Pozivnica za Vasu Pomorišca

Vasa Pomorišac (Modoš, 1893. - Beograd, 1961) je bio slikar i profesor na Likovnoj akademiji i Akademiji primenjenih umetnosti. Sa uspehom se bavio kako slikarstvom, tako i primenjenom umetnošću (vitraži), ali i likovnom kritikom. Bio je jedan od osnivača umetničke grupe Zograf, i član udruženja Lada i ULUS. Poznat je i po tome što je bio jedan od prvih srpskih umetnika koji je studirao na Kraljevskoj akademiji u Velikoj Britaniji.

Pozivnica (ovom prilikom prezentovana) urađena je prilikom organizovanja prve posleratne retrospektivne izložbe ovog umetnika u Umetničkom paviljonu u Beogradu, poznatom i pod nazivom Cvijeta Zuzorić. Izložba je privukla veliku pažnju tadašnje javnosti i kritike. Miodrag B. Protić je napisao članak o izložbi u listu NIN, a Aleksa Čelebonović u listu Borba. Naredne godine sa slikarstvom Vase Pomorišca upoznala se i publika u Gradskom muzeju u Zrenjaninu.

Račun – memorandum Srpske štamparije iz Bečkereka 1908.

Napomena:

Račun sa secesijskim dekorom je izdat crkvenoj opštinskoj blagajni u Melencima za prodaju 2 porezne knjige i 250 tabaka papira.

Srpska štamparija Save Tolickog

Osnovana je 1907. godine u kući Julija Matejića (1926. na njenom mestu sagrađena Panjijeva palata). Sava Tolicki je držao štampariju do 1935. godine, kada je nakratko preuzima njegova udovica Katica. Od 1936. godine štampariju drži Milivoje Martinov, koji je seli u dvorišnu zgradu u okviru pozorišta. Nakon rata štamparija je nacionalizovana 1946. godine.

Tokom svog postojanja štamparija je izradila brojne knjige, priručnike, udžbenike, brošure, plakate, kao i kancelarijski materijal. U međuratnom periodu je štampala novine „Banatski glasnik“, a od kapitalnih izdanja treba pre svega istaći monografiju grada Petrovgrad (Veliki Bečkerek) iz 1938. godine. Među drugim značajnim izdanjima izdvajaju se i letopis Nenada Baračkog pod nazivom „Pravoslavna srpska parohija u Bega sv. Đurđu krajem 1908. godine“ i „Sabrana književna dela M. Jevtića“ iz 1940. godine.

Račun Dimitrija Nedeljkovića iz 1869.

Račun  za barut iz 1869. godine. Dimitrije Nedeljković je držao trgovinu špeceraja, materijala i mešovite robe u Velikom Bečkereku u periodu 1848-1870. 

Nagradno pitanje

Za čije ubistvo je osumnjičen plemić Jovan Jagodić?
(ako neko zna odgovor može ga napisati u vidu komentara)

Pismo Jožefa Varkonjija

Ukratko o slikaru Jožefu  Varkonjiju

(1878. – 1938.)

Posle završenih studija u Budimpešti dolazi u Zrenjanin gde radi kao činovnik. Jedan je od osnivača grupe zrenjaninskih slikara koji su delovali pod nazivom Velikobečkerečki impresionisti. Svoja iskustva stečena u slikarskoj koloniji u Nađbanji pokušava da prenese u Zrenjanin. Preko leta otvara vrata svoje kuće (preuređene u više slikarskih ateljea) slikarima širom Vojvodine. Njegov rad je kasnije uticao na osnivanje likovne kolonije Ečka  1956. godine.

Veliki Bečkerek, 26.mart 1929.god.
         

Poštovani gospodine!
Primio sam Vaš telegram i zahvaljujem se na ljubaznom pozivu.
Na žalost nisam mogao doći zbog prehlade,
ali čim mi zdravlje dozvoli posetiću Vas u Vašem domu i
time Vam se odužiti za srdačan i obavezujući poziv.
Već odavno želim to da učinim jer znam da posedujete dragocenosti. 
I ja se mnogo interesujem za njih a one potvrđuju Vaš prefinjen ukus. 
Rado ću Vam se pridružiti u posmatranju ovih dela i diviti im se kao što Vi to tako često činite.
Inače sam se zaželeo Vašeg kraja, jer nekad sam mnogo lepih trenutaka proveo u blizini, 
Na Demko salašu kod pokojnog čika Ferija i tetke Mari, a s pokojnim čika Palijem sam više puta lovio u okolini. 
Što se zečeva tiče posle potrage uspeli smo uloviti jedan par, koji ću Vam danas ili sutra poslati na  Vašu adresu.
Naposletku želim Vam srećne Uskršnje praznike.
Srdačan pozdrav i duboko poštovanje: 
   
                                                       Jožef  Varkonji 

Prevod sa mađarskog Monika Solarov.

Adresa primaoca pisma poznata redakciji Banateke.

Bečkerečke kočije (bez konja debelih)