Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

понедељак, 07. фебруар 2011.

Požar u zrenjaninskom pozorištu i njegova obnova (1882-1884)

Vest koja je obišla svet
Kako to obično biva loša vest se daleko čuje. Tako je i sa primerom požara u bečkerečkom pozorištu. Vest o požaru koji je izbio 12. novembra 1882. godine prvi je preneo budimpeštanski list Vasarnapi Ujsag. Međutim, vest je tako odjeknula da su o tome pisali i određeni listovi u Americi (American architect) i Australiji (The Maitland Mercury).
Prema novinskim člancima to veče se u pozorištu davala jedna srpska drama. Uzrok požara je bio pad lampe na petrolej u predvorju, koji je izazvan nekakvim nemarom i gužvom. Iako vatra u prvom trenu nije bila velika ubrzo se podigao veliki dim koji je prodro u pozorišnu dvoranu. Dim je izazvao veliku paniku među posetiocima. Usled opšteg meteža ljudi su počeli da skaču sa galerija u parter. Tom prilikom dosta osoba je povređeno i mnogo kostiju je polomljeno. Jedna žena je u panici iskočila kroz prozor i pritom isekla ruke na staklo. Na sreću nije bilo teških povreda opasnih po život. Ubrzo na lice mesta su stigli vatrogasci koji su uspeli da lokalizuju požar. Međutim, oni su stigli prekasno da bi se spasio parter i bina koji su izgoreli.
Novi zadatak gradskog arhitekte
Obnovu pozorišta preuzeo je gradski inženjer Pelcl, poznat nam po projektima nekoliko zgrada u centru grada. Radovi su bili završeni do 2. oktobra 1884. godine kada je zgrada svečano otvorena. Prilikom obnove cela zgrada u kojoj je svečana dvorana (pozorište je nastalo spajanjem dva objekta) bila je nadzidana i povišena. Tako je dvorana dobila ili novu galeriju, ili novi red loža. Urađena je nova bina, a ispod scene je projektovan prostor za orkestar. Parter je takođe preuređen, a projekt je sadržao čak i nacrte za nove stolice koje su imale mehanizam na podizanje i spuštanje. Nakon obnove posetiocima je bilo na raspolaganju 51 loža (sa 210 mesta za sedenje), 240 posebnih sedišta i 200 stajaćih mesta na galeriji.  Ovom obnovom dvorana pozorišta je dobila dosta od onih karakteristika koje je krase i dan danas. To vidimo i po broju loža koji se nije drastično promenio. Jedino što je došlo do određenog smanjivanja onih koje se koriste, radi smeštanja rasvete, operatera itd.
Ovo je samo mali segment iz bogate istorije zrenjaninskog pozorišta, najstarije pozorišne zgrade u Srbiji, ali i šire. Zdanje danas iziskuje ozbiljne popravke (kao i mnoge zgrade u gradu), ali i stručni rad koji bi otkrio sve dosadašnje graditeljske faze, kojih je bilo mnogo.

D.V.

Novinski članci:
Terrible panic in theatre, The Maitland Mercury (13. januar 1883.)
Tűzi lárma a becskereki színházban, Vasarnapi Ujsag (19. novembar 1882.)
Vesna Karavida, Velika adaptacija pozorišta (List Zrenjanin)
Literatura:
Ur. Todor Malbaški, monografija Zrenjanin, Zrenjanin 1966.

Нема коментара:

Постави коментар