Zbirka stakla - Vorgić

Redakcija Banateke sa ponosom Vas poziva da posetite izložbu "Dve pasije - jedna izložba", u okviru koje će biti izloženi stakleni predmeti iz zbirke Vorgić. Sa temom od istoricizma do modernizma javnosti će biti predstavljeno 60 eksponata koji su dizajnirani u periodu od poslednjih decenija XIX veka, pa sve do 60-ih godina XX veka. Iako većina predmeta pripada snažnoj umetničkoj praksi, ima i onih koji pripadaju etnološkom i industrijskom nasleđu grada i okoline. Izložba je organizovana sa ciljem da se podstakne kolekcionarstvo, ali i pomere granice u samom proučavanju stakla na našim prostorima.

Aleksej Nikiforović, velikobečkerečki moler (1756-1808)

Biografija

Aleksej Nikiforović je rođen u Bečkereku 1756. godine. Prerano (pre 1765) ostaje bez oca, poznatog bečkerečkog ćurčije Nićifora. U popisima iz perioda 1765-1773. kao glava kuće se navodi njegova majka Sara. Imao je još brata i sestru. Oko 1770-te prve slikarske pouke prima od bečkerečkog molera Dimitrija Popovića (1738-1796), koji mu je bio kršteni kum. Na osnovu njegovog likovnog izraza možemo reći da je bio upoznat i sa zrelijim fazama baroka, koje nije mogao naučiti od njegovog prvog učitelja Dimitrija, tako da možemo pretpostaviti da je učenje nastavio kod nekog drugog slikara. Nažalost, poslednji poznati podatak o ovom slikaru nam je njegova smrt 1808. godine.

 Slikarska delatnost               

Jedino sačuvano poznato delo Alekseja Nikiforovića je ikonostas u pravoslavnoj crkvi arhangela Mihaila i Gavrila u Iđošu, koji je oslikan 1802. godine. Ovaj ikonostas odiše svojom retrogradnošću ranog baroka, iako je slikan u periodu kada se već uveliko prešlo na zrelije faze baroka i utirao put prema klasicizmu. Šema ikonostasa i raspored ikona su rađene pod uticajem bečkerečkih slikara Dimitrija i Georgija Popovića. Likovni izraz na ikonostasu je dosta neujednačenog kvaliteta i ovo se u nedostatku arhivskih podataka može različito tumačiti. Moguće da Aleksej nije imao konstantniji rad sa svojim učiteljima, koji bi ga doveli do sopstvenog jasnog likovnog izraza ili su pak neki delovi ikonostasa rad njegovih pomoćnika. Primera radi, na ikonama na parapetu nema nikakvog nagoveštaja pejzaža, dok je isti na ikoni Sv. Georgija lepo razvijen i uklopljen. Neujednačenost se vidi i pri obradi figura, koje u najvećoj meri deluju statično (kao da poziraju prilikom slikanja portreta), dok sa druge strane arhanđel iz Blagovesti odiše lakom elegancijom pokreta. Likovni izraz Alekseja Nikiforovića odiše slabostima u crtačkom smislu, obradi kompozicije i prostora, ali se zato vidi jasna njegova volja da podražava zrelije faze baroka i manirizam Teodora Ilića Češljara sa čijim radom je najverovatnije bio upoznat. Na ovo nas upućuje izduženost figura i njihova poremećena proporcija, ali i modernije shvatanje perspektive od njegovih prvobitnih učitelja. Nažalost ikonostas u Iđošu spada u poznije radove Alekseja Nikiforovića i prava je šteta što nam nisu dostupni njegovi radovi iz ranijeg perioda kako bi mogli da pratimo razvitak ovog, kako se i sam potpisivao, bečkerečkog molera.

D.V.

Literatura:

Dušan J. Popović, Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, Beograd 1955.

Vukica Popović, Velikobečkerečki slikarski ateljei, Zrenjanin 1969.

Bratislava Kostić, Aleksej Nikiforović, Saopštenja IX, Beograd 1970.

Jelena Knežević, Dimitrije Popović (1738-1796), Zrenjanin 2001.

Paralele iz prošlosti VI

Bidermajer slika publikovana u knjizi Guter und schlechter geschmack im Kunstgewerbe od Gustava Pacaureka (1912)
vs
Rad bečkerečkih vezilja iz kolekcije Banateke

Paralele iz prošlosti V

Alfred Mesel (1853-1909) - Robna kuća Verthajm (Berlin) - 1900-1904.
vs.
Ištvan Detki - Salon nameštaja Bence/Simpo (Zrenjanin) - 1909.

Odgovor na nagradno pitanje

http://banateka.blogspot.com/2012/01/nagradno-pitanje.html

Jovan Jagodić je bio osumnjičen za misteriozno ubistvo Irme Molnar iz Beograda.

