Tamnica Munkač (1779/1785-1922)

Godine 1778. ukinuta je provincija Tamiški Banat, a Bečkerek je postao glavni grad reinstalisane Torontalske županije. Nova ugarska uprava preuzela je 1779. postojeće građevine i prilagodila ih svojim potrebama. U tom trenutku zatvor se nalazio u staroj džamiji iz turskog perioda, koja je svakako bila nepodesna ovakvoj nameni. Usled ovakvih okolnosti do 1785. godine izgrađena je nova građevina u okviru kompleksa Županije koja je dobila ulogu kaznione tj. apsane (videti prethodan post). Ova nova građevina preživela je veliki požar iz 1807. godine, iako je sud koji se nalazio u zgradi Županije tom prilikom izgoreo. Ostaje nam nepoznanica da li je zgrada zatvora nakon požara pretrpela određene popravke ili rekonstrukciju.

Na osnovu kasnije sačuvanih nacrta i prikaza izgleda fasade možemo reći da je zgrada imala odlike klasicizma, ali ne znamo tačno u kom trenutku je dobila ove karakteristike. Zatvor je 1864. godine pretrpeo adaptaciju, ali po svemu sudeći u osnovnim oblicima izgled nije bitno izmenjen. Na staroj graviri iz 1859. godine sačuvan je šematičan prikaz, koji ne odudara mnogo od izgleda građevine iz kasnijeg perioda.

Za građane Bečkereka (posebno srpske nacionalnosti) zatvor je često spominjan u negativnom kontekstu, a narod ga je iz nepoznatih razloga prozvao – Munkač. Pisac Dragaš (Jovan Dragašević?) 1879. godine je za ovu građevinu napisao: A treća važna velika zgrada; Na ovom mestu staroga grada; To vam je „munkač“ kuća prokleta; Tamnica ljuta zlodeonog sveta.

Izgradnjom nove Palate pravde sa zatvorom u periodu 1906-1908. tamnica Munkač je ostala bez funkcije. Prema Samuelu Borovskom (1912) trebalo je da se ponovo rekonstruiše u palatu kulture i muzej, dok bi se nasuprot nje gradilo novo pozorište. Prvi svetski rat je omeo ove planove, a nekadašnja tamnica je sve više propadala. Munkač je na kraju srušen 1922. godine, a na njegovom mestu je sagrađeno dečje obdanište 1935. godine prema projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.

Sećanje na tamnicu Munkač danas nosi pravoslavna crkva Sv. Arhangela Mihajla, poznata u narodu i kao Ruska crkva. Tradicija po kojoj je crkva nastala rekonstrukcijom Munkača koji potiče iz vremena turske vladavine svakako ne stoji. Zgrada Munkač ne potiče iz turskog perioda, a kamoli njen anex. Zgrada u kojoj je smeštena crkva izgrađena je kasnije kao zasebna građevina severno od zgrade Munkača. Ona nije vidljiva na detaljnoj mapi grada iz 1793. godine, pa možemo tvrditi da se njena gradnja zbila tokom XIX veka, i to pre 1881. godine kada jeste zabeležena na mapi grada. Moguće je da je ona sagrađena negde sredinom XIX veka u cilju širenja kapaciteta, kada je Bečkerek postao središte i okružnog i sreskog suda.

D.V.

Skica/Plan Bečkereka iz 1785. godine

Preko internet portala Hungaricana dostupni su digitalizovani stari planovi regulacije Begeja koji skrivaju i poneki interesantan detalj o prošlosti današnjeg Zrenjanina. Na planu pod nazivom Hidraulični operacioni plan iz 1785. godine koji se čuva u Nacionalnoj arhivi Mađarske nalazi se i skica trgovišta Bečkerek. Na ovom crtežu (koji smo približno uklopili u današnje stanje na terenu) možemo istaći nekoliko objekata interesantnih za istoriju našeg grada:

1. Prvobitna zgrada Županije iz XVIII veka, koja je izgorela u požaru 1807. godine.
2. Prikaz džamije koja je sagrađena u drugoj polovini XVI veka. Pri džamiji bile su stražarnice i kapela, a 1779. godina služila je kao zatvor. U toj funkciji bila je do gradnje Munkača. Srušena prilikom gradnje Županije 1816-1820.
3. Nepoznata građevina čiji su niži delovi i temelji otkriveni 2012. godine. Videti tekst na linku:
http://banateka.blogspot.rs/2012/05/tragom-starog-graditeljskog-naslea-u.html
4. Najverovatnije je u pitanju stari magacin u kome se skladištila roba koja je putovala Begejom tokom XVIII i XIX veka. Srušen je oko 1881. a na njegovom mestu se danas nalazi srednja škola Nikola Tesla.
5. Najverovatnije je u pitanju čuvena tamnica Munkač. S obzirom da tamnicu nije moguće identifikovati na mapi grada iz 1779. godine, možemo pretpostaviti da je ona sagrađena u periodu 1779-1785. Zgrada tamnice je kasnije rekonstruisana i bila je u funkciji sve do 1908 godine. Srušena je 1922. godine.
6. Pod ovim brojem je najstariji sačuvani prikaz ograđenog kompleksa pivare.

D.V.

Šest godina Banateke

Korak po korak došli smo i do šeste godine postojanja Banateke. Oslonjeni samo na entuzijazam, koga nije manjkalo, uspeli smo nekako da ostvarimo kontinuitet i održimo koncept nezavisnog glasila koji brine o kulturi i istoriji grada i okoline na jedan poseban (često ličan) način. Verovatno usled takvih okolnosti reakcija javnosti i čitalaca nije bila zanemarujuća, o čemu nam ponajviše govore posete i čitanja kojih nije bilo malo (upravo smo prešli 50.000). S obzirom da nismo koristili nikakav vid reklame i promocije, čak ni globalne mreže (tipa Knjiga likova i sl) smatramo ovo izvanrednim uspehom. Redakciju Banateke u  narednoj godini čeka još puno izazova i prepreka, kao što je upis u osnovnu školu.

D.V.     

Arhitektonski konkursi iz V. Bečkereka krajem XIX i poč. XX veka

1885. Opština V. Bečkerek raspisuje konkurs za rekonstrukciju i dogradnju zgrade Opštine.
(Der Bautechniker br. 17, 24. April 1885, str. 200)

1889. Pastoralna kancelarija evangelističke reformatorske crkve raspisuje konkurs za gradnju nove crkve u Bečkereku.

(Der Bautechniker br. 3, 18. Januar 1889, str. 28)

1889. Torontalska Lokalna železnica iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju magacina za žitarice od gvozdene konstrukcije sa dimenzijama 42 x 12 metara.

(Der Bautechniker br. 35, 30. August 1889, str. 515)

1891. Torontalna županija raspisuje konkurs za gradnju škole za devojke u V. Bečkereku.

(Der Bautechniker br. 32, 7. August 1891, str. 521)

1891. Torontalska županija raspisuje konkurs za gradnju 10 objekata koji će biti u službi Opšte bolnice Torontala.

(Der Bautechniker br. 37, 11. September 1891, str. 603)

1893. Jevrejsko kulturno društvo iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju nove sinagoge u V. B.

(Der Bautechniker br. 43, 27. Oktober 1893, str. 785)

1894. Opština Bečkerek raspisuje konkurs za proširenje Gimnazije.

(Der Bautechniker br. 20, 18. Mai 1894, str. 376)

1898. Kancelarija Državne građevinske kancelarije iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za popravku rimokatoličke crkve.

(Der Bautechniker br. 5, 4. Februar 1898, str. 80)

1898. Raspisan je konkurs za gradnju zgrade koja je namenjena kolektivnom stanovanju. Najbolji projekta će biti nagrađen sa 400 fl. (Filera?) a ukoliko on bude detaljan nagrada će iznositi 500 fl. Kompletna gradnja ne može koštati iznad 75.000 fl. Krajnji rok za konkurs 1. septembar 1898. Na ovom konkursu nema napomenutog investitora, pa možemo konstatovati da je verovatno u pitanju privatno lice.

(Der Bautechniker br. 30, 29. Juli 1898, str. 619)

1901. Kancelarija Državne građevinske kancelarije iz V. Bečkereka raspisuje konkurs za gradnju nove škole u Mužlji.

(Der Bautechniker br. 4, 25. Januar 1901, str. 76)

Prir. D.V.

Jozef Gutvilig, projektant Honvedske kasarne u Bečkereku

Prema podacima dostupnim na internet prezentaciji Zavoda za zaštitu spomenika iz Zrenjanina zgradu današnje Poljoprivredne škole projektovao je manje poznati arhitekta Rudolf Jaric. Međutim, teško je poverovati da je na konkursu za ovako značajnu državnu građevinu, kakva je bila Honvedska kasarna, mogao pobediti lokalni arhitekta. 

Austrijska umetnička hronika nam je još davno prezentovala jedno sasvim drugo ime. Prema ovom časopisu projektant Honvedske kasarne u Bečkereku bio je Jozef Gutvilig. Pošto je časopis izašao jula 1885. godine možemo pretpostaviti da se čin projektovanja zbio nešto pre ovog vremena. Prema tvrdnji ovog lista Gutvilig je u Bečkereku projektovao još nekoliko uspešnih građevina.

Ko je bio Jozef Gutvilig? Zna se da je pohađao Umetničku akademiju u Minhenu, da bi se kasnije školovao kod čuvenog arhitekte Teofila Hansena u Beču. U to vreme počinje sa projektovanjem više planova što ga dovodi u Budimpeštu gde dobija zvanje arhitekte. Najraniji projektantski pomen Jozefa Gutviliga nalazimo na konkursu za izgradnju gimnazije u Osjeku 1880 godine. Tokom svoje karijere projektovao je u maniru akademizma brojne građevina u Budimpešti kao što su: trospratnica Polak Henrika 1887, prizemnicu u Jozef ulici 1892, zgradu Preger Đule 1898. Kod Jozefa Gutviliga u Budimpešti boravio je i potonji arhitekta i dizajner Markus Geza (1872-1912). Sa svega sedamnaest godina on je radio u ateljeu u svojstvu crtača asistenta.

D.V.

Literatura:

Österreichische Kunst-Chronik Nr. 30, Wien (25. Juli 1885), str 588.

Dragan Damjanović, Biskup Strossmayer, Iso Kršnjavi, Herman Bollé i izgradnja zgrade kraljevske velike gimnazije u Osijeku, "Peristil br. 49., Zagreb, 2006., str. 129 – 150.

Internet:

http://lasdbudapestet.blogspot.com/2014/08/szondi-utca-44a.html

http://mierzsebetvarosunk.blog.hu/2015/05/09/alsoerdosor_utca_5

http://www.mszp8.hu/modules.php?name=Reviews&rop=showcontent&id=1260

http://www.alleskunst.net/index.php?lang=de&thema=bio&start=297&show=bio_alph&letter=m