Ауторска лиценца

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija .

Претражи овај блог

четвртак, 28. јун 2012.

Srpska fabrika tepiha u zapisima iz perioda 1924-1969.

Nezaobilazna publikacija u proučavanju zrenjaninske prošlosti je svakako monografija grada iz 1938. godine. Pored obilja informacija ona nudi i opis Srpske fabrike tepiha „Lazar Dunđerski“ iz tog perioda.

Godine 1921. fabriku tepiha, od mađarskih akcionara, otkupljuje čuveni tekstilni magnat Koste Ilića Sinovi A.D, i od tada fabrika nosi gore pomenuti naziv. [Do kupovine nije došlo slučajno, jer je porodica Ilić bila u rodbinskim vezama sa porodicom Dunđerski.] U vreme preuzimanja fabrika je radila nešto smanjenim kapacitetima, što je najverovatnije bila posledica I svetskog rata. Novo rukovodstvo fabrike nije promenilo dotadašnjeg direktora Petra Kostića, koji se na tom mestu nalazio još od 1909. godine, već je pokušala obnoviti i proširiti postojeće kapacitete. Godine 1938. fabrika je imala odelenja: mehaničku tkaonicu sa preko 50 razboja, zatim 76 metara razboja za smirna tepihe, odelenja za snovanje, farbanje, sušenje, navijanje i uvrtanje pređe, kao i bravarsko odelenje i kovačnicu. Specijalnost su joj bila izrada smirna tepiha (do 6 metara širine), turne, bukle, a izrađivala je i mokete i pliševe (velvet) za nameštaj i dr.

Oglas iz lista Politika (1924) na kome se vidi tadašnji logotip fabrike


















Izložba tepiha iz 1930-tih(?) – Vlasništvo Istorijskog arhiva u Zrenjaninu













Monografija iz 1938. godine nam ne pruža podatke o dizajnerima tepiha, pa se moramo okrenuti posleratnim zapisima i istraživanjima Vukice Popović, koja su objavljena u knjizi Veliko-bečkerečki slikarski ateljei 1969. godine.
U međuratnom periodu Srpska fabrika tepiha je radila velike i značajne porudžbine, što za državne institucije (tepisi za Predsedništvo vlade i Narodnu odbranu), što za kraljevsku porodicu (ručno rađeni tepisi za vilu u Bohinju i bioskopsku salu u Belom dvoru u Beogradu). Tepisi su rađeni pod uticajem neoklasicizma i neorenesanse kako bi se postigla određena monumentalnost potrebna vladajućoj klasi i premostio jaz između secesije i još uvek nedovoljno razvijenog art dekoa i moderne. U radu Vukice Popović publikovan je nacrt Karolja Fajfera za ručno rađenu tapiseriju sa temom Sv. Đorđa.


























Dizajner:
Karolj Fajfer (r. 1903)
- Bečkerečki pedagog, dizajner, ilustrator i slikar. Nakon završene Akademije primenjene umetnosti (1928) u Budimpešti vraća se u rodni grad, gde radi kao profesor crtanja u Gimnaziji. Za fabriku tepiha radi nacrte za Predsedništva vlade (1936) i Narodne odbrane. Bio je član grupe Veliko-bečkerečki impresionisti, a kao slikar aktivan i nakon II svetskog rata.

Нема коментара:

Постави коментар