Problem skulpture sv. Jovana Nepomuka u Zrenjaninu

Moj grad je tokom novije istorije pretrpeo brojne promene u svom vizuelnom identitetu. Mnoge od ovih promena su bile pogrešne, i vreme je to pokazalo. Nažalost, građanstvo i nezavisna intelektualna elita ili nije mogla, ili nije htela da ih spreči. Jednostavnom analizom spomenika sv. Jovanu Nepomuku, postavljenog 2008. godine na mesto starije skulpture, osetićemo sve probleme našeg društva u sadašnjosti, ali i prošlosti.

Novopostavljena figura posvećena sv. Jovanu Nepomuku je trebala da bude postavljena na mestu stare figure, koja je uklonjena 1948. godine, u nišu kraj ulaza u Gradsku baštu. Organizatori postavljanja spomenika (koji će se nadam se pronaći u ovom tekstu) pozivali su se na istorijski kontekst i značaj vraćanja ovog simbola gradu, ali se ipak nisu odlučili za rekonstrukciju stare skulpture, koja je bila sasvim moguća.

Staru skulpturu je bilo moguće rekonstruisati jer je sačuvana njena glava (čuva se u župnom uredu), a postoji i stara fotografija sa izgledom cele figure. Kada sam upitao jednog od organizatora zašto se nije prišlo rekonstrukciji, on mi je odgovorio da je stara figura bila ružna. To mi je rekao čovek koji nije stručan da daje ikakvo estetsko mišljenje. Drugi razlog koji su navodili neki od organizatora jeste da, ako bi se uradila kao stara od drveta, ona bi navodno bila meta nekakvih vandala koji bi je zapalili. Inače, skulptura se nalazi na visokom postamentu koji nije lako dostupan, u najstrožem centru grada. Moderna nauka je otišla malo dalje od parnjače, tako da postoje zaštitni premazi koji bi je mogli štititi od vatre. Treći razlog organizatora je bio da je izrada u drvetu skuplja od bronze. Ovo mi nikada neće biti jasno - kako može biti drvo skuplje od bronze? Ako uzmemo u obzir i sam postupak izrade skulpture, onda možemo samo zaključiti da vajar koji je trebao da izradi novu skulpturu nije bio vičan radu u drvetu. Iz određenog razloga, poznatog samo organizatorima, samo ovaj vajar je mogao da radi novu skulpturu, iako u gradu postoje ljudi vični radu u drvetu.

Za podizanje ove skulpture regionalni Zavod za zaštitu spomenika kulture sa sedištem u Zrenjaninu nikada nije dao dozvolu i saglasnost. Pored ovog malog previda organizatora možemo dodati još neke, kao što je nedovoljna transparentnost u radu i odsustvo ozbiljne javne rasprave u koju je trebala biti uključena stručna javnost. Jedina stvar koja je od strane organizatora urađena jeste ta da su obezbedili političku volju, ali i podršku katoličkog i pravoslavnog klira. Ovo im je bilo sasvim dovoljno da dođu do očekivanog cilja.

Za vajara nove skulpture izabran je čovek koji je bio kritikovan zbog njegovih pređašnjih radova u gradu. Mada, to možda i ne bi bio veliki problem da je imao ko da ga uputi kako i na koji način da skulpturu uradi. Svaki svetac ima svoju ikonografiju (način predstavljanja) i svoje atribute. Na novopostavljenoj skulpturi sv. Jovana Nepomuka mi to danas skoro da i ne vidimo.

- O ikonografiji ovog sveca pisao sam u tekstu o Sekelju Bertalanu na ovom blogu.

Druga i izuzetno bitna stvar u analizi su proporcije.  Nova skulptura nema skladnu proporciju sa postojećom nišom u koju je postavljena. Previše je sitna i niša je prosto dominantna u takvom odnosu snaga. Takođe i proporcije same skulpture su bliže nekom detetu negoli čoveku u ozbiljnim godinama. Po rečima samog umetnika on je hteo da izrazi svetiteljevu unutrašnju zrelost, ali mi ne znamo gde je ona skrivena. Ne bi bilo zgoreg dodati i to da likovni izraz samog skulptora uopšte ne odgovara neobaroknom ambijentu same niše i zgrade Opštine.

Postoji još jedna stvarčica koja pravi neopisiv jaz između stare i nove skulpture.  Organizatori su isticali da je novopodignuti Nepomuk, zaštitnik od poplava, okrenut ka Begeju kao najvećoj pretnji gradu. Međutim, više deluje da on gleda u pravcu zgrade suda, a ne prema reci. Skulptor starije skulpture je ovaj problem rešio na mnogo zanimljiviji i lucidniji način. Glava stare skulpture je okrenuta ulevo, u pravcu odakle Begej u stvari prilazi gradu. Pored toga ona je pognuta i na dole. Svetac upozorava na moguće pravce odakle voda dolazi i stražari kako bi zaštitio svoje parohijane.

Postavljanjem ovakve skulpture organizatori su uspeli da unište jednu lepu ideju koja je imala za cilj da izrazi toleranciju, suživot i poštovanje među konfesijama. Sa druge strane, pak, dokazali su da se nepoštovanjem institucija i struke može daleko stići.

                                                                                                           

P:S: Ovom prilikom bih izrazio poštovanje prema svima onima koji su pokušali da spreče postavljanje ovakve nove skulpture: ljudima iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Zrenjanina, novinaru i književniku Zoltanu Babi i dr.

P:S:S: Meni je današnja skulptura ružna, al ko mari za to....

D.V.