Mali čobanin je otkrio leš Irme (dev. Prešl) Molnar 20. jula 1929. godine na jednoj njivi. Alarmirana je žandarmerija koja je odmah izašla na teren gde je leš pronađen. Dok je još trajao uviđaj naišao je kolima veleposednik (pre I svetskog rata bi rekli plemić) Jovan Jagodić, koji je opazio žandarmeriju na svom posedu. Sišavši sa kola da vidi o čemu se radi upoznao se sa celim slučajem i identifikovao telo ubijene. Početna istraga je donela i prve zaključke. Irma je udavljena kanapom i na konju doneta na mesto, gde je njen leš pronađen. U prvi mah se pomislilo da je ubijena od strane razbojnika (hajduka) jer je nedostajao medaljon koji joj je visio oko vrata, ali detaljnim pregledom tela je utvrđeno da je od sedam njenih džepova na odelu šest prazno a u sedmom su pronađeni novac, ključevi, sapun i perorez. Pošto je telo prebačeno sa mesta zločina ustanovljeno je da je ubica imao dovoljno vremena da pretraži telo i uzme novac, što nije učinjeno, pa je teorija o razbojnicima ubrzo odbačena.

Irma Molnar je bila bogata udovica u 70-tim godinama. Pre I svetskog rata je imala u posedu preko 2000 jutara zemlje u Banatu. Posle rata je prodala deo zemlje i počela da ulaže u nekretnine u Beogradu. Njeno bogatstvo se ubrzo uvećalo i u trenutku smrti je pored više od 400 jutara zemlje u Banatu posedovala i 7 kuća (zgrada?) sa više desetina stanova u Beogradu. Zarađivala je rentiranjem stanova i zelenaškim poslovima. Uzimala je kredite od banaka i onda je po lošijim uslovima isti novac pozajmljivala seljacima u Banatu i trgovcima u Beogradu. Ovaj njen čudni posao je nagnao žandarmeriju da istragu uputi ka njenim dužnicima. 23. jula je uhapšen jedan seljak sa porodicom iz Konaka, koji je Irmi Molnar dugovao veliku svotu novca, jer je ustanovljeno da je on jedan od ljudi koji su je kobnog dana videli živu. Pod istragom se našao i trgovac iz Beograda, koji je upućivao čak i pretnje Irmi zbog neraščišćenih računa. Posle saslušavanja ovog dužnika, koji se dobrovoljno javio policiji, nije se došlo do novih saznanja.

Veleposednik Jovan Jagodić je pokojnicu znao od ranije. Od nje je kupio jedan deo njenog nasledstva i prilikom boravka u Banatu je često obitavala kod njega. Pošto je i on bio jedan od ljudi koji su je poslednji videli živu, kao i zbog toga što je Irmin leš pronađen na njegovoj zemlji, sumnja žandarmerije se polako počela okretati ka njemu. Celu priču su upotpunila i anonimna pisma koja su stigla tužilaštvu u Bečkereku, a koja su optuživala Jovana za ubistvo Irme Molnar. Prvog avgusta je uhapšen Jovan Jagodić zajedno sa služavkom Milkom Žebot i nadzornikom imanja Šandorom Papom. Međutim, Jovan je odmah pušten nakon saslušanja da se brani sa slobode, da bi ponovo bio uhapšen 4. avgusta. Prema pisanju slovenačkih listova, koji su pratili čitav događaj (jer je Irma imala slovenačko poreklo), hapšenje Jovana Jagodića je izazvalo pravu senzaciju u Banatu. Međutim, ako su dužnici imali dobar motiv da uklone Molnarovu, Jovanu Jagodiću i pored svih koincidencija nije se mogao pripisati ni jedan.

Irma Molnar je bila posve čudna osoba. Bila je obrazovana i poznavala je šest jezika. Pored velikog bogatstva ona je živela u maloj bednoj sobici u kojoj su bili samo krevet i stolica, a važila je i za tvrdicu. Prilikom pretresa njenog stana žandarmerija nije skoro ništa pronašla. Među malim brojem ličnih stvari pronađena je štedna knjižica sa svega 37 dinara, ali nisu pronašli nikakve menice i priznanice o njenom „poslovanju“. Među stvarima koje su zbunile žandarmeriju našle su se i dve avijatičarske busole i niko nije uspeo da objasni otkud one ovoj starijoj ženi. Iako se pričalo da Irma Molnar poseduje brojne dragocenosti i starine, pronađen je samo šal Marije Antonete (1755-1793) koji je kupila prilikom boravka u Parizu. Više puta je dobijala sumu čak i od 70000 dinara da ga proda, ali nikada nije pristala.

                Hapšenjima i pretresima žandarmerija nije ništa uradila. Nije bilo priznanja zločina, kao ni novih dokaza. Tako je odlučeno da se 2. septembra svi uhapšeni puste na slobodu: seljak sa porodicom i Jovan Jagodić sa sluškinjom i nadzornikom. Septembra 14. ondašnji listovi prenose da nema napretka u istrazi, ali je zato već počela deoba bogatstva koju je Irma Molnar ostavila za sobom. Rasprava oko deobe će trajati još mesecima, a prema podacima koji su mi bili dostupni ubica Irme Molnar nije nikad pronađen.

D.V.

...pošto nije bilo odgovora nagrada sledi meni.... Ole

Izvor: Listovi Politika, Slovenski narod, Jutro.