Nikola Arsenović (1821/2-1887) nakon završenog krojačkog zanata i
otvaranja sopstsvene radionice putuje prostorom na kome žive južnoslovenski
narodi i beleži njihovu nošnju u vidu akvarela. Najveći deo njegovih radova
(414 komada) je otkupila država Srbija i danas se čuvaju u Etnografskom muzeju
u Beogradu.
Među akvarelima Nikole Arsenovića nalazili su se nekada i oni urađeni
u Banatu. Međutim, oni su često pozajmljivani slikarima, da im služe kao predlošci
za nošnje prilikom rada na slikama. Ostalo je zapisano da su akvareli
pozajmljivani slikaru Đorđu Krstiću u trenutku kada je radio sliku Sveti Sava blagosilja Srpčad i Đorđu
Milovanoviću kada je radio Svetosavsku
diplomu. Nije isključeno da su akvareli pozajmljivani i drugim slikarima.
Usled čestih pozajmljivanja i nevraćanja akvarela od strane slikara ili na
drugi način, akvareli nastali u Banatu su nestali, a sa drugih područja
današnje Vojvodine ih je ostalo samo dvanaest.
Pored rada na beleženju nošnji u vidu akvarela Nikola Arsenović se
zalagao i za otvaranje zanatskih škola. Takođe je radio i na priručniku koji je
trebao da se u njima koristi. Prvi pokušaj otvaranje škole je imao juna 1868.
godine u Kikindi, a već sredinom jula iste godine on boravi istim zadatkom u
Velikom Bečkereku, a kasnije i u Rumi i Irigu.
Dolazak Nikole Arsenovića u Bečkerek možda nije slučajan jer je
moguće da su u gradu boravili njegovi rođaci. Među bečkerečkim trgovcima se
spominju imena Konstantina Arsenovića (1848-1850) i Petra Arsenovića koji je
držao trgovinu špeceraja i materijala (1862-1871).
Od svih Arsenovićevih pokušaja za otvaranjem škole jedino je
sigurno da je to uspeo da ostvari u Bečkereku. To nam je poznato jer je iza
njega ostao akvarel pod nazivom „Zanatlijska škola u Velikom Bečkereku“.
Prostorije za školu su 14. jula smeštene u domu srpske škole najverovatnije pri
Uspenskom hramu. Škola je imala dvadeset polaznika i verovatnije je da je bila
više kurs negoli prava škola.
Akvarel škole u Bečkereku, koji je poznat i pod nazivom „Kako
Arsenović među Jugoslovenima Zanatlijska udruženja stvara“ do danas nije
publikovan iako se čuva u Etnografskom muzeju i dostupan je istraživačima.
Postoje samo šturi opisi, koji opisuju sliku kao žanr scenu. Na njemu je prikazana
učionica sa polaznicima, školskim pomagalima i sa Arsenovićem kao predavačem.
Akvarel je slikan u malom formatu, a postojalo je i nekoliko većih kojima se
izgubio svaki trag. Iz Arsenovićevih pisanija znamo da je uradio nekoliko
mlađih i većih varijanti škole sa namerom da ih proda. Ovi veći formati nisu
otkupljeni za muzej i njima se gubi svaki trag.
D.V.
Literatura:
Nikola Zega, Zbirka Nikole Arsenovića, Narodna
starina 5, Zagreb 1923.
Mitar S.
Vlahović, National Costumes of Serbia,
Beograd 1954.