Novi tragovi – stari fragmenti

Tokom septembra meseca tim Narodnog muzeja Zrenjanin u sastavu arheolog Aleksandar Šalamon i istoričar umetnosti Dejan Vorgić izlazili su u dva maha na teren kako bi ispratili radove koji su izvođeni na lokalitetu „Stara pijaca“ u zaleđu građevinskog kompleksa Opštine. Kopanje od strane radnika na tom potezu izvedeno je u vidu uzdužnog rova, širine 1 m i dubine oko 90 cm. Ispuna rova u najvećoj meri predstavlja nasutu podlogu za asfalt koja je nastala u periodu nakon Drugog svetskog rata, ili se radilo o nivelaciji terena koji je bio predviđen za novija urbanističkih rešenja. Ona je sastavljena većim delom od peska u kombinaciji sa drugim starijim materijalom koji je služio verovatno kao supstrukcija, kao što su ulomci kamena sa nekadašnje kaldrme, opeke iz 19. veka, dok je ispod toga zemlja različitog porekla. Na profilima rova se u pojedinim delovima mogu uočiti različiti ruševinski horizonti i to u potezu severno od ulaza u “Rusku crkvu” (sv. Arhangel Mihailo). U tom složenom i tokom vremena izmešanom materijalu pronađeni su različiti ulomci keramike koji svedoče o burnoj prošlosti našeg grada.

1.

            Najstariji primerci pronađenih fragmenata datiraju iz vremena turske vladavine (16-17. vek), a najmlađi iz 19. veka (slika 1.). U pitanju su delovi posuda, profilisani obodi lonaca, delovi tanjira, ali i jedan fragment deblje zeleno glazirane keramike koja je nekada bila u svostvu crepa. Ovaj crep bio je postavljen na krov Opštine prilikom rekonstrukcije građevine 1885-1887. godine. Jedan deo pronađenog materijala glaziran je zelenom i belom glazurom, a drugi predstavlja sivu keramiku sa primesama peska u strukturi. Usled nedefinisanog arheološkog konteksta, fragmente je teško preciznije datirati bez dalje analize i istraživanja. Pored lokaliteta „Stara pijaca“ analiziran je i površinski sloj dvorišta Opštine. Tom prilikom pronađen je pored ulaza u Gradsku baštu i jedan fragment oboda od keramičke posude (slika 2.), okvirno datiran u srednji vek (do 16. veka). U odnosu na prethodno pomenute delove posuda njegova struktura je grublje izrade. Spoljna površina fragmenta mu je mrko-sive, a unutrašnja nagorelo crne boje.

       Tokom narednog perioda stručnjaci Narodnog muzeja nastaviće rad na analizi tla i strukture užeg gradskog jezgra, kako bi se dobila što bolja slika ovog prostora u prošlosti grada, koja će dovesti do pravog arheološkog rekognosciranja terena i nadamo se novih saznanja.

D.V. & A.Š.

2.

ЈАПАНИЗАМ У БАНАТУ: 1869-1969.

16. маја 2018. године у Малом салону Народног музеја Зрењанин у оквиру манифестације Национална недеља музеја биће отворена изложба под називом "Јапанизам у Банату" аутора кустоса- историчара уметности Дејана Воргића. По први пут у виду изложбе публика у Србији имаće прилику да се упозна са термином Јапанизма и његовом уметничком рефлексијом у датом простору.

Народни музеј Зрењанин има дугу традицију чувања и неговања јапанске културе на простору Баната. Након Другог светског рата, када је маја 1945. организована и постављена стална поставка Музеја од стране тадашњег кустоса Лазара Николића и сликара Васе Поморишца, на њој су се између осталог нашли и предмети израђени у Јапану. Много година касније (2005) ово ће бити поновљено захваљујући дугогодишњем вишем кустосу Примењене збирке Милеви Шијаковић. Године 2009. Уметничко одељење Музеја организовало је са великим успехом „Дане јапанске културе“, који су подсетили јавност како на јапанску уметност у прошлости, тако и на њена савремена стремљења. „Јапанизам у Банату“ представља логичан след ове манифестације, а непосредни повод је пре свега обележавање 50 година од потписивања првог и још увек за Србију важећег споразума о културној сарадњи између тадашње ФНР Југославије и Јапана. Ова изложба, са једне стране, има за циљ да презентује покретна културна добра која потичу са простора Јапана, или су пак настала под његовим утицајем, а чувају се у банатским јавним збиркама и приватним колекцијама. Са друге стране, она истражује културне и уметничке везе између Баната и Јапана пре званичног потписивања уговора о културној сарадњи 1968. године.