Usled čestih borbi sa Evropljanima turski pogranični garnizoni često
su bili pražnjeni, pa su pukotine u odbrani često popunjavali južnoslovenskim
plaćenicima ili savezničkim Tatarima. Na pražnjenje lokalnog garnizona u
Bečkereku je svakako uticao banatski ustanak iz 1594. godine. Prvi zapis o
Tatarima u Bečkereku nam govori da je 1597. godine u garnizonu bilo 30
tatarskih konjanika i 50 pešaka.
Gábor Kármán,
Lovro Kunčević, The European Tributary
States of the Ottoman Empire in the Sixteenth and Seventeenth Centuries,
Brill 2013, str 290.
Drugi i mnogo značajniji za istoriju
grada jeste dolazak krimskog kana Gazi II Geraia (1551–1607) 30. avgusta 1598.
u Bečkerek, vakuf fondaciju Mehmed paše Sokolovića, tokom Dugog rata. Turska
vojska je u gradu čekala 45 dana pojačanje sa kanom na čelu, kako bi nastavila
dalje napredovanje. Nakon svečanog dočeka kana u Bečkereku održano je
savetovanje u kom pravcu treba da napreduje tursko-tatarska vojska. Savetovnju
su pored kana učestvovali Saturdži Mehmed paša iz Pančeva, begovi, janičari,
kao i predstavnici vakufa. Od tri moguća pravca (prema Lipi, Lugošu ili Velikom
Varadinu) odlučeno je da se krene prema (danas Arad), koji je opsednut nakon
predhodnog osvajanja Čanada.
Joseph de Hammer,
Histoire de l'Empire Ottoman, Volume
6, Paris 1836. str. 345.
Feridun Emecen, Osmanli Klasik Çağinda Savaş, Istanbul
2014.
Nakon sto godina, u vreme Velikog
rata kada su vođene borbe za
oslobađanje Banata od Turaka, Tatari se u vezi sa Bečkerekom ponovo javljaju u
istorijskim zapisima. Dolaskom vojske Ežena Savojskog (1663-1736) u Banat borbe
u neposrednoj blizini Bečkereka su se ponovo rasplamsale. Grupa od hiljadu
Tatara je izvršila iznenadni napad, u leto 1698. godine na lager-magacin za
snabdevanje austrijske vojske u Bečkereku. Pritom su zarobili 400 ljudi i sa
plenom se uputila ka Temišvaru, koji je u to vreme bio pod opsadom. U borbama
je ranjen i zarobljen sin palatinusa i vojnog stratega Pavla Esterhazija.
Joseph von Hammer,
Geschichte des osmanischen Reiches,
Pest 1830. str 651.
M. de Hammer, Histoire de l'Empire ottoman,Volume 3,
Paris 1844. str. 279-280.
O pohodu Tatara Banatom jedan
kaluđer iz Čanada 1687. ostavio je zapis: Togda
behu Tatari naišli i pleniše Arad i ostala Vlaška biva zapustenija. Uvi togda
tuga hrišćanskom rodu? Robče beše groš, a i po pola. Svakako da iskustva i
kontakti Srba sa Tatarima tokom ratnih sukoba nisu bila laka i jednostavna, a u
sećanjima su ostala duboko urezana.
Dušan J. Popović,
Srbi u Banatu do kraja XVIII veka,
Beograd 1955. str 46.
Tatarski kan Gazi
II Gerai