Kandilo iz aukcijske kuće Sotbi (prilog zlatarstvu)

Godine 1999. na aukciji renomiranog Sotbija (podružnica Amsterdam) prodato je jedno kandilo poreklom iz Srbije. Ovakav tip kandila se danas čuva u brojnim zbirkama u Srbiji, ali i svetu. Kod nas, i u okruženju, zastupljeno je u riznicama manastira Dečani i Kalenić, u Staroj crkvi u Sarajevu, riznici Gornjokarlovačke eparhije i na drugim mestima. Jedno, namenjeno prvobitno Hilandaru, čuva se i u Protatu (Sveta gora), a dva se nalaze u Palati Oružja u Kremlju (Rusija).  Sva ova kandila su najčešće stilski povezivana sa radovima zlatara kao što su Neško Prolimleković, Vuk iz Bečkereka, ali i sa sarajevskom radionicom. Mnogi natpisi sa kandila još uvek nisu publikovani, a oni koji jesu još uvek nam ne otkrivaju rukodelca, već samo naručioca. Najčešće su datirana u drugu polovinu XVII, a ređe u prvu polovinu XVIII veka. Neko buduće opsežno istraživanje bi moglo da ukaže na veze među određenim zlatarima, kao i moguće načine za prenošenje kalupa iz jedne u drugu radionicu.

Što se tiče kandila iz Sotbija ono donosi određene novosti. Nažalost, na raspolaganju su nam fotografije koje su napravljene više da nam približe likovne i dekorativne elemente, a manje natpise. Na čitljivom delu piše: „Sie kandilo stvori Vuk...“. U pitanju je sasvim izvesno dijak i kujundžija Vuk iz Bečkereka. Na njega upućuje i predstava svetog Georgija koji ubija aždaju. Identičnu pločicu Vuk je upotrebio i prilikom dekorisanja hopovskog jevanđelja iz 1662. godine. Stručnjaci iz Sotbija su pročitali deo natpisa sa godinom proizvodnje i datovali ga u 1648. godinu. Ovaj podatak je značajan jer je u pitanju za sada najranije datovano kandilo ovog tipa, ali i najstariji datovani rad bečkerečanina Vuka.

D.V.