Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

четвртак, 22. јул 2010.

Glave dimnjaka u zrenjaninskoj arhitekturi


U vremenu potrošačkog društva, kada su postali bitni izlozi, panoi i bilbordi,  malo je onih stvari iz istorije arhitekture koje privlače pažnju posmatrača. Jedino još krovovi deluju koliko toliko sigurno od napada svetlećih reklama. Upravo na tim mestima se kriju mali arhitektonski elementi koji svojim oblikom mogu da daju posebni estetski doživljaj jednoj građevini.
Ako bi se koristili arhitektonskim rečnikom onda bi dimnjak okarakterisali kao jedini otvor na petoj fasadi. Ako bi pak koristili više simboliku i etnologiju onda bi on bio veza između najsvetijeg dela kuće - ognjišta i staništa bogova - neba. Kako god bio okarakterisan on je postao skoro neizostavan deo jedne starije građevine.
U arhitekturi Zrenjanina je uobičajen oblik dimnjaka kvadratnog preseka, ozidan opekom, sa više ili manje naglašenom glavom. Među ovim prilično jednostavnim oblicima postoje i oni koji odudaraju od takvog standarda i plene svojim izgledom. Jedan tip dimnjaka je bio prilično dominantantan početkom XIX veka, a to je upravo dimnjak koji je krasio zgradu opštine (ranije županije).
Na zgradi građenoj između 1816. i 1820. godine u sjajnom kontrastu se nalazi horizontalna masa građevine i visoki vertikalni dimnjaci koji prosto flankiraju centralni rizalit kao nekakvi obelisci ili kule koje nas upućuju na glavni ulaz. Najzanimljiviji ukras ovakvog dimnjaka bila je metalna kapa koja se sužavala ka vrhu. Ovakav tip dimnjaka postojao je ranije na kaštelu porodice Lazar u Ečkoj (1816-1820) i na još nekoliko zgrada u centru grada. Nažalost, do danas se oni nisu sačuvali. Prilikom rekonstrukcije zgrade opštine (1885-1887) promenjeni su oblici dimnjaka. Nešto izvijenije novije forme bile su bliže izmenjenim i bogato ukrašenim neobaroknim fasadama.
Posebnu draž jednom ravničarskom gradu i njegovoj vizuri daju dimnjaci industrijskih preduzeća. Na najvišem delu kompleksa pivare ističe se jedan okrugli i profilisani dimnjak koji pleni svojim dimenzijama i oblikom. Ovaj dimnjak, građen verovatno krajem XIX veka, ima dvostruku metalnu kapu.
Početkom XX veka kada je zavladao stil secesije u arhitekturi dimnjaci postaju slobodnije oblikovani a njihovo grupisanje i raspored daju poseban pečat građevinama. 1910. godine arhitekta Ištvan Bart gotovo skulpturalno je obradio dimnjak prilikom rekonstrukcije fasade kuće Lipota Goldšmita. Postavljen na vrhu građevine i na centralnoj osi fasade on predstavlja pravu krunu građevine. Sasvim drugačiji primer su dimnjaci na Elekovoj vili takođe iz 1910. godine. Iako jednostavno oblikovani njihov stepenast raspored i odnos prema celoj građevini prosto privlači pažnju posmatrača.  Nažalost ovi dimnjaci nisu restaurirani tokom nedavnih konzervatorsko-restauratorskih radova na građevini i danas ne postoje.

P.S.
Inspirisan Derokom...
D.V.

            


            

четвртак, 15. јул 2010.

Crtice iz života Oldalovih (prilozi)

- Tokom 1850-tih godina fotografija nije jedina oblast iz nauke i tehnologije onog doba u kojoj se Ištvan (Stefan) Oldal oprobao. U časopisu Austrijskog udruženja inženjera za godinu 1858. godinu navodi se da je u avgustu mesecu stigla vest iz Bečkereka da je majstor crtanja Oldal izumeo mašinu koja pomaže i olakšava poljoprivrednicima posao. Nažalost u pitanju je kratka vest koja ne pruža nikakve dodatne informacije o vrsti izuma. Ipak iz ovog podatka možemo izvući nekoliko zaključaka. Možda najvažniji bi bio da se Oldal u to vreme nije u potpunosti posvetio fotografiji (jer se nije tako potpisao) i svakako da je to bila faza u njegovom životu koja je nosila brojna lična eksperimentisanja u raznim oblastima.
- Između 1892. i 1894. godine Oldal stariji je jednom fotografijom skrenuo pažnju brojnim svetskim časopisima iz oblasti fotografije (Anthony's photographic bulletin, Photographische Korrespondenz i dr.). Ova interesantna fotografija je bila prikazana na susretu amaterskih i profesionalnih fotografa u Beču. Na njoj je prikazana Fatamorgana fotografisana na pustari kod Karlova (danas Novo Miloševo). Igra svetlosti u kombinaciji sa prirodnim fenomenom fatamorgane, a opet u kontrastu sa mirnim travnatim površima – poljima i livadama, ostavili su snažan utisak na onovremenu stručnu javnost. Čini se da je Oldal pored sjajnih portreta i veduta koje je radio u samom gradu ostavio iza sebe i brojne radove koji su rađeni u prirodi u duhu umetničkih talasa iz druge polovine XIX veka. Ako se Oldalova fotografija Vršidba u Padeju može konceptualno porediti sa Barbizonskom školom i realizmom, onda je svakako Fatamorgana bliža impresionizmu.
- Ištvan Oldal mlađi je u periodu oko 1910. godine na poleđini svojih fotografija stavljao britanski kraljevski grb. Na prvi pogled mogli bismo reći da je Oldal bio angažovan od strane britanske krune ili pak od strane plemićkih porodica koje su bile bliske kruni. U XIX veka kada je fotografija bila u povoju ovaj grb je upravo to i označavao ali je ubrzo čak i među britanskim fotografima on zloupotrebljavan. Britanski grb našao sam i na fotografijama budimpeštanskog fotografa Nemet Alajoša. Bilo kako bilo, buduća istraživanja i dodatni arhivski podaci bi razrešili dilemu da li je Ištvan Oldal mlađi uspeo da fotografiše kraljevsku porodicu ili je možda samo boravio u Britaniji.

D.V.