Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

среда, 30. мај 2012.

Veliko-bečkerečka fabrika tepiha u zapisu iz 1900.

Zahvaljujući digitalizovanoj biblioteci u Hajdelbergu dostupnoj na internetu u mogućnosti smo da dobijemo dodatne informacije o umetničkoj prošlosti Zrenjanina. U nemačkom časopisu Deutche Kunst und Dekoration (br. 6) za 1900. godinu nalazi se interesantan članak pisan od strane Anonima (S) na temu Umetničko tkanje u Ugarskoj. Dobar deo ovog teksta nam donosi, manje ili više poznate, informacije o bečkerečkoj fabrici tepiha, i mi ćemo ga preneti u sažetom obliku...

....Da umetnost tkanja u južnoj Ugarskoj ide u pravom smeru pokazuje i osnivanje škole u Bečkereku 1884. godine, u kojoj se mlade devojke obučavaju od strane stručnih lica. Ova škola, posle brojnih finansijskih teškoća, uspela je da preraste u akcionarsko društvo sa nazivom Veliko-Bečkerečka fabrika tepiha (1894). Ceo projekat svesrdno je podržao tadašnji javni beležnik Torontalske županije, Jene Ronaj. Nakon četiri godine početničkih bolesti, jer kako kaže pisac umetnost je jedno a biznis je nešto sasvim drugo, fabrika je morala da se proda holandskim akcionarima. Sa novim kapitalom početne teškoće u funkcionisanju fabrike su lakše prevaziđene. Počinje proizvodnja smirna-tepiha, kao i upotreba mehaničke proizvodnje, a broj radnika raste na 200. Svi ovi napori doveli su do toga da se bečkerečka fabrika tepiha predstavi na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

U časopisu su publikovane i tri fotografije tepiha proizvođenih u Veliko-bečkerečkoj fabrici tepiha i mi ih ovom prilikom prenosimo.





















Dizajneri:
Pal Horti (1865-1907)
-Peštanski slikar, dizajner i profesor u školi industrijskog dizajna. Višestruko je nagrađivan za svoje radove u metalu, drvetu i keramici. Radio je u duhu mađarske secesije. Prerano je umro u Bombaju na jednom od svojih mnogobrojnih studijskih putovanja.
Herman Friling (1867-1940)
-Berlinski slikar, ilustrator i dizajner enterijera. Posle završene škole Kraljevskog muzeja dekorativnih umetnosti posvećuje se dizajniranju predmeta od keramike i metala u duhu secesije.
Šandor Nađi (1869-1950)
- Mađarski slikar, grafičar, pisac i dizajner. Bio je učenik Bertalan Sekelja, a školovao se i u Rimu i Parizu. Šandor je jedan od osnivača čuvene umetničke kolonije Godolo. Bio je izuzetno svestran umetnik koji se okušavao u brojnim umetničkim tehnikama (mozaici, vitraži, murali...).

Izvor:
http://digi.ub.uni-heidelberg.de/diglit/dkd1900/0009/image?sid=96ea2d8ef5d3916c40e075fb6f92d3ca#current_page

субота, 12. мај 2012.

Tragom starog graditeljskog nasleđa u Zrenjaninu

(povodom novih otkrića)

U periodu od 25.04-05.05.2012. na Trgu slobode, u trouglu zgrada Opštine, muzeja i škole Nikola Tesla, rađeni su radovi na rekonstrukciji saobraćajne signalizacije. Prilikom kopanja rovova nađeni su ostaci starijih građevinskih poduhvata, a Zavod za zaštitu spomenika je pozvan da, nažalost, samo isprati radove.
                 Ispred južnog krila zgrade Opštine, neposredno ispod asfalta, pronađen je zid od cigala za koji se osnovano sumnja da je bio temelj nekadašnje ograde zgrade Županije, koja je postojala na tom mestu u periodu od 1887. do 1962. godine. Sa druge strane, na trotoaru ispred zgrade muzeja, neposredno ispod asfalta, pronađena je stara staza od naslaganih cigala na kant. Na osnovu starih fotografija sa kraja XIX i početka XX veka možemo videti jedan splet staza i površina od opeke, lomljenog kamena i kaldrme koja je prekrivala nekadašnji trg, tako da možemo konstatovati da je staza bila deo ovog konfuznog sistema koji je nastajao tokom određenog dužeg perioda.
                Najznačajnije, ali i najmisterioznije je svakako otkriće jednog zida kod samog ugla južnog krila zgrade Opštine, koji počinje na dubini od oko 70 cm i spušta se u dubinu na više od 180 cm. Zid se pruža u pravcu juga, tj. Begeja. Prilikom kopanja konstatovan je ispod današnjeg sloja betona i lomljenog kamena i sloj paljevine širok tridesetak santimetara, koji je po svemu sudeći nastao 1807. godine u velikom požaru koji je ruinirao staro gradsko jezgro. Šira i dublja analiza otkrivenog zida apsolutno nije bila moguća, jer su radovi izvođeni velikom brzinom (zbog nastupajućih izbora), ali i zbog toga što niko ne bi hteo da finansira poduhvat koji bi proširio zonu iskopavanja oko novootkrivenog zida.
                Pošto nije bilo moguće uraditi opsežnija istraživanja ostaju nam samo pretpostavke šta bi ovaj zid mogao da predstavlja. Prva pomisao bi mogla biti da se radi o staroj kanalizaciji iz XIX veka, ali je zid ipak pomalo predubok za tako nešto. Opet, ako zid uporedimo sa slojem paljevine koji bi moglo biti iz 1807, vidimo da se zid nalazi na mnogo dubljem arheološkom sloju i mogao bi biti stariji. Sa druge strane, ni stare mape grada nam ne pružaju previše informacija. Na mapi iz 1881, koja prikazuje stanje iz vremena pre dogradnje bočnih krila Opštine, vidimo da je na tom mestu postojao jedan objekat koji je izlazio iz linije današnje regulacije. Međutim, sigurne potvrde za ovo svakako da nema. Ostaje nam samo da se nadamo da će neko buduće istraživanje odgovoriti na ovo pitanje iz prošlosti našeg grada.

D.V.
Special thanx: arheo. Marija Radosavljević Bešlin