni grad a preko puta se pružalo tursko groblje. Na južnoj padini je u to vreme bio neki objekat. Verovatno je u pitanju nekakva osmatračnica koja je pratila prilaze gradu. Dolaskom Austrougara i proterivanjem Turaka glavna saobraćajnica iz grada je otvorena preko Velikog (danas pešačkog) mosta i ovaj deo grada je ostao u zapećku. Verovatno je tada i nastao naziv Budžak. Na mapama iz XVIII veka vidimo da su određene građevine postojale na mestu kula. Tako je bilo sve do velike regulacije grada početkom XIX veka. Tada je došlo do presecanja novih ulica, ali je prostor oko kula ostao netaknut. Kao da je neko želeo da sačuva ovaj kultni prostor. Ako uzmemo u obzir da su kule možda nastale pre Planka onda na osnovu prethodnih činjenica možemo reći da su postojali dobri uslovi da se one sačuvaju.
Postoje određene nelogičnosti i kada je reč o načinu podizanja kula. Na starim razglednicama ali i na planu iz 1881. godine vidimo da kule nisu podignute u istoj liniji (osi) i da nisu okrenute prema parku i centru grada već prema u to vreme slabo urbanizovanom delu grada. Što se tiče njihove obrade vidimo jednu doslednost u podražavanju starih oblika koji nisu karakteristični za epohu romantizma. Primera radi, kada se u ovom stilu podražava bogenfriz (venac) on dobija pomalo stilizovane oblike. Da li je možda Plank želeo tako rustične oblike? Da li je namerno sporadično ubacivao kamene kvadere  u strukturu zida kako bi što jasnije kule oslikavale duh prošlih vremena. Možda i jeste, ali da li bi on svoju građevinu ostavio bez krovnog pokrivača da što pre propadne? U to prosto sumnjam. Na starim fotografijama, od kojih neke verovatno datiraju sa kraja XIX veka, vidimo da kule nisu bile pokrivene. Do horizontalnog venca kule su omalterisane i okrečene, a iznad ne. Čak i straćare za rasad bilja izgledaju održavano. Niko ih posle Planka nije sređivao niti rekonstruisao. Prisutna je bila samo želja da se sačuvaju u izvornom obliku. Kule na starim fotografijama ne izgledaju ništa bolje nego što izgleda ova danas sačuvana.
Zaključak
Ono što sigurno znamo je da je današnja kula u Plankovoj bašti sagrađena, ako ne pre, onda negde u periodu oko 1840-te godine i da je tokom svoje istorije postojala potreba da se ona sačuva, izgleda sve do danas. Imao sam prilike da se uverim da posetiocima grada i slučajnim prolaznicima ona danas više skreće pažnju svojim interesantnim oblicima nego mnogo veće i reprezentativnije građevine.

D.V.

Odabrana literatura
Ur.  Aleksandar M. Stanojlović,  Monografija Petrovgrad, Petrovgrad 1938.
Dragoljub Čolić, Kule u Plankertu, list Zrenjanin od 15.02.1969.
Begej Sveti Đurađ – Žitište, Ljubica Budać, Žitište 2000.

4 коментара:

  1. Zapisana je literatura ispod teksta. Davno sam pisao tekst pa se ne sećam da li je tu bilo još nečega....

    ОдговориИзбриши
  2. Bilo bi dobro prouciti ovaj deo grada.Postoji jaka energija na tom prostoru.

    ОдговориИзбриши
  3. Bilo bi dobro prouciti ovaj deo grada.Postoji jaka energija na tom prostoru.

    ОдговориИзбриши