Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

среда, 18. новембар 2009.

Zrenjanin je nekada pravio nameštaj I


Anton Bence & sin, umetna tvornica nameštaja (I deo)
Porodični posao
Istorija fabrike nameštaja Antona Bencea počinje daleke 1861. godine. Posle višegodišnjeg putešestvija i rada po Francuskoj, Švajcarskoj i Beču, Anton (1838-1916) je odlučio da se skrasi u Velikom Bečkereku i tu napravi malu stolarsku radionicu za proizvodnju nameštaja. 1862. godine, u vreme kada Bence pokušava da novcem i iskustvom stečenim u inostranstvu razvije sopstvenu manufakturu, u gradu su već postojale dve radionice za ručno pravljenje nameštaja i tapaciranje. Njih su držali Anau Jozef i Lihovnik Ant. Vremenom je Anton Bence uspeo da potisne ove radionice i da u periodu od 1879. do 1886. svoju manufakturu pretvori u mini fabriku.
Kada se proizvodnja počela zahuktavati vlasnik je poslao svog sina Mikšu (1868-1949) u inostranstvo radi sticanja znanja. Međutim, Anton je ubrzo zadobio tešku povredu i Mikša je morao da se vrati kako bi preuzeo rukovodstvo nad fabrikom. Svoje znanje i preduzimljivost je ubrzo iskoristio da od male fabrike stvori moderno industrijsko preduzeće. Svoju decu je takođe školovao u inostranstvu kako bi nastavio tradiciju uključivanja potomaka u posao.
Zoltan Bence (1902-1986), jedan od Mikšinih sinova, završio je školu Arts and Crafts u Štutgartu. 1924. godine vratio se u Veliki Bečkerek i kao stručnjak za unutrašnje uređenje ubrzo je preuzeo ulogu glavnog dizajnera. Za njega se kaže da je stvarao vrlo „praktičan i udoban nameštaj“. Drugi Mikšin sin, Atila, diplomirao je ekonomiju i po povratku u grad je preuzeo kako organizaciju preduzeća tako i komercijalu. Sa ovako podeljenim poslovima ova dva brata su vodila fabriku sve do kraja II svetskog rata.
Nakon rata i nacionalizacije imovine fabrika je oduzeta vlasnicima. Zajedno sa još jednom fabrikom nameštaja (Pavla Melegija) je pretvorena u jedinstveno preduzeće Žarko Zrenjanin. Jedan od članova porodice Bence kasnije je primljen u radni odnos novoosnovane fabrike, kako bi uspeo da ostvari penziju i svojim iskustvom doprinese tvornici. Duh Bencea je nastavio da živi u novonastalim uslovima sve do kraja XX veka kada je fabrika kao i mnoge druge doživela svoj krah. Privatizacijom preduzeća prestala je izrada umetničkog nameštaja u Zrenjaninu.
Tibor Bence (r. 1939), sin Zoltana Bencea, iako mali u trenutku nacionalizacije, nastavio je porodičnu umetničku nit i posvetio se arhitekturi i slikarstvu. Od 1978. godine aktivan je u Minhenu.
Nameštaj
Danas je izuzetno teško identifikovati i locirati nameštaj koji se proizvodio u fabrici Antona Bencea. On najčešće nije obeležavan jer je prodavan u sopstvenim prodavnicama. Problem je i u tome što to nije bila i jedina tvornica nameštaja u gradu. Krajem XIX veka nameštaj je sigurno nosio karakteristike istoricizma a verovatno i folklora, dok je početkom XX veka trpeo značajan uticaj secesije. Njen uticaj je trajao i nakon I svetskog rata. U Industrijskom kompasu iz 1926. godine nalazimo skromne ali vredne podatke o preduzeću. U fabrici se koristi isključivo tvrdo drvo (bukva, hrasta, javor...), a proizvodi se masivan namestaj, što je svakako odlika Art deko stila. Iz svega gore napomenutog možemo primetiti da su se tadašnji dizajneri trudili da koliko toliko drže korak sa svetskim trendovima.
Imao sam priliku videti jednu Benceovu trpezariju iz perioda Art dekoa. Ona sadrži šest stolica sa tapaciranim sedištima, od kojih su dve sa rukohvatima i namenjene su čelu stola. Tu su i dve masivne furnirane vitrine. Donji delovi su kubični sa po dvoje vrata, dok su gornji manji i elipsoidni. Od posebnog su ukrasa kićanke i rese na ključevima, koje su sasvim moguće rađene u nekoj lokalnoj fabrici.
Kada se u monografiji Zrenjanina iz 1938. spominje da fabrika proizvodi sobni i stilski nameštaj verovatno se misli na njegovu osnovnu namenu u prostoru, privatnu i javnu. Što se tiče soba, kapacitet tvornice je bio oko 1000 godišnje. Po podacima iz 1939, a koji se odnose na obe zrenjaninske fabrike nameštaja, vidimo da je te godine pored 1500 soba proizvedeno i 200 komada kancelarijskog nameštaja i 2100 raznog drugog.

D.V.

PS.
Literatura i izvori biće navedeni na kraju niza tekstova.

субота, 7. новембар 2009.

Paralele iz prošlosti I




















Koincidencija ili uzor...
Slučajnost ili duh vremena